Ključni izazovi na polju demokratije i vladavine zakona su jačanje, funkcionisanje i nezavisnost institucija koje garantuju demokratiju, ocijenjeno je iz Evropske komisije (EK). U dokumentu posvećenom ciljevima IPA programa za Crnu Goru i druge zemlje regiona do 2020. godine, nazvanom „Indikativni strateški dokument za period od 2014. godine do 2020. godine“, ističe se da su borba protiv kriminala i korupcije prioritet.
– Vezano za ključne izazove, oni uključuju osiguranje da postoji nezavistan, nepristrastan, efikasan i odgovoran pravosudni sistem, kao i osnaživanje civilnog društva – naveli su iz Evropske komisije.
Na čelu EK je bio
Žan Klod Junker, a naslijedila ga je
Ursula Von der Lejen, koja uskoro treba da kompletira svoj tim. Na čelu resora za proširenje EU bio je
Johanes Han, a zamijeniće ga, kako sada stvari stoje,
Oliver Verhalji. Iako su evropski zvaničnici u više navrata upozoravali šefa države
Mila Đukanovića i premijera
Duška Markovića da su potrebni konkretniji napori na jačanju vladavine zakona, Crna Gora ni više od sedam godina od otvaranja pregovora o pridruživanju sa EU nema dobijena mjerila za zatvaranje ključnih pregovaračkih poglavlja – poglavlja 23 i 24.
Evropska komisija navodi da su među prioritetima po pitanju raspodjele pomoći i podrške reformama na terenu iz evropskih fondova snažnija borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i pranja novca, te osiguranje sajber sigurnosti i borba protiv sajber kriminala. Naveli su da su tu i očuvanje osnovnih prava kao što su sloboda izražavanja i prava osoba koje pripadaju manjinama, kao i ranjivim grupama, posebno Romima.
– Takođe su potrebni ciljani napori da se olakša socijalna uključenost. Napori na reformi javne uprave, uključujući upravljanje javnim finansijama su u toku, ali izazovi ostaju u svim osnovnim oblastima javne uprave – istakli su iz Evropske komisije.
Podvukli su napravljene strategije reforme sistema javne uprave, ali da je sada potreban konkretan napredak da bi se osigurala njihova dosledna implementacija.
– Dalji napredak je potreban i u pogledu pomirenja, sprečavanja i suzbijanja nasilnog ekstremizma (polarizacija regiona), prevazilaženja nasleđa prošlosti i rješavanja bilateralnih problema, dok regionalnu saradnju treba podsticati. Postoji potreba za regionalnim pristupom bezbjednosti u jugoistočnoj Evropi, što uključuje sigurnost granica, borbu protiv ozbiljnog i organizovanog kriminala i terorizma, uključujući sajber sigurnost i borbu protiv sajber kriminala – ocjenjuje se u dokumentu Evropske komisije.
M.V.
Proširenje visoko na agendiZapadni Balkan je u srcu Evrope i integracija tih zemalja ostaje visoko na starteškoj agendi Evropske unije (EU), saopšteno je iz kabineta odlazeće visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbjednost
Federike Mogerini. Portparolka visoke predstavnice
Maja Kocijančič kazala je za Novu M da je Crna Gora ostvarila značajan napredak, a najizazovnija za dalji progres ka EU i dalje ostaju poglavlja 23 i 24.
Kako je navela, Crna Gora je napravila evidentno sveukupan napredak u pristupnim pregovorima sa EU, sa otvorena 32 od 35 poglavlja i privremeno zatvorena tri, kao i u usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama u većini oblasti.
– Ipak, sa cjelokupnim institucionalnim i značajnim dijelom pravnog okvira sada je najvažnije da sistem vladavine prava pokaže opipljivije rezultate i održiv napredak. Tempo pristupnih pregovora definisan je crnogorskim napretkom u sprovođenju reformi, konkretno na polju vladavine prava i poglavljima koja se tiču toga – kazala je Kocijančič.
Zato, kako je rekla, Crna Gora sada mora proaktivno da istupi i pronađe novu snagu za nastavak reformi. Najveći uzazovi, kazali su iz kabineta Mogerinijeve, i dalje ostaju poglavlja 23 i 24 – borba protiv korupcije, kriminala, pravosuđe i temeljna prava, koja su prioritet na putu ka EU.
)){kind=small}
