Par­la­men­tar­ni iz­bo­ri bi­li bi je­di­no rje­še­nje uko­li­ko Cr­na Go­ra ne do­bi­je po­ziv­ni­cu za član­stvo u NA­TO i ako ne bu­du is­pu­nje­ni uslo­vi za da­lji na­pre­dak u evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma u ve­zi sa po­gla­vlji­ma 23 i 24, po­ru­čio je u in­ter­vjuu za „Dan” pot­pred­sjed­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Ra­ško Ko­nje­vić. On sma­tra da bi ta­kav raz­voj do­ga­đa­ja bio ve­li­ki ne­u­spjeh Vla­de, jer bi se po­ka­za­lo da je iz­gu­bi­la po­dr­šku ključ­nih evrop­skih part­ne­ra.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te po­ru­ku fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Fran­soa Olan­da da NA­TO ne tre­ba da­lje da se ši­ri?
– Za­ključ­ci po­sled­njeg sa­mi­ta u Vel­su afir­mi­sa­li su na­pre­dak Cr­ne Go­re i do kra­ja 2015. go­di­ne je osta­vlje­na mo­guć­nost da se na mi­ni­star­skom ni­vou do­ne­se od­lu­ka o po­zi­vu Cr­noj Go­ri da po­sta­ne čla­ni­ca NA­TO. Ovo je pr­vi put da se od­lu­ka o po­zi­vu za član­stvo mo­že usa­gla­si­ti na mi­ni­star­skom ni­vou, što do­ka­zu­je ko­li­ko je NA­TO ostao pri­vr­žen ide­ji pro­ši­re­nja. NA­TO je po­tvr­dio da je Cr­na Go­ra na ko­rak od po­zi­va uko­li­ko u 2015. go­di­ni na­sta­vi sa re­for­ma u sek­to­ru bez­bjed­no­sti i do­dat­no osna­ži vla­da­vi­nu pra­va. Ma­nje je va­žno da li će­mo po­ziv do­bi­ti kra­jem ove go­di­ne od­lu­kom mi­ni­star­skog sa­vje­ta ili na sa­mi­tu u pr­voj po­lo­vi­ni na­red­ne go­di­ne. Cr­na Go­ra će u man­da­tu ove vla­de do­bi­ja­njem po­zi­va za član­stvo u NA­TO re­a­li­zo­va­ti svoj naj­va­žni­ji cilj na­kon ob­no­ve ne­za­vi­sno­sti. Pri­pad­nost NA­TO-u do­dat­no će do­pri­ni­je­ti sta­bi­li­za­ci­ji re­gi­o­na i po­sla­ti ja­snu po­ru­ku za­pad­nim in­ve­sti­to­ri­ma da je Cr­na Go­ra sta­bil­na i si­gur­na za nji­ho­ve in­ve­sti­ci­je. Ja­sno je is­ku­stvo dru­gih dr­ža­va ko­je su ušle u NA­TO – na­kon ula­ska eko­no­mi­je osna­že­ne su no­vim za­pad­nim in­ve­sti­ci­ja­ma ko­je su pro­du­ko­va­le pri­vred­ni rast i no­va za­po­šlja­va­nja. Po­sta­ti dio ši­reg si­ste­ma bez­bjed­no­sti fi­nal­na je po­tvr­da cr­no­gor­ske ne­za­vi­sno­sti i te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta i su­ve­re­ni­te­ta. Iz­ja­va pred­sjed­ni­ka Olan­da mo­ra se uze­ti u kon­tek­stu uti­ca­ja jed­ne od naj­va­žni­jih čla­ni­ca Ali­jan­se, ali vje­ru­jem da će i dru­ge ključ­ne čla­ni­ce za­jed­no sa Fran­cu­skom osta­ti pri po­li­ti­ci pro­ši­re­nja po­tvr­đe­noj na po­sled­njem sa­mi­tu u Vel­su. Na­kon iz­ja­ve Olan­da za­jed­no smo ču­li po­ru­ke iz NA­TO-a i zva­nič­nih pred­stav­ni­ka dru­gih ključ­nih čla­ni­ca da se ta iz­ja­va ni­je od­no­si­la na Cr­nu Go­ru. To­kom ne­dav­no odr­ža­ne min­hen­ske bez­bjed­no­sne kon­fe­ren­ci­je ču­li smo ja­snu po­dr­šku Cr­noj Go­ri za član­stvo u NA­TO od pot­pred­sjed­ni­ka Baj­de­na, kao i iz­ja­vu dr­žav­nog se­kre­ta­ra Ke­ri­ja. Po­dr­ška sa ovih zna­čaj­nih adre­sa ujed­no je i oba­ve­za da na­sta­vi­mo sa re­a­li­za­ci­jom do­go­vo­re­nih oba­ve­za u re­for­ma­ma ka­ko bi­smo do­sti­gli stan­dar­de za član­stvo.
● Ka­ko će no­vo­na­sta­le okol­no­sti uti­ca­ti na sta­bil­nost vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, ima­ju­ći u vi­du ra­ni­ji stav li­de­ra SDP-a Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća da ste sa DPS-om sa­mo zbog evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja i ko­li­ko je re­al­na op­ci­ja da do­đe do no­vih iz­bo­ra?
– Kri­vo­ka­pić ni­je re­kao da smo sa DPS-om sa­mo zbog NA­TO-a. On je re­kao da je član­stvo u NA­TO ključ­ni raz­log za sa­rad­nju sa DPS-om. Po­red tog ključ­nog raz­lo­ga va­žan je i onaj oko za­jed­nič­kog opre­dje­lje­nja da na­sta­vi­mo da ra­di­mo na re­for­ma­ma na pu­tu EU in­te­gra­ci­ja. Kra­jem ove go­di­ne bi­će eva­lu­a­ci­ja is­pu­nje­no­sti pri­vre­me­nih mje­ri­la, njih pre­ko 70, u po­gla­vlji­ma 23 i 24. Po­zi­tiv­na ocje­na na­šeg ra­da u 2015. go­di­ni zna­či­će da istom di­na­mi­kom na­sta­vlja­mo pre­go­vo­re u otvo­re­nim po­gla­vlji­ma i otva­ra­mo no­va, a da će se sa EK za­po­če­ti do­go­vo­ri oko mje­ri­la za za­tva­ra­nje pre­go­vo­ra. Uko­li­ko ne is­pu­ni­mo oče­ki­va­nja EU part­ne­ra, pre­vas­hod­no u di­je­lu ostva­ri­va­nja re­zul­ta­ta u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va, mo­gu­će je ak­ti­vi­ra­nje kla­u­zu­le o ba­lan­su. To bi zna­či­lo da pre­go­vo­ri bu­du pri­vre­me­no za­u­sta­vlje­ni, što ne bi bi­lo do­bro. Ne oče­ku­jem da će se to de­si­ti. Zbog ove mo­guć­no­sti pred na­ma su ve­li­ki iza­zo­vi to­kom 2015. i za to je po­treb­na ne sa­mo sta­bil­nost Vla­de, ne­go i iz­grad­nja dru­ga­či­jih od­no­sa sa opo­zi­ci­jom, po­seb­no onim di­je­lom ko­ji se ta­ko­že čvr­sto za­la­že za EU i NA­TO in­te­gra­ci­je. U EU ne­će ući ova ili ona vlast ne­go ci­je­lo dru­štvo i nje­go­vi gra­đa­ni i za­to je po­sao in­te­gra­ci­ja za­da­tak i vla­sti i opo­zi­ci­je. Na­rav­no, vlast je od­go­vor­ni­ja i za uspjeh i za ne­u­spjeh tog pro­ce­sa. Zbog to­ga su i raz­go­vo­ri SDP-a sa opo­zi­ci­jom ima­li za cilj da otvo­ri­mo no­vi na­čin po­li­tič­kog po­na­ša­nja u ko­jem će­mo, po­štu­ju­ći po­li­tič­ke raz­li­ke me­đu na­ma, po­ku­ša­ti da slič­ne sta­vo­ve ko­je sa ne­kim opo­zi­ci­o­nim su­bjek­ti­ma ima­mo oko NA­TO in­te­gra­ci­ja is­tak­ne­mo u pr­vi plan u in­te­re­su ci­je­log dru­štva. Rad Vla­de će bi­ti po­sve­ćen ostva­ri­va­nju pri­vre­me­nih mje­ri­la u po­gla­vlji­ma 23 i 24, kao i is­pu­nja­va­nju oba­ve­za za do­bi­ja­nje po­zi­va za član­stvo u NA­TO. Uko­li­ko po­stig­ne­mo re­zul­ta­te ko­ji će obez­bi­je­di­ti na­sta­vak EU in­te­gra­ci­ja i do­bi­je­mo po­ziv­ni­ce za član­stvo u NA­TO – Vla­da je ostva­ri­la dva ve­li­ka ci­lja i to bi bio ve­li­ki uspjeh. Ako ti re­zul­ta­ti iz­o­sta­nu to bi bio ve­li­ki ne­u­spjeh Vla­de, zna­čio bi da je Vla­da iz­gu­bi­la po­dr­šku ključ­nih evrop­skih part­ne­ra i iz­bo­ri bi bi­li je­di­no rje­še­nje.
● Ko­li­ko na funk­ci­o­ni­sa­nje DPS-SDP ko­a­li­ci­je uti­če to što ne­ma anek­sa spo­ra­zu­ma?
– Ko­a­li­ci­ja će na­sta­vi­ti da funk­ci­o­ni­še i bez anek­sa ko­a­li­ci­o­nog spo­ra­zu­ma. Mi ima­mo ko­a­li­ci­o­ni spo­ra­zum u ko­jem su utvr­đe­ni ključ­ni ci­lje­vi pri­je po­čet­ka ra­da u man­da­tu ove Vla­de. To­kom raz­go­vo­ra o anek­su do­go­vo­ri­li smo se oko 95 od­sto po­li­ti­ka i u po­li­tič­kom i u eko­nom­skom seg­men­tu. Ni­je­smo po­sti­gli do­go­vor oko sa­mo dva pro­jek­ta u obla­sti tu­ri­zma. Do­go­vo­ri­li smo mno­go zna­čaj­ni­je stva­ri – da­lju po­li­ti­ku u obla­sti ener­ge­ti­ke, oču­va­nje dr­žav­nog vla­sti­štva u EPCG i po­dr­ža­li pro­je­kat grad­nje dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma. Pri­va­ti­za­ci­je Aero­dro­ma ne­će bi­ti, a raz­mo­tri­će se svi mo­de­li part­ner­stva ko­ji mo­gu do­pri­ni­je­ti bo­ljoj do­stup­no­sti Cr­ne Go­re kao tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je. Pro­je­kat auto­pu­ta do­bio je po­dr­šku DPS-a i po­dr­ža­ne su sve ak­tiv­no­sti mi­ni­stra Bra­jo­vi­ća ko­ji uspje­šno vo­di tu pri­ču. U po­li­tič­koj sfe­ri, ključ­ne ci­lje­ve ko­je smo do­go­va­ra­li mi­ni­star Du­ško Mar­ko­vić i ja par­ti­je su u pot­pu­no­sti po­dr­ža­le. Dvi­je pla­že ne­će ugro­zi­ti funk­ci­o­ni­sa­nje ko­a­li­ci­je jer ima­mo pra­vo da se ne slo­ži­mo oko na­či­na re­a­li­za­ci­je ne­kih pro­je­ka­ta.
● SDP je kon­stant­no na uda­ru jav­no­sti zbog to­ga što i po­red oči­gled­nih raz­li­ka i če­sto oštrih kri­ti­ka na ra­čun DPS-a ipak osta­je­te u vla­da­ju­ćem sa­ve­zu. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Ne­sla­ga­nja i to krup­na ni­je­su ne­po­zna­ni­ca ni u evrop­skim de­mo­kra­ti­ja­ma sa mno­go ve­ćom tra­di­ci­jom. Ne­dav­no ste u ko­a­li­ci­o­noj vla­di Austri­je ima­li oštre raz­li­ke ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra oko po­re­ske po­li­ti­ke. One su jav­no sa­op­šte­ne, sva­ko je ostao pri svom sta­vu, ali je ko­a­li­ci­ja na­sta­vi­la da funk­ci­o­ni­še jer u ve­ći­ni dru­gih po­li­ti­ka ima­ju sa­gla­snost. Dio na­še opo­zi­ci­je u ne­do­stat­ku sop­stve­nih po­li­tič­kih ide­ja ko­ji­ma bi obez­bje­dio po­vje­re­nje gra­đa­na iz go­di­ne u go­di­nu po is­toj ma­tri­ci na­pa­da SDP, sa­mo za­to što smo u vla­sti ko­ja do­no­si re­zul­ta­te na po­li­tič­kom pla­nu. Ne­spor­no je da smo i mi gri­je­ši­li, ali uku­pan uči­nak ko­a­li­ci­o­ne sa­rad­nje je po­zi­ti­van – za­jed­no smo do­šli do ne­za­vi­sno­sti, sa­da je za­jed­nič­ki cilj NA­TO i na­sta­vak EU in­te­gra­ci­ja. Na tom pu­tu ima raz­li­ka, i krup­nih, ali zna­mo da raz­li­ku­je­mo ne­sla­ga­nja od ključ­nih stra­te­ških na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa ko­ji su za­jed­nič­ki. SDP i DPS su i do sa­da zna­li da upra­vlja­ju svo­jim raz­li­ka­ma u ci­lju do­sti­za­nja za­jed­no po­sta­vlje­nih dr­žav­nih ci­lje­va. NA­TO je sa­da klju­čan iza­zov ko­ji mo­ra­mo za­jed­no do­sti­ći naj­da­lje do sre­di­ne na­red­ne go­di­ne, da­kle u man­da­tu ove vla­de. Raz­li­ke osta­ju i ne tre­ba ih kri­ti. Vri­je­me je po­ka­za­lo da je SDP bio u pra­vu u ključ­nim ne­sla­ga­nji­ma u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Ka­da smo upo­zo­ra­va­li da će iz­da­va­nje ga­ran­ci­ja ru­skom part­ne­ru u KAP-u sku­po ko­šta­ti gra­đa­ne Cr­ne Go­re, DPS je čvr­sto vje­ro­vao da ne­će. Na­ža­lost, na­še pred­vi­đa­nje se ostva­ri­lo i sa­da, i DPS pri­zna­je da je nji­ho­va eko­nom­ska po­li­ti­ka u toj obla­sti bi­la po­gre­šna. Raz­li­ke oko odr­ža­va­ja ve­ćin­skog dr­žav­nog vla­sni­štva u EPCG du­go su bi­le in­te­re­sant­ne za jav­nost, ali se po­no­vo po­ka­za­lo ko­li­ko je SDP bio u pra­vu ka­da se za­la­gao da dr­ža­va osta­ne ve­ćin­ski vla­snik u tom pri­vred­nom dru­štvu. Na­pla­ta po­re­skog du­ga EPCG od 40 mi­li­o­na eura bi­la je pred­met ne­sla­ga­nja. DPS je nu­dio re­ba­lans bu­dže­ta ko­jim bi po­re­ski dug bio pre­ne­sen na gra­đa­ne, ko­ji mi ni­je­smo pri­hva­ti­li i pred­log je po­vu­čen. Na­kon raz­go­vo­ra usvo­jen je naš pred­log da se za taj dug uve­ća vla­sni­štvo dr­ža­ve u EPCG. Sa­rad­nja u ko­a­li­ci­ja­ma pod­ra­zu­mi­je­va da mo­ra­te za­jed­no ima­ti od­go­vor­nost ko­ja na­di­la­zi po­je­di­nač­ne par­tij­ske in­te­re­se.
V.RA­DE­NO­VIĆ

Če­ka­mo da pre­mi­jer
pred­lo­ži mi­ni­stre

● Šta oče­ku­je­te od na­ja­vlje­nog po­pu­nja­va­nja mi­ni­star­skih mje­sta i da li je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić upo­znao ili kon­sul­to­vao SDP oko ka­drov­skih rje­še­nja?
– Ustav­no ovla­šće­nje pred­sjed­ni­ka Vla­de je­ste da Skup­šti­ni pred­lo­ži no­ve mi­ni­stre. Ko­a­li­ci­o­nim spo­ra­zu­mom sa­gla­snost dvi­je par­ti­je je po­treb­na oko per­so­nal­nih rje­še­nja u mi­ni­star­stvi­ma vanj­skih i unu­tra­šnjih po­slo­va, od­bra­ne i fi­nan­si­ja. Oko ključ­nih ka­drov­skih rje­še­nja u Vla­di uvi­jek po­sto­je po­li­tič­ke kon­sul­ta­ci­je ko­je uva­ža­va­ju ustav­na ovla­šće­nja pred­sjed­ni­ka Vla­de.