Biv­ši di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za Za­pad­ni Bal­kan u Evrop­skoj ko­mi­si­ji (EK) Pjer Mi­rel re­kao je da se ne­ki pi­ta­ju ko­li­ko je efi­ka­sna spo­sob­nost Đu­ka­no­vi­će­vog kla­na, ko­ji je na vla­sti u po­sled­njih 27 go­di­na, da spro­ve­de re­for­me pred­vi­đe­ne pla­no­vi­ma za po­gla­vlja 23 i 24 u pre­go­vo­ri­ma sa EU jer je mo­žda te­ško vje­ro­va­ti da će od­sje­ći gra­nu na ko­joj sje­di.
Mi­rel je to na­pi­sao u autor­skom tek­stu za Fon­da­ci­ju „Ro­bert Šu­man”, u ko­me se ba­vio bu­du­ćim prav­ci­ma evrop­ske in­te­gra­ci­je re­gi­o­na.
Ka­ko je na­veo u po­me­nu­tom tek­stu, upr­kos bli­sko­sti sa Ru­si­jom, Cr­na Go­ra je br­zo shva­ti­la da je nje­na bu­duć­nost iz­van za­jed­ni­ce sa Sr­bi­jom, a u za­jed­ni­ci sa Evrop­skom uni­jom.
– Po­sli­je re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne, pro­gla­še­na je ne­za­vi­snost, ko­ju srp­ska za­jed­ni­ca ni­je pri­hva­ti­la. Usli­je­di­la je un­tra­šnja ten­zi­ja i opo­zi­ci­ja po­ne­kad boj­ko­tu­je par­la­ment.
Pri­stup­ni pre­go­vo­ri su otvo­re­ni 2012. go­di­ne i na­pre­do­va­li su kroz otva­ra­nje 30 po­gla­vlja, od ko­jih su tri pri­vre­me­no za­tvo­re­na. Me­đu­tim, ne­ki se pi­ta­ju ko­li­ko je efi­ka­sna spo­sob­nost „Đu­ka­no­vi­će­vog kla­na”, ko­ji je na vla­sti u po­sled­njih 27 go­di­na, da spro­ve­de re­for­me ko­je su pred­vi­đe­ne pla­no­vi­ma za po­gla­vlja 23 i 24. Mo­žda je te­ško po­vje­ro­va­ti da će od­sje­ći gra­nu na ko­joj sje­di – na­veo je Mi­rel.
Ne­ka­da­šnji evrop­ski zva­nič­nik je pod­sje­tio da je iz ovog re­gi­o­na sa­mo Hr­vat­ska po­sta­la čla­ni­ca Uni­je.
– Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja su po­kre­nu­le pre­go­vo­re o član­stvu 2012. go­di­ne, od­no­sno 2014. go­di­ne. Al­ba­ni­ja i Ma­ke­do­ni­ja sa­da su ze­mlje kan­di­da­ti, a Bo­sna i Her­ce­go­vi­na i Ko­so­vo su i da­lje po­ten­ci­jal­ni kan­di­da­ti za pri­jem. Da li on­da Pro­ces sta­bi­li­za­ci­je i pri­dru­ži­va­nja ne is­pu­nja­va oče­ki­va­nja po­sta­vlje­na na So­lun­skom sa­mi­tu, jer sta­bi­li­za­ci­ja i da­lje ni­je pot­pu­na, a put in­te­gra­ci­ja je još dug? Da li je evrop­ska per­spek­ti­va pro­sto neo­pe­ra­tiv­na? Ali ov­dje za­bo­ra­vlja­mo da je kr­vav ras­pad Ju­go­sla­vi­je (100.000 smrt­nih slu­ča­je­va i dva mi­li­o­na iz­bje­gli­ca) do­veo do stva­ra­nja „ne­pot­pu­nih dr­ža­va”, gra­nič­nih spo­ro­va i te­škog po­mi­re­nja i su­ži­vo­ta raz­li­či­tih et­nič­kih za­jed­ni­ca. I za­bo­ra­vlja­mo da su vla­da­vi­na za­ko­na i prin­ci­pi do­brog upra­vlja­nja če­sto ig­no­ri­sa­ni od po­li­tič­kih eli­ta, ko­je su vi­še za­in­te­re­so­va­ne za vlast ne­go za re­for­me – na­veo je Mi­rel u tek­stu.
On je pod­sje­tio da je pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker u svom ina­u­gu­ral­nom go­vo­ru u Evrop­skom par­la­men­tu sre­di­nom 2014. go­di­ne iza­zvao uz­bu­đe­nje na Bal­ka­nu po­ru­kom da ni­jed­na dr­ža­va ne­će bi­ti pri­mlje­na u EU to­kom nje­go­vog man­da­ta.
– On je, me­đu­tim, sa­mo re­kao ono što je oči­gled­no jer u sa­mom pro­ce­su ni­je na­pra­vljen ne­ki ve­li­ki na­pre­dak. On­da je iza­zvao iz­ne­na­đe­nje to­kom kon­fe­ren­ci­je za štam­pu 9. no­vem­bra 2017. go­di­ne, ka­da je iz­ja­vio: Stvar­no mi­slim da će Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra bi­ti čla­ni­ce EU pri­je 2025. go­di­ne – na­pi­sao je Mi­rel.
Osvr­ću­ći se na ru­sko pro­ti­vlje­nje cr­no­gor­skom član­stvu u NA­TO-u, ne­ka­da­šnji funk­ci­o­ner Evrop­ske ko­mi­si­je na­veo je da je la­ko ra­zu­mje­ti za­što je Ser­gej La­vrov, ru­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va, 12. de­cem­bra 2016. go­di­ne u Be­o­gra­du go­vo­rio o iz­da­ji Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je bio sa­ve­znik Mo­skve du­go vre­me­na.
– U znak od­ma­zde, Ru­si­ja je za­bra­ni­la uvoz cr­no­gor­skih vi­na iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga – na­veo je Mi­rel.
Po nje­go­vom su­du, Evrop­ska uni­ja bi tre­ba­lo da poč­ne ak­tiv­no po­sre­do­va­nje u broj­nim bi­la­te­ral­nim spo­ro­vi­ma. Mi­rel je pod­sje­tio da je Jun­ker i sam na­veo da svi ovi pro­ble­mi mo­ra­ju bi­ti ri­je­še­ni pri­je pri­stu­pa­nja ze­ma­lja, za­la­žu­ći se čak i za ko­ri­šće­nje ar­bi­tra­že Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de ako je to po­treb­no.
– Ci­vil­no dru­štvo bi tre­ba­lo pred­sta­vi­ti kao če­tvr­ti stub u pro­ce­su pri­je član­stva na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma na ko­ji­ma je nje­go­va ulo­ga od vi­tal­nog zna­ča­ja, na­ro­či­to za im­ple­men­ta­ci­ju mje­ra iz po­gla­vlja 23 i 24 i do gra­đan­skih ak­ci­ja za po­mi­re­nje, ko­je Uni­ja tre­ba da fi­nan­si­ra – za­klju­čio je Mi­rel.M.V.


Sli­je­di dra­ma­ti­čan de­mo­graf­ski pad

Mirel smatra da bi in­te­gra­ci­ja rom­ske za­jed­ni­ce tre­ba­lo da po­sta­ne na­ci­o­nal­ni pri­o­ri­tet za­hva­lju­ju­ći zna­čaj­nim pred­u­ze­tim mje­ra­ma, po­seb­no u po­gle­du sta­no­va­nja i struč­nog obra­zo­va­nja.
– Po­go­to­vo s ob­zi­rom na to da će ve­ći­na ze­ma­lja bal­kan­skog re­gi­o­na bi­ti svje­dok dra­ma­tič­nog de­mo­graf­skog pa­da – na­veo je Mi­rel.