Re­kon­struk­ci­ja Vla­de je re­zul­tat di­rekt­nog mi­je­ša­nja am­ba­sa­da u unu­tra­šnje stva­ri Cr­ne Go­re ka­ko bi se od­bra­nio pre­mi­jer­ski po­lo­žaj Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je bio neo­dr­živ na­kon pro­šlo­go­di­šnjih pro­te­sta DF-a, oci­je­nio je u in­ter­vjuu za „Dan” An­dri­ja Man­dić, li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je i je­dan od čel­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta. On je ka­zao da po­li­tič­ka te­o­ri­ja i prak­sa svje­do­če da je ne­na­sil­ni va­nin­sti­tu­ci­o­nal­ni me­tod bor­be naj­e­fi­ka­sni­je sred­stvo za smje­nu to­ta­li­tar­nih re­ži­ma po­put ovo­ga u Cr­noj Go­ri.
– De­mo­krat­ski front je uspje­šno pri­mi­je­nio taj mo­del bor­be, ali se u na­šem slu­ča­ju de­si­lo ne­što što je do sa­da bi­lo ne­za­bi­lje­že­no na dru­gim pro­sto­ri­ma. Ka­da smo uspje­li da do­bi­je­mo po­dr­šku ogrom­nog bro­ja lju­di, ko­ji su iza­šli na uli­ce i tra­ži­li pro­mje­ne, je­dan dio opo­zi­ci­je se, po na­lo­gu am­ba­sa­da, otvo­re­no sta­vio u slu­žbu re­ži­mu –re­kao je Man­dić.
Iz ko­jeg raz­lo­ga su čla­ni­ce NA­TO-a po­žu­ri­le da ra­ti­fi­ku­ju pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re? Da li se to mo­že ve­za­ti sa pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma u SAD, ima­ju­ći u vi­du da Do­nald Tramp ima zna­čaj­no dru­ga­či­je sta­vo­ve o NA­TO-u ne­go ak­tu­el­na ad­mi­ni­stra­ci­ja?
– Ne tre­ba baš to­li­ki zna­čaj pri­da­va­ti Cr­noj Go­ri i mi­sli­ti ka­ko je ad­mi­ni­stra­ci­ji SAD va­žni­je pi­ta­nje član­stva u NA­TO-u ne­ke dr­ža­vi­ce ne­go ko će upra­vlja­ti Ame­ri­kom u na­red­nom vre­me­nu. U na­še ma­le pri­če ne tre­ba uklju­či­va­ti ta­ko ve­li­ke ra­ču­ni­ce. Mi­slim da je stvar mno­go jed­no­stav­ni­ja i pret­po­sta­vljam da bez­bjed­no­sne struk­tu­re NA­TO-a kon­sta­tu­ju da nji­ho­va lo­kal­na agen­tu­ra, ko­ja se na­la­zi u vr­hu cr­no­gor­skog re­ži­ma, NVO i me­dij­skim struk­tu­ra­ma, tre­ba da do kra­ja go­di­ne za­vr­ši po­sao za ko­ji su ob­u­ča­va­ni, pla­ća­ni i po­dr­ža­va­ni du­ži vre­men­ski pe­ri­od. Ne de­ša­va se ni­šta što već ni­smo vi­dje­li u na­šoj pro­šlo­sti. I ra­ni­je su na­ši ne­ka­da­šnji ne­pri­ja­te­lji iz­najm­lji­va­li one sla­bi­je lju­de sa ovih pro­sto­ra da ra­de za nji­ho­ve in­te­re­se, a pro­tiv svo­jih ro­đa­ka, kom­ši­ja i su­na­rod­ni­ka. Na­ša isto­ri­ja je pre­pu­na ta­kvih slu­ča­je­va slu­že­nja stran­ci­ma.
Ako po­li­tič­ka ve­ći­na od­lu­či da ne bu­de re­fe­ren­du­ma o NA­TO-u, već da od­lu­ka bu­de do­ni­je­ta u par­la­men­tu, ka­kav će bi­ti vaš od­go­vor?
– U to­ku je ak­ci­ja ko­jom se Cr­na Go­ra na pre­va­ran na­čin, su­prot­no ve­ćin­skom ras­po­lo­že­nju na­ro­da, gu­ra u NA­TO. Ni­je ni­ka­kva taj­na da na­lo­go­dav­ci te ope­ra­ci­je že­le da ovu ze­mlju pre­da­ju NA­TO-u bez iz­ja­šnja­va­nja gra­đa­na. Za­to je ne­dav­no i dio opo­zi­ci­je od ame­rič­ke am­ba­sa­de pod­ve­den re­ži­mu ka­ko bi se spa­si­la i za­šti­ti­la ključ­na fi­gu­ra te „in­te­gra­tiv­ne” ak­ci­je –pred­sjed­nik Vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić. Zbog to­ga su vo­de­će am­ba­sa­de NA­TO dr­ža­va i bi­le pro­tiv de­mon­stra­ci­ja DF-a jer nji­ma ni­je, kao na­ma, naj­va­žni­je da Cr­na Go­ra bu­de slo­bod­na i da na po­šte­nim iz­bo­ri­ma bi­ra svo­ju vlast. Vje­ru­jem da su baš iz tog raz­lo­ga po­dr­ža­le oba­ra­nje ne­moć­ne vla­de Igo­ra Luk­ši­ća jer su ta­ko na vlast vra­ti­le Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji im naj­bo­lje mo­že po­slu­ži­ti u re­a­li­za­ci­ji vla­sti­tog ci­lja za­po­si­je­da­nja Cr­ne Go­re od stra­ne NA­TO-a. Ve­ći­na gra­đa­na se pro­ti­vi član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO-u i sprem­na je da in­sti­tu­ci­o­nal­nim i va­nin­sti­tu­ci­o­nal­nim me­to­di­ma po­li­tič­ke bor­be bra­ni vla­sti­ta pra­va. Ta­kva od­lu­ka par­la­men­ta do­ve­la bi Cr­nu Go­ru u opa­san po­lo­žaj i iz nje­ga bi bi­lo ne­mo­gu­će iza­ći dru­ga­či­je osim na je­dan na­čin ko­ji je i sam opa­san.
De­mo­krat­ski front ne vje­ru­je da će vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja uči­ni­ti iz­bor­ni pro­ces re­gu­lar­nim. Za­što?
– Za­to što je ova re­kon­struk­ci­ja Vla­de re­zul­tat di­rekt­nog mi­je­ša­nja am­ba­sa­da u unu­tra­šnje stva­ri Cr­ne Go­re ka­ko bi se od­bra­nio pre­mi­jer­ski po­lo­žaj Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je bio neo­dr­živ na­kon pro­šlo­go­di­šnjih pro­te­sta DF-a. U Ma­ke­do­ni­ji se od stra­ne za­pad­nog me­đu­na­rod­nog fak­to­ra za­bra­nju­je pre­mi­je­ru osum­nji­če­nom za iz­bor­nu kra­đu da vo­di Vla­du u vri­je­me no­vog iz­bo­r­nog pro­ce­sa, a u Cr­noj Go­ri se di­rekt­nom na­lo­go­dav­cu i or­ga­ni­za­to­ru iz­bor­ne kra­đe pod­vo­di po­su­sta­la opo­zi­ci­ja ka­ko bi on u vri­je­me iz­bo­ra i da­lje bio pre­mi­jer. To ne bi mo­glo da se ura­di, i po­red že­lje va­žnih za­pad­nih cen­ta­ra, da u opo­zi­ci­ji pret­hod­no ni­je stvo­ren ta­ko­zva­ni tim B, ko­jim se upra­vlja iz am­ba­sa­de SAD. Ne­vi­dlji­va ru­ka je uspje­la da spo­ji to­li­ko raz­li­či­to­sti, da ih sjed­ne za isti sto i da ih, u ko­nač­nom, pri­si­li na za­klju­če­nje lo­šeg spo­ra­zu­ma ta­ko što je ve­ći­nu njih smje­sti­la u Đu­ka­no­vi­će­vu vla­du.
Ka­da se ana­li­zi­ra struk­tu­ra i onih dru­gih ko­ji su po­dr­ža­li re­kon­struk­ci­ju Vla­de, ja­sno se le­gi­ti­mi­šu i oso­be ko­je su u ime bez­bjed­no­snih struk­tu­ra NA­TO-a upra­vlja­le ovom sra­mot­nom ak­ci­jom od­bra­ne po­lo­ža­ja pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. U opo­zi­ci­ji ne­ma na­iv­nih ko­je čak i ve­li­ki maj­sto­ri ma­ni­pu­la­ci­je mo­gu ubi­je­di­ti da oni ko­ji su za­po­sle­ni kod Mi­la Đu­ka­no­vi­ća mo­gu obo­ri­ti vla­sti­tog po­slo­dav­ca. Re­gi­stru­je se sa­mo jed­na dru­ga po­ja­va – da se oni ko­ji su ra­ni­je ra­di­li kod nje­ga ra­do i bez ika­kvog ustru­ča­va­nja vra­ća­ju u tu „fir­mu”. Valj­da bi ono što su u me­đu­vre­me­nu iz­go­vo­ri­li opi­su­ju­ći pri­ro­du i ka­rak­ter ak­tu­el­nog re­ži­ma tre­ba­lo da ih oba­ve­zu­je na ma­lo do­sto­jan­stve­ni­je dr­ža­nje i po­stup­ke
Po Va­šem su­du, ko­ji je naj­bo­lji me­tod bor­be pro­tiv Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma?
– Po­li­tič­ka te­o­ri­ja i prak­sa svje­do­če da je ne­na­sil­ni va­nin­sti­tu­ci­o­nal­ni me­tod bor­be naj­e­fi­ka­sni­je sred­stvo za smje­nu to­ta­li­tar­nih re­ži­ma po­put ovo­ga u Cr­noj Go­ri. De­mo­krat­ski front je uspje­šno pri­mi­je­nio taj mo­del bor­be, ali se u na­šem slu­ča­ju de­si­lo ne­što što je do sa­da bi­lo ne­za­bi­lje­že­no na dru­gim pro­sto­ri­ma. Ka­da smo uspje­li da do­bi­je­mo po­dr­šku ogrom­nog bro­ja lju­di, ko­ji su iza­šli na uli­ce i tra­ži­li pro­mje­ne, je­dan dio opo­zi­ci­je se, po na­lo­gu am­ba­sa­da, otvo­re­no sta­vio u slu­žbu re­ži­ma. Ni­smo ra­ču­na­li na mo­guć­nost da ka­da ba­ci­te re­žim na ko­lje­na u isto vri­je­me do­bi­je­te muč­ki uda­rac s le­đa od onih ko­ji bi tre­ba­lo da vam bu­du sa­ve­zni­ci.
Ta­kva vr­sta iz­da­je opo­zi­ci­je ni­je za­bi­lje­že­na na bi­lo kom dru­gom pro­sto­ru gdje je pri­mje­nji­van ovaj mo­del i ta po­ja­va će pred­sta­vlja­ti zna­ča­jan cr­no­gor­ski do­pri­nos do­pu­ni i raz­ra­di mo­de­la ne­na­sil­ne bor­be. Vr­lo je pro­sto – mi Đu­ka­no­vi­ća sma­tra­mo dik­ta­to­rom i on pu­nih 27 go­di­na na taj na­čin vla­da Cr­nom Go­rom. Sma­tra­mo ga i še­fom i po­kro­vi­te­ljem or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, ko­ji sto­ji iza naj­ve­ćih ko­rup­ci­ja, pljač­ki i ra­znih dru­gih naj­te­žih kri­vič­nih dje­la, ali biv­ši opo­zi­ci­o­na­ri ga oči­gled­no ne do­ži­vlja­va­ju ta­ko, već su od­lu­či­li da bu­du u nje­go­voj vla­di.
M.VE­ŠO­VIĆ


Gra­đa­ne upo­zna­ti sa no­vom si­tu­a­ci­jom

Glav­ni od­bor No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je za­klju­čio je da tre­ba na­sta­vi­ti pro­te­ste. Ka­da se mo­gu oče­ki­va­ti no­va pro­test­na oku­plja­nja?
– GO je na­lo­žio ru­ko­vod­stvu stran­ke da obi­đe Cr­nu Go­ru ka­ko bi se do­dat­no mo­bi­li­sa­la i osna­ži­la no­va ener­gi­ja. Me­dij­ska po­dr­ška re­kon­struk­ci­ji vla­de Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, kao i ši­re­nje la­žne na­de da će ta ko­ha­bi­ta­ci­ja i kon­struk­tiv­nost obez­bi­je­di­ti slo­bod­ne iz­bo­re, na­ni­je­li su ve­li­ku šte­tu ne­na­sil­noj bor­bi pro­tiv re­ži­ma. Na te­re­nu će­mo upo­zna­ti lju­de sa no­vom si­tu­a­ci­jom jer oni mo­ra­ju zna­ti na ko­ga mo­gu da se oslo­ne i ko­me tre­ba da vje­ru­ju. Svi smo se uvje­ri­li da se si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni­la i da ne­ki za ko­je su sma­tra­lo da su opo­zi­ci­ja, ili da po­dr­ža­va­ju opo­zi­ci­ju, ni­je­su na­ši sa­ve­zni­ci, već ra­de za Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Da se ne bi­smo po­no­vo su­o­či­li sa muč­kim udar­cem s le­đa od ono­ga ko­ji bi tre­ba­lo da bu­de naš sa­ve­znik, pr­vo na te­re­nu mo­ra­mo ras­krin­ka­ti re­žim­ske punk­to­ve ko­ji se la­žno pred­sta­vlja­ju kao pro­tiv­ni­ci vla­sti. Ko­li­ko god ta isti­na bi­la ne­pri­jat­na i bol­na, na­ša je du­žnost i oba­ve­za da je na sva­kom mje­stu sa­op­šti­mo.