Evrop­ska ko­mi­si­ja (EP) oče­ku­je da sve ze­mlje iz re­gi­o­na za­pad­nog Ba­lka­na na­sta­ve s iz­grad­njom kon­struk­tiv­nih od­no­sa sa svo­jim su­sje­di­ma i in­ten­zi­vi­ra­ju rad na od­go­va­ra­ju­ćim re­form­skim pro­gra­mi­ma, ka­zao je evrop­ski ko­me­sar za pre­go­vo­re o pri­dru­ži­va­nju Jo­ha­nes Han. On je to na­gla­sio u od­go­vo­ru na pi­ta­nja po­sla­ni­ka Evrop­skog par­la­men­ta (EP) o sve če­šćim iz­ja­va­ma sa Ko­so­va i Al­ba­ni­je o uje­di­nje­nju i po­sle­dič­no, stva­ra­nju „Ve­li­ke Al­ba­ni­je”.
Ko­me­sar Jo­ha­nes Han je na­veo da Evrop­ska ko­mi­si­ja do­sled­no pro­mo­vi­še prin­ci­pe po­mi­re­nja i re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje na za­pad­nom Bal­ka­nu.
– Ta­ko­đe, po­zi­va­mo sve po­li­tič­ke vo­đe da se uz­dr­že od bi­lo ka­kvih iz­ja­va i dje­la ko­ji bi pot­ko­pa­li ove prin­ci­pe. Ko­mi­si­ja će na­sta­vi­ti da sa­ra­đu­je sa svim part­ne­ri­ma u re­gi­o­nu za­pad­nog Bal­ka­na bi­la­te­ral­no na nji­ho­vim evrop­skim pu­te­vi­ma i ka bli­žoj i efi­ka­sni­joj re­gi­o­nal­noj sa­rad­nji. Ko­mi­si­ja po­kre­će pi­ta­nja do­bro­su­sjed­skih od­no­sa i re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje u svom re­dov­nom di­ja­lo­gu sa vla­sti­ma svih ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na na re­dov­noj osno­vi – is­ta­kao je Han.
On na­vo­di da su uskla­đi­va­nje sa stan­da­rdi­ma EU, do­bro­su­sjed­ski od­no­si i re­gi­o­nal­na sa­rad­nja još jed­nom na­gla­še­ni kao pred­u­slo­vi za pri­stu­pa­nje u kon­tek­stu ne­dav­no usvo­je­ne stra­te­gi­je o vje­ro­do­stoj­noj per­spek­ti­vi pro­ši­re­nja i ja­ča­nju an­ga­žo­va­nja Evrop­ske uni­je sa za­pad­nim Bal­ka­nom.
– Evrop­ska ko­mi­si­ja oče­ku­je da sve ze­mlje iz re­gi­o­na na­sta­ve s iz­grad­njom kon­struk­tiv­nih od­no­sa sa svo­jim su­sje­di­ma i in­ten­zi­vi­ra­ju rad na od­go­va­ra­ju­ćim re­form­skim pro­gra­mi­ma ka­ko bi na­pre­do­va­li na nji­ho­vim evrop­skim pu­te­vi­ma – po­ru­čio je Han.
Pret­hod­no je grč­ki po­sla­nik u Evrop­skom par­la­men­tu Ma­no­lis Ke­fa­lo­gi­a­nis iz­ja­vio da je plan za uje­di­nje­nje Al­ba­ni­je i Ko­so­va u Ti­ra­ni pred­sta­vio al­ban­ski i ko­sov­ski pre­mi­jer. On je u pi­ta­nju za Ha­na re­kao da su al­ban­ski li­de­ri ka­za­li ka­ko „uje­di­nja­va­ju­ća plat­for­ma” pred­vi­đa uki­da­nje gra­ni­ca iz­me­đu dvi­je ze­mlje, uje­di­nje­nje tr­ži­šta, ca­rin­sku uni­ju i dru­ge ko­ra­ke.
– Pri­mje­na go­re po­me­nu­tog će zna­či­ti de fak­to stva­ra­nje ve­će Al­ba­ni­je kao pr­vi, ko­rak ka „Ve­li­koj Al­ba­ni­ji, uz uje­di­nje­nje dje­lo­va ko­ji sa­da pri­pa­da­ju BJRM, Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri i Grč­ke – to je san al­ban­skih ire­den­ti­sta – re­kao je Ke­fa­lo­gi­a­nis.
On je na­veo da je al­ban­ski pre­mi­jer Edi Ra­ma re­kao da će uki­da­nje gra­ni­ca ne­mi­nov­no na­sta­ti pri­li­kom pri­klju­če­nja Al­ba­ni­je i Ko­so­va u EU.
– Obje ze­mlje su, na­rav­no, da­le­ko od to­ga da po­sta­nu čla­ni­ce EU. Dva pre­mi­je­ra osje­ća­ju da mo­gu da ucje­na­ma pri­si­le na ula­zak svo­jih ze­ma­lja u EU, iako Al­ba­ni­ja is­pu­nja­va sa­mo ne­ko­li­ci­nu kri­te­ri­ju­ma za pri­stu­pa­nje, dok Ko­so­vo (ko­je mno­ge dr­ža­ve ni­su ni pri­zna­le kao dr­žav­ni en­ti­tet) ne is­pu­nja­va ni­jed­nu od njih – ob­ja­snio je Ma­no­lis Ke­fa­lo­gi­a­nis.
Pre­ma nje­go­vom su­du, naj­va­žni­ja stvar u sve­mu ovo­me je­ste da ova­kvo „ne­vi­no” uje­di­nje­nje mo­že po­kre­nu­ti lan­ča­nu re­ak­ci­ju u osje­tlji­vom re­gi­o­nu.
– I ono što in­spi­ri­še sve Evro­plja­ne, ali ta­ko­đe tre­ba i da ka­rak­te­ri­še sve one sa am­bi­ci­ja­ma da se pri­dru­že Uni­ji, je­ste pu­no po­što­va­nje me­đu­na­rod­nog pra­va. S ob­zi­rom na sve na­ve­de­no, že­lim da znam li će Ko­mi­si­ja re­ći ka­ko gle­da na po­me­nu­te ak­ci­je, po­seb­no u slu­ča­ju ze­mlje ko­ja že­li da pri­stu­pi EU – re­kao je Ke­fa­lo­gi­a­nis.
M.V.

Pre­ten­du­ju na su­sjed­ne dr­ža­ve

Kon­cept „Ve­li­ke Al­ba­ni­je” pod­ra­zu­mi­je­va da po­red po­sto­je­će Re­pu­bli­ke Al­ba­ni­je, u taj no­vi dr­žav­ni pro­je­kat ko­ji su za­mi­sli­li ire­den­ti­sti bu­du uklju­če­ne obla­sti u sa­sta­vu su­sjed­nih dr­ža­va. Kon­kret­no, u Sr­bi­ji su to auto­nom­na po­kra­ji­na Ko­so­vo i Me­to­hi­ja (to jest, sa­mo­pro­gla­še­na Re­pu­bli­ka Ko­so­vo) i ju­žni dio ju­žne i is­toč­ne Sr­bi­je, po­znat kao Pre­šev­ska do­li­na). U Cr­noj Go­ri je to ju­žni dio dr­ža­ve, a u Grč­koj njen sje­ve­ro­za­pad, od­no­sno Te­spro­ti­ja i Pre­ve­za, kao i osta­tak te­ri­to­ri­je ko­ja se ne­ka­da na­la­zi­la u sa­sta­vu Ja­njin­skog vi­la­je­ta, me­đu Al­ban­ci­ma oblast po­zna­ta kao Ča­me­ri­ja. Tu je za­pad­ni dio Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je.