Zva­nič­ni in­ter­net sajt pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re ni­je u funk­ci­ji ni 15 da­na na­kon što je no­vi-sta­ri šef cr­no­gor­ske dr­ža­ve Mi­lo Đu­ka­no­vić po­lo­žio za­kle­tvu. Jav­nost o nje­go­vim ak­tiv­no­sti­ma mo­že da sa­zna sa­mo pre­ko sa­op­šte­nja za jav­nost ko­ja po­vre­me­no iz­da­je nje­gov ka­bi­net, dok se na saj­tu mo­gu vi­dje­ti sa­mo po­je­di­ni de­ta­lji sa pred­sjed­nič­ke ina­u­gu­ra­ci­je ko­ja je 20.ma­ja odr­ža­na na Ce­ti­nju. Po­red to­ga, na saj­tu pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­že se pro­či­tai sa­mo da je sajt „u iz­grad­nji”.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­zao je za „Dan” da je ne­shva­tlji­vo da se saj­to­vi naj­va­žni­jih in­sti­tu­ci­ja dr­ža­ve ne ažu­ri­ra­ju bla­go­vre­me­no.
– Iako je ne­ka­da­šnji pr­vi čo­vjek Mi­ni­star­stva za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo i teh­no­lo­gi­je sa­mo­u­vje­re­no tvr­dio da će Cr­na Go­ra do 2016.go­di­ne bi­ti di­gi­tal­no dru­štvo, dvi­je go­di­ne ka­sni­je su­o­ča­va­mo se sa si­tu­a­ci­jom da ni saj­to­vi naj­zna­čaj­ni­jih in­sti­tu­ci­ja (pred­sjed­nik, par­la­ment, Vla­da) ni­je­su bla­go­vre­me­no ažu­ri­ra­ni, a ka­mo­li da smo zbi­lja po­sta­li di­gi­tal­no dru­štvo. Ako uzme­mo u ob­zir is­ku­stva i prak­su ne naj­ve­ćih i naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja, već pri­mjer Esto­ni­je, sva­ko po­re­đe­nje sa dr­ža­vom gdje se 99 od­sto svih jav­nih uslu­ga pru­ža u ne­kom di­gi­tal­nom ob­li­ku na pr­vi po­gled po­sta­je ne­u­ku­sno – is­ta­kao je Čo­la­ko­vić.
On je do­dao da je oči­gle­dan za­o­sta­tak u ovoj for­mi ko­mu­ni­ka­ci­je sa jav­no­šću, ali je upa­dlji­vi­ji ne­do­sta­tak svi­je­sti o po­tre­bi i neo­p­hod­no­sti ko­mu­ni­ci­ra­nja i sa­mim tim uva­ža­va­nja jav­no­sti na ovaj na­čin.
– Dru­gim ri­je­či­ma, iz­o­sta­nak iz­gra­đe­ne svi­je­sti o po­tre­bi sa­o­bra­ća­nja sa jav­no­šću pri­je se mo­že shva­ti­ti kao re­likt ne­kih pro­šlih vre­me­na, ne­go kao po­ja­va za ko­ju su od­go­vor­ni li­je­ni slu­žbe­ni­ci, ne­sklo­ni sa­vre­me­nim teh­no­lo­gi­ja­ma. Po­ka­za­te­lja da smo pret­po­li­tič­ko dru­štvo ima na­pre­tek – od pre­o­vla­da­va­ju­ćeg shva­ta­nja po­li­ti­ke, pre­ko kre­i­ra­nja ukup­nog am­bi­jen­ta, očaj­no spo­rih pro­mje­na si­ste­ma na­bo­lje, kao i sa­mih ak­te­ra, do spro­vo­đe­nja ele­men­tar­nih pro­ce­du­ra ko­je su od­li­ka de­mo­krat­skog ustroj­stva. Za­to je ne­a­žu­rir­nost, što god da je raz­log za to, sa­mo ka­men­čić u mo­za­i­ku – oci­je­nio je Čo­la­ko­vić.
Jed­no od pi­ta­nja ko­je ta­ko­đe in­te­re­su­je cr­no­gor­sku jav­nost je­ste i da li će no­vi pred­sjed­nik sli­je­di­ti pri­mjer svog pret­hod­ni­ka ka­da je u pi­ta­nju sta­tus u par­ti­ji. Na­i­me, biv­ši pred­sjed­nik dr­ža­ve Fi­lip Vu­ja­no­vić je to­kom tre­ćeg pred­sjed­nič­kog man­da­ta na­pu­stio mje­sto pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a, na­vo­de­ći da to či­ni jer že­li da bu­de pred­sjed­nik svih gra­đa­na.
Po za­ko­nu to ni­je mo­rao da uči­ni, kao što na to ni­je oba­ve­zan ni nje­gov na­sled­nik Đu­ka­no­vić.
Ko­or­di­na­tor za prav­na pi­ta­nja u Gra­đan­skoj ali­jan­si (GA) Zo­ran Vu­ji­čić ra­ni­je je za RSE re­kao da Vu­ja­no­vić to ni­je mo­rao uči­ni, kao što ne mo­ra ni Đu­ka­no­vić.
– Đu­ka­no­vić ne­ma for­mal­nu oba­ve­zu da ne bu­de par­tij­ska lič­nost na toj funk­ci­ji, što zna­či da on ne­će mo­ra­ti da na­pu­šta čel­nu funk­ci­ju u De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta jer ni u za­ko­nu ni u Usta­vu Cr­ne Go­re ne­ma ogra­ni­če­nja za par­tij­ski an­ga­žman – ka­zao je Vu­ji­čić.
On je do­dao da je dru­go pi­ta­nje da li će Đu­ka­no­vić svo­je­volj­no da se od­rek­ne par­tij­ske funk­ci­je po stu­pa­nju na naj­vi­šu dr­žav­nič­ku funk­ci­ju.
Mi­lo Đu­ka­no­vić je jed­nom već bio pred­sjed­nik Cr­ne Go­re, ka­da je na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma kra­jem 1997. go­di­ne po­bi­je­dio Mo­mi­ra Bu­la­to­vi­ća. M.V.


Ni­je bi­lo bo­lje ni kod Fi­li­pa

Ni za vri­je­me man­da­ta Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća sajt pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve ni­je bio na­ro­či­to bo­gat u smi­slu de­ta­lja. Po­sto­ja­la je re­dov­na evi­de­ne­ci­ja sa­op­šte­nja o ak­tiv­no­sti­ma še­fa dr­ža­ve, kao i spi­sak nje­go­vih sa­rad­ni­ka, uz od­re­đe­ne kon­tak­te. Me­đu­tim, ni­je bi­lo ažu­ri­ra­nih an­ke­ta ko­jim bi se pro­vje­ra­vao od­nos gra­đa­na pre­ma po­te­zi­ma pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve.