Ni­je pro­blem Sr­ba u Cr­noj Go­ri ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re, već kri­mi­no­ge­ni, an­ti­srp­ski re­žim, re­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik Pra­ve Cr­ne Go­re Mar­ko Mi­la­čić. On je is­ta­kao da pred­stav­ni­ci Sr­ba ni­ka­ko ne smi­ju da se od­rek­nu cr­no­gor­stva u onom du­hu ka­ko su ga do­ži­vlja­va­li Nje­goš i Mar­ko Mi­lja­nov.
– Cr­na Go­ra je bi­la mo­žda i naj­srp­ski­ja na­kon Ber­lin­skog kon­gre­sa, ka­da je po­sta­la dr­ža­va. Kra­lju Ni­ko­li ni­šta ni­je sme­ta­la ne­za­vi­sna dr­ža­va da u njoj iz­gra­di naj­bo­lje, brat­ske od­no­se sa Sr­bi­jom, pot­pu­no ute­me­lje­ne u srp­skim ko­ri­je­ni­ma i du­hov­no­sti Cr­ne Go­re –ka­zao je Mi­la­čić.
Ne­dav­no ste bi­li na sa­stan­ku ko­ji je or­ga­ni­zo­vao pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić. Ka­kvi su Va­ši uti­sci?
– Pred­sjed­nik Vu­čić je tim sa­stan­kom po­ka­zao da že­li da se sna­žno uklju­či u po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja Sr­ba u Cr­noj Go­ri, u mje­ri u ko­joj je to mo­gu­će iz dru­ge dr­ža­ve, što je naj­va­žni­je. Sa­sta­nak je bio od­li­čan i u jed­noj, re­ći ću, brat­skoj at­mos­fe­ri raz­go­va­ra­li smo o naj­va­žni­jim pi­ta­nji­ma ko­ja mu­če srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri, in­sti­tu­ci­je srp­skog na­ro­da i po­li­tič­ke par­ti­je ko­je pred­sta­vlja­ju Sr­be. Ja sam u iz­la­ga­nju go­spo­di­nu Vu­či­ću, iz­me­đu osta­log, pre­zen­to­vao vi­zi­ju Pra­ve Cr­ne Go­re, ali i is­ko­ri­stio pri­li­ku da otvo­re­no uka­žem na tre­nut­no loš kon­cept Srp­ske ku­će, ko­ja – i sad to po­na­vljam – mo­ra bi­ti na­ci­o­nal­na i nad­par­tij­ska in­sti­tu­ci­ja svih Sr­ba, a ne bi­lo či­ja par­tij­ska fi­li­ja­la. Sve u sve­mu, sa­sta­nak je bio ve­o­ma plo­do­no­san i zna­ča­jan du­go­roč­no gle­da­no. Ne sa­mo za Sr­be u Cr­noj Go­ri, već i za od­no­se Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te op­tu­žbe DF-a da ste na­glo po­sta­li bo­rac za pra­va Sr­ba, a da ste pret­hod­no bi­li za ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru?
– Ni­sam to do­ži­vio kao op­tu­žbu, već kao kom­pli­ment i pra­vil­no tu­ma­če­nje pro­gra­ma Pra­ve Cr­ne Go­re, po ko­me u Cr­noj Go­ri ži­vi je­dan isti, pra­vo­slav­ni, dvo­i­me­ni na­rod. Kao što je ne­ko re­kao, i ja pot­pu­no di­je­lim pe­tro­vi­ćev­ski gen – Cr­no­go­rac sam jer sam Sr­bin. I ubi­je­đen sam da pred­stav­ni­ci Sr­ba, a ja ću da­ti sve od se­be za to, ni­ka­ko ne smi­ju da se od­rek­nu cr­no­gor­stva u onom du­hu ka­ko su ga do­ži­vlja­va­li Nje­goš i Mar­ko Mi­lja­nov i bra­će ko­ja se de­kla­ri­šu sa­mo kao Cr­no­gor­ci jer bi ti­me sa­mo na­sta­vi­li po­li­ti­ku re­ži­ma u raz­je­di­nja­va­nju istog na­ro­da.
Ni­je pro­blem Sr­ba u Cr­noj Go­ri ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re, već kri­mi­no­ge­ni, an­ti­srp­ski re­žim. Cr­na Go­ra je bi­la mo­žda, da ta­ko ka­žem, i naj­srp­ski­ja na­kon Ber­lin­skog kon­gre­sa, ka­da je po­sta­la dr­ža­va. Kra­lju Ni­ko­li ni­šta ni­je sme­ta­la ne­za­vi­sna dr­ža­va da u njoj iz­gra­di naj­bo­lje, brat­ske od­no­se sa Sr­bi­jom, pot­pu­no ute­me­lje­ne u srp­skim ko­ri­je­ni­ma i du­hov­no­sti Cr­ne Go­re.
Ka­ko da­nas vi­di­te pra­va Sr­ba u Cr­noj Go­ri?
–Sr­bi se ge­to­i­zi­ra­ju, me­dij­ski stig­ma­ti­zu­ju i prav­no dis­kri­mi­ni­šu. Ri­ječ je o oči­gled­no si­ste­mat­skom, de­mo­graf­skom i iden­ti­tet­skom in­ži­nje­rin­gu, ko­ji ima za cilj da pot­pu­no uni­šti ili osla­bi „srp­ski fak­tor” i Sr­be kao na­rod ko­ji je gra­dio te­me­lje ove ze­mlje. Sa­svim si­gur­no, ri­ječ je ne sa­mo o fe­no­me­nu Cr­ne Go­re, već o znat­no ši­rem na­u­mu ko­ji se ti­če re­gi­o­na, na­ro­či­to u tre­nut­ku ka­da se Sr­bi­ja, kao ključ­ni fak­tor na Bal­ka­nu, uz­di­že.
Bi­li ste u Kni­nu, gdje ste se iz­vi­ni­li Sr­bi­ma zbog uče­šća pu­kov­ni­ka VCG u pro­sla­vi „Olu­je”. Ka­kve su bi­le re­ak­ci­je?
– Ono što smo htje­li po­sti­gli smo – da uma­nji­mo šte­tu. Sra­mo­ta ko­ju je zva­nič­na Cr­na Go­ra na­ni­je­la dr­ža­vi Cr­noj Go­ri sla­njem voj­nog ata­šea na pro­sla­vu „Olu­je“ je ogrom­na. To je za­slu­ži­va­lo vi­še od par­tij­skih sa­op­šte­nja i sje­dje­nja u stra­nač­kim kan­ce­la­ri­ja­ma. Mo­ja že­lja je bi­la da sim­bo­lič­nim ge­stom, skrom­no, od­la­skom na „mje­sto zlo­či­na“, to jest mje­sto gde je na­ni­je­ta šte­ta, pra­vo u sr­ce, po­ku­šam spra­ti lja­gu. I da po­ka­žem da ona Cr­na Go­ra ko­ja je bi­la na pro­sla­vi „Olu­je” ni­je iskon­ska i pra­va, već fal­si­fi­kat Cr­ne Go­re, njen naj­go­ri dio.
Cr­no­gor­ski pu­kov­nik ko­ji je sla­vio „Olu­ju“ u Kni­nu je oli­če­nje Mi­lo­vog bez­lič­nog Mon­te­ne­gra, a ono što smo mi pred­sta­vi­li na na­šem pu­tu iz­vi­nje­nja je­ste Nje­go­še­va, pra­va Cr­na Go­ra.
U Ši­ben­sko-knin­skoj žu­pa­ni­ji, od ta­mo­šnjih Sr­ba do­če­ka­ni smo kao bra­ća. Po­lo­žaj Sr­ba u Kni­nu, Ki­sta­nju, se­lu Đe­vr­ske, ci­je­loj toj oko­li­ni oko ma­na­sti­ra Kr­ka, iz­gra­đe­nog u 14. vi­je­ku, ni­je ni­ma­lo lak. Že­lje­li smo da im skrom­no, osim iz­vi­nje­nja i kon­kret­nog muč­nog po­vo­da na­šeg do­la­ska, pru­ži­mo ru­ku i če­sti­ta­mo na is­traj­no­sti i sna­zi da bu­du to što je­su.
M.VE­ŠO­VIĆ

Sr­bi ima­ju pra­vi iz­bor

Va­ša iz­ja­va o po­tre­bi smje­ne ge­ne­ra­ci­ja u opo­zi­ci­ji iza­zva­la je pa­žnju. Na šta ste kon­kret­no mi­sli­li?
– Smje­na ge­ne­ra­ci­ja u po­li­ti­ci – vla­sti i opo­zi­ci­ji – ključ­ni je, na­rav­no ne i je­di­ni, pred­u­slov de­mo­kra­ti­za­ci­je dru­štva. De­ce­nij­ski li­de­ri, ka­ko u vla­sti, ta­ko i u opo­zi­ci­ji, te­ško da vi­še ima­ju i ener­gi­je, ali i kre­di­bi­li­te­ta, na­ro­či­to kod mla­dih lju­di, da uspje­šno iz­ne­su svo­je po­li­ti­ke. Opo­zi­ci­ja mo­ra da bu­de pri­mjer ka­ko tre­ba, pa bi dru­štve­no-po­li­tič­ki bi­lo va­žno da li­de­ri i po­li­ti­ča­ri ko­ji de­ce­ni­ja­ma ne do­no­se re­zul­ta­te taj po­sao pre­pu­ste no­vim i mla­đim li­ci­ma u svo­jim po­li­tič­kim par­ti­ja­ma.
Da mi je ro­đe­ni otac li­der ne­ke po­li­tič­ke par­ti­je u vla­sti ili u opo­zi­ci­ji 15-20 go­di­na, a sve to vri­je­me bez re­zul­ta­ta, re­kao bih mu: od­mo­ri, pre­ga­zi­lo te je vri­je­me.
Pra­va Cr­na Go­ra je na­sta­la di­je­lom i zbog ovo­ga – da po­ka­že­mo da u na­šem ide­o­lo­škom po­lju, iz­me­đu osta­log, onom po­lju ko­je že­li brat­ske od­no­se sa Sr­bi­jom i Ru­si­jom, po­sto­ji no­vi, ne­is­tro­šen tim, bez po­li­tič­kih re­po­va, sa po­li­tič­ki ne­u­ka­lja­nim lju­di­ma, lju­di­ma či­stih bi­o­gra­fi­ja. Sr­bi, ali ne sa­mo oni, na­po­kon, na­kon du­go go­di­na, ima­ju pra­vi iz­bor.