Mirne demonstracije su osnovno pravo u svim demokratskim zemljama, a Evropska komisija uvijek je bila jasna da se nasilje mora izbjeći, izjavio je evropski komesar za pregovore o pridruživanju Johanes Han. On je kazao odgovarajući na pitanje poslanika Evropskog parlamenta (EP) Marija Borgezija povodom protesta u Crnoj Gori, Srbiji i Albaniji. Borgezija je, između ostalog, interesovalo da li bi intenziviranje protesta moglo da se osjeti u onim državama članicama koje su najbliže Balkanu.

Han je rekao da su protesti koji su u toku specifični za svaku zemlju i da nema sveobuhvatne balkanske teme.

– Građani širom regiona imaju legitimnost očekivanja da će njihove vlade sprovesti reforme u cilju poboljšanja njihovih života. Komisija očekuje od vlada i opozicije u regionu da konstruktivno rade unutar svojih parlamenata u vezi sa zahtjevima svojih građana. Kao što je navedeno u saopštenju „Vjerodostojna perspektiva proširenja i poboljšanje EU angažmana sa Zapadnim Balkanom”, članstvo zemalja zapadnog Balkana u EU je u samom političkom, sigurnosnom i ekonomskom interesu Unije, a perspektiva je zasnovana na čvrstim dokazima i zaslugama. To je geostrateško ulaganje u stabilnu, jaku i ujedinjenu Evropu zasnovanu na zajedničkim vrijednostima – naveo je Han.

Kako je dodao, sledeća detaljna procjena biće uključena u paket proširenja za 2019. godinu, a odluka da li da otvori ili zatvori pregovore o pristupanju je pravo Savjeta Evropske unije.

Mario Borgezio je istakao da balkanski region doživljava period takve napetosti da se govori o „balkanskom proljeću“.

– U Albaniji, Srbiji i Crnoj Gori ljudi protestuju protiv svojih sadašnjih vlada. Takođe, postoje tenzije između Srbije i Kosova, kako zbog prekrajanja granica koje potencira Srbija, tako i zbog nametanja 100 odsto carina na proizvode iz Srbije i iz Bosne i Hercegovine od strane Kosova. Sve te zemlje su kandidati za pridruživanje EU – naveo je Borgezio u pitanju koje je uputio Hanu.

Kako je dodao, u svjetlu toga, pitanje je da li Evropska komisija može navesti da li smatra da treba da nastavi pregovore o pristupanju bez obzira na to.

– Da li bi intenziviranje protesta moglo da se osjeti u onim državama članicama koje su najbliže Balkanu, bez obzira da li im se to sviđa ili ne? Kako se te države članice EU mogu zaštititi od „balkanskog proljeća” i svih njegovih posljedica (ilegalna imigracija, kriminal i trgovina ljudima) – pitao je Borgezio.

Od februara 2019.godine traju protesti u Crnoj Gori, nakon što su objelodanjeni dokazi o korupciji na najvišem nivou i nelegalnim uplatama za kampanju stranke na vlasti.

M.V.

---

Objavljivanje izvještaja zakazano za 29. maj
Izvještaj o napretku Crne Gore na putu ka EU biće objavljen 29.maja u Briselu, prenio je portal EVB. Prtethodno je radio „Slobodna Evropa” prenio da u kabinetu Johanesa Hana ozbiljno razmatraju mogućnost da se odloži objavljivanje paketa o proširenju. Ova nesigurnost je, navodno, posledica pritiska iz nekih zemalja članica EU koje nisu spremne da raspravljaju o proširenju na sastanku u junu. Objavljivanje paketa o proširenju je zakazano za 29 maj, a rasprava na nivou ministara inostranih poslova bi trebalo da se održi na redovnom sastanku u junu. Međutim, neke zemlje članice navodno nisu spremne da o tome raspravljaju u junu, budući da treba da se odlučuje o preporuci Evropske komisije o početku pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom.