Je­dan od osni­va­ča Srp­ske ku­će i ne­ka­da­šnji li­der Srp­ske na­rod­ne stran­ke Bo­ži­dar Bo­jo­vić oci­je­nio je u in­ter­vjuu za „Dan“da je u Cr­noj Go­ri u to­ku iden­ti­tet­ski ge­no­cid nad Sr­bi­ma.
On je re­kao da ne ra­zu­mi­je ka­ko po­je­di­ne po­li­tič­ke opo­zi­ci­o­ne stran­ke za 15 go­di­na ni­je­su uspje­le da iz­nje­dre no­vog čo­vje­ka i li­de­ra, kao i da ne ra­zu­mi­je zbog če­ga Srp­ska ku­ća u Pod­go­ri­ci još ni­je otvo­re­na, a sve­ča­no otva­ra­nje je bi­lo na­ja­vlje­no za Vi­dov­dan 2017. go­di­ne.
Ka­ko je re­kao, pro­je­kat Srp­ske ku­će mo­rao bi bi­ti iz­nad par­tij­skih i stra­nač­kih in­te­re­sa i ni­ka­ko se ne bi smio pod­ve­sti pod par­tij­ske in­te­re­se.
Ka­ko ocje­nju­je­te po­lo­žaj Sr­ba u Cr­noj Go­ri da­nas?
– Ak­tu­el­ni re­žim spro­vo­di iden­ti­tet­ski ge­no­cid nad Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri. Pre­ma Đu­ka­no­vi­će­vom dr­žav­nom pro­jek­tu, ne­ma sta­bil­ne cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti bez asi­mi­la­ci­je srp­skog na­ro­da i stva­ra­nja vir­tu­el­ne ve­ći­ne cr­no­gor­ske na­ci­o­nal­no­sti. I sve je pod­re­đe­no ostva­ri­va­nju tog ci­lja. Na sra­mo­tu ovo­vre­me­nih ta­ko­zva­nih de­mo­kra­ta Evro­pe, ko­ji se de­kla­ra­tiv­no bo­re za vla­da­vi­nu ljud­skih pra­va, srp­skom na­ro­du u Cr­noj Go­ri se uki­da­ju te­melj­ne vri­jed­no­sti nje­go­vog ci­vi­li­za­cij­skog po­sta­ja­nja i op­sta­ja­nja – je­zik, vje­ra i pi­smo. Je­dan du­gi pro­gra­mi­ra­ni pro­ces odva­ja­nja pra­vo­slav­nog, dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da Cr­ne Go­re od iz­vor­nog is­toč­no­pra­vo­slav­nog ci­vi­li­za­cij­skog kru­ga na ovim pro­sto­ri­ma ti­nja vje­ko­vi­ma. Me­đu­tim, sa­da no­si sve ele­men­te ge­no­cid­no­sti jer je vo­đen ru­kom po­li­tič­ki po­sr­nu­lih ko­ji su na vlast do­šli s uli­ce i sprem­ni su na sve sa­mo da bi sa­ču­va­li svoj pr­lja­vi no­vac. A da bi se istin­ski sa­gle­dao i do­ži­vio sa­da­šnji po­lo­žaj Sr­ba, do­volj­no je da je sa­mo je­dan je­di­ni dan bu­de Sr­bin u Cr­noj Go­ri. U su­šti­ni, na sce­ni je sa­mo­u­ni­šta­va­ju­ći pro­ces u ko­jem ne­sta­je Cr­ne Go­re. Pro­roč­ki se ostva­ru­ju ri­je­či Đi­la­so­vog rat­ni­ka sa Moj­kov­ca: „Bi­će Sr­ba i bez Cr­ne Go­re,ali Cr­ne Go­re bez Sr­ba ne­će bi­ti”.
Je­dan ste od osni­va­ča Srp­ske ku­će. Šta mi­sli­te o ocje­na­ma da je pri­va­ti­zo­va­na i da ne slu­ži svr­si ko­joj je na­mi­je­nje­na?
– Za po­hva­lu je ini­ci­ja­ti­va li­de­ra No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je pre­ma Vla­di Re­pub­li­ke Sr­bi­je da se osnu­je Srp­ska ku­ća u Cr­noj Go­ri (na­ziv Srp­ska ku­ća u Cr­noj Go­ri do­ži­vlja­vam pe­žo­ra­tiv­no i sma­tram da to tre­ba da bu­de Srp­ski kul­tur­ni cen­tar). Sva­ka­ko, za po­hva­lu je i od­lu­ka Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je da jav­no do­di­je­li znat­na sred­stva za re­a­li­za­ci­ju ovog za srp­ski na­rod, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, ve­o­ma zna­čaj­nog pro­jek­ta. To je pr­vi put od ot­cje­plje­nja Cr­ne Go­re da zva­nič­na vlast u Sr­bi­ji, kroz pro­gram De­kla­ra­ci­je o op­stan­ku srp­ske na­ci­je, otvo­re­no sta­je u za­šti­tu srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri.
Pru­ža se mo­guć­nost za osni­va­nje in­sti­tu­ci­je kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra Sr­ba u Cr­noj Go­ri, in­sti­tu­ci­je ko­ja bi svo­jim pro­gra­mom i ak­tiv­no­sti­ma tre­ba­lo da bu­de, pr­ven­stve­no, kul­tur­ni, nad­stra­nač­ki no­si­lac bor­be pro­tiv asi­mi­la­ci­je i na­sil­nič­kog uda­lja­va­nja srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri od iz­vor­nog is­toč­no­pra­vo­slav­nog ci­vi­li­za­cij­skog kru­ga i pre­vo­đe­nja u za­pad­no­ka­to­lič­ki. Ulog i od­go­vor­nost su ve­li­ki, pr­ven­stve­no po­li­tič­kih stran­ka i Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ko­ji su ini­ci­ra­li ovaj po­du­hvat. Za jed­ne i dru­ge, to je is­pit na­ci­o­nal­ne, etič­ke i po­li­tič­ke zre­lo­sti i od­go­vor­no­sti. Za po­li­tič­ke stran­ke to je još i is­pit i pro­vje­ra da li će se za­la­ga­ti za in­sti­tu­ci­ju Srp­skog kul­tur­nog cen­tra svih Sr­ba u Cr­noj Go­ri, in­sti­tu­ci­ju ko­ja će bi­ti no­si­lac i ču­var srp­skog kul­tur­nog na­sle­đa u Cr­noj Go­ri i ši­re, ili će bi­ti vo­đe­ne usko­stra­nač­kim in­te­re­si­ma. Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je tre­ba da po­ka­že da li će na­sta­vi­ti da po­ma­že do pu­ne afir­ma­ci­je in­sti­tu­ci­ju či­ji zna­čaj pre­va­zi­la­zi gra­ni­ce Cr­ne Go­re, ili će, za­do­vo­lja­va­ju­ći se uči­nje­nim, pu­sti­ti da se ova, iz­lo­že­na ad­mi­ni­stra­tiv­nim zam­ka­ma pod­go­rič­kog re­ži­ma, uga­si.
Pri­hva­tio sam po­ziv da bu­dem je­dan od ak­ci­o­na­ra u osni­va­nju, pod uslo­vom da to bu­de kul­tur­ni cen­tar svih Sr­ba u Cr­noj Go­ri, bez ob­zi­ra na stra­nač­ku pri­pad­nost, i da cen­tar bu­de otvo­ren za uklju­či­va­nje lju­di od zna­ča­ja ko­ji ni­je­su ak­ci­o­na­ri. I na­rav­no da će se u or­ga­ni­za­ci­o­nom smi­slu po­što­va­ti prin­cip ak­ci­o­nar­skog dru­štva. I „ku­mo­vao“ sam da ne­ko­li­ko ugled­nih van­stra­nač­kih lič­no­sti pri­hva­ti da bu­du ak­ci­o­na­ri. Pro­šlo je vi­še od go­di­nu ka­ko je za Vi­dov­dan 2017.go­di­ne na­ja­vlji­va­no sve­ča­no otva­ra­nje Srp­ske ku­će. Bez ob­zi­ra na sve pro­ble­me ko­ji­ma je iz­lo­že­na od pod­go­rič­kog re­ži­ma, po onom što je do sa­da ura­đe­no, re­kao bih da smo da­le­ko od onog što bi ta zna­čaj­na in­sti­tu­ci­ja tre­ba­lo da bu­de. Ako in­sti­tu­ci­ja ne bu­de or­ga­ni­zo­va­na i ra­di­la na prin­ci­pu ak­ci­o­nar­skog dru­štva, sa le­gal­nim iz­bo­rom or­ga­na, de­fi­ni­sa­nim pro­gra­mom i ra­dom ko­ji će šti­ti­ti na­ci­o­nal­ne, a ne stra­nač­ke in­te­re­se (što je do sa­da bio slu­čaj), ako Vla­da Sr­bi­je ne bu­de iz­da­šni­je po­ma­ga­la re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta, još jed­na slam­ka spa­sa za Sr­be u Cr­noj Go­ri ne­sta­će u vr­tlo­zi­ma lu­dih vje­tro­va i ne­sreć­nih vre­me­na. Mo­ra se hit­no ri­je­ši­ti sta­tus i or­ga­ni­za­ci­ja Srp­skog kul­tur­nog cen­tra u Cr­noj Go­ri. Ako se na­sta­vi kao do sa­da, se­bi ne bih mo­gao do­zvo­li­ti da bu­dem pod­sta­nar u ku­ći ko­ja se gra­di od kro­va, a ne od te­me­lja.
Ka­ko ocje­nju­je­te po­lo­žaj u ko­jem je da­nas Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva u Cr­noj Go­ri?
– U Cr­noj Go­ri ni­ka­da ne mo­gu, bez po­tre­sa i stra­da­nja dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da, za­ži­vje­ti na du­že vri­je­me dvi­je po­li­ti­ke: pr­va ko­ja ne­gi­ra dr­žav­nost Cr­ne Go­re i dru­ga ko­ja bi da za­tre srp­sko na­ci­o­nal­no bi­će dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da Cr­ne Go­re i nje­go­vu bi­o­lo­šku pri­padnst is­toč­nom pra­vo­sla­vlju. Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve je od osni­va­nja pr­ve epi­sko­pi­je na Pre­vla­ci kod Tiv­ta u 13. vi­je­ku do da­nas bi­la i osta­la sto­žer dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re i te­melj du­hov­no­sti nje­nog dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da. Zna Đu­ka­no­vić sna­gu Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, sim­bi­o­tič­ki po­ve­za­nu sa dr­ža­vo­tvor­nim na­ro­dom, i zna za bez­re­zer­vnu po­dr­šku Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi sve­ko­li­kog pra­vo­slav­nog hri­šćan­stva, ozva­ni­če­nu na osve­će­nju Hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci. Zna on do­bro da pro­ci­je­ni ka­da je „ve­li­ka mač­ku go­ve­đa gla­va“ i da bi otvo­re­ni su­kob sa SPC i Mi­tro­po­li­jom cr­no­gor­sko-pri­mor­skom zna­čio i nje­gov po­li­tič­ki kraj. Uz to, zna on da u „svo­jim re­do­vi­ma“ ima i onih ko­ji vje­ru­ju u Bo­ga, ko­ji zna­ju šta zna­či vje­ro­lom­stvo, onih ko­ji su spri­je­či­li ru­še­nje bož­jeg hra­ma na Ru­mi­ji i či­ja se ri­ječ da­le­ko vi­še pi­ta ne­go onih de­kla­ri­sa­nih Sr­ba „ko­ri­snih idi­o­ta“ ko­ji mu vjer­no slu­že u ostva­ri­va­nju an­ti­srp­skog pro­jek­ta.
Kao pre­pre­de­ni po­li­ti­čar i ne­pre­va­zi­đe­ni kon­ver­tit, on pri­bje­ga­va ni­skim, pri­zem­nim uda­ri­ma ima­nent­nim nje­go­vom po­li­tič­kom ha­bi­tu­su. Za­to su Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska i dru­ge epar­hi­je Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Cr­noj Go­ri iz­lo­že­ne na­si­lju, ko­je je go­re od svih ko­je su im u pro­šlo­sti na­me­ta­li stra­ni za­vo­je­va­či. No, sva­ka si­la za vi­je­ka, a ni­jed­na do­vi­je­ka. Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva i nje­na Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska ni­ka­da ne mo­gu bi­ti stra­nac u Cr­noj Go­ri.B.JE­LO­VAC
M.VE­ŠO­VIĆ

Po­treb­na su nam no­va li­ca u po­li­ti­ci

Po Va­šem su­du, ka­kvi su od­no­si u opo­zi­ci­ji u Cr­noj Go­ri i šta bi­ste sa­vje­to­va­li opo­zi­ci­o­nim li­de­ri­ma?
– Kao ni­ka­da do sa­da, opo­zi­ci­o­nu sce­nu u Cr­noj Go­ri ka­rak­te­ri­še broj­nost stra­na­ka, pro­gram­ska he­te­ro­ge­nost, su­prot­sta­vlje­ni sta­vo­vi i ne­do­sta­tak na­de da će se i u da­ljoj bu­duć­no­sti po­sti­ći an­ti­re­žim­sko je­din­stvo. Čast iz­u­ze­ci­ma, ali sve to mi vi­še li­či na kon­glo­me­rat in­te­re­snih gru­pa ne­go na po­li­tič­ke stran­ke sa ja­sno de­fi­ni­sa­nim pro­gra­mi­ma, ko­je su sprem­ne da pre­va­zi­đu pro­gram­ske raz­li­ke, ili da ih bar pri­vre­me­no za­mr­znu, pa čak i lič­ne ani­mo­zi­te­te, i udru­že se u za­jed­nič­koj bor­bi pro­tiv od­na­ro­đe­nog, ko­rum­pi­ra­nog re­ži­ma. Ona­ko ka­ko su to ne­ka­da ura­di­li Na­rod­na stran­ka i Li­be­ral­ni sa­vez. S dru­ge stra­ne, ne­pri­hva­tlji­vo je da se u po­je­di­nim stran­ka­ma pu­nih 15 go­di­na ni­je afir­mi­sao ni­je­dan no­vi po­li­ti­čar ko­ji za­vre­đu­je pa­žnju i po­vje­re­nje. Da ne go­vo­rim o neo­p­hod­nom broj­ni­jem ge­ne­ra­cij­skom uspo­nu, ge­ne­ra­cij­skom po­što­va­nju i ge­ne­ra­cij­skim smje­na­ma.
Ka­da su u pi­ta­nju stran­ke ko­je se pro­gram­ski za­la­žu za rje­ša­va­nje pro­ble­ma srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri, neo­p­hod­no je su­o­či­ti se sa isti­nom. Mon­ti­ra­ne afe­re, bru­tal­ni uda­ri na  po­li­tič­ke pred­stav­ni­ke srp­skog na­ro­da, ali i pro­pu­sti, uz ne­do­sta­tak de­fi­ni­sa­ne stra­te­gi­je, u zna­čaj­noj mje­ri su osla­bi­li iz­gle­de za uspje­šnu od­bra­nu na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa. Stra­nač­ka re­or­ga­ni­za­ci­ja, sa ob­je­di­nja­va­njem u stran­ku sa ne­ka­da­šnjim ime­nom Srp­ske na­rod­ne stran­ke, ko­ja je bi­la sim­bol uspo­na i ot­po­ra od­na­ro­đe­nom Đu­ka­no­vi­će­vom re­ži­mu, na­me­će se kao lo­gič­no rje­še­nje. U vre­me­nu ka­da je pri­o­ri­tet­ni cilj da se spri­je­či asi­mi­la­ci­ja srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri, ne mo­že stran­ka ko­ja se „skri­va“ iza ne­sreć­no na­met­nu­tog ime­na, ko­je ne zna ni po­lo­vi­na nje­nog član­stva, bi­ti po­li­tič­ki pred­vod­nik u ostva­re­nju tog ci­lja. Ka­drov­ske pr­mje­ne ne smi­ju bi­ti gru­be, ra­di­kal­ne, jer se ta­ko, ne­mi­nov­no, stva­ra­ju no­ve po­dje­le. Po­sto­ji na­čin da se vo­de­ći po­li­ti­ča­ri po­mje­ra­ju, ali i sa­ču­va­ju kao zna­ča­jan  fak­tor u po­li­tič­koj bor­bi i na­ci­o­nal­nom pro­gra­mu za bi­o­lo­ški op­sta­nak srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri.
Ovo tim pri­je jer se na po­li­tič­koj sce­ni na­zi­ru po­je­din­ci i ne­ke no­ve po­li­tič­ke sna­ge ko­je za­vre­đu­ju na­ci­o­nal­no po­vje­re­nje jer su ute­me­lje­ni na iz­vor­nim, tra­di­ci­o­nal­nim vri­jed­no­sti­ma cr­no­gor­skog srp­stva.