Tre­ba sa­ra­đi­va­ti sa svim sna­ga­ma spo­sob­nim da ra­de za bo­lju, raz­vi­je­nu, de­mo­krat­sku, mo­der­nu, pri­stoj­nu Cr­nu Go­ru, is­ta­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. On je re­kao da sve dok ne for­ma­li­zu­ju ko­a­li­ci­o­ni ugo­vor mo­gu­će je pro­ši­re­nje ko­a­li­ci­je, ko­ju su već do­go­vo­ri­li De­mos, SNP i Gra­đan­ski po­kret URA.
– Po­što ni­sam pri­sta­li­ca po­li­tič­ke sce­ne u for­mi ne­ke vr­ste ma­ha­le, u ko­joj se oso­be sa stra­šću na­pa­da­ju pa za­tim na­glo po­li­tič­ki spri­ja­te­lju­ju – što se me­ne ti­če, uslov za sa­rad­nju, osta­je pro­vje­re­na spo­sob­nost na ozbilj­nost i jav­nu pri­stoj­nost – na­gla­sio je Le­kić.
● Ka­kva su Va­ša oče­ki­va­nja od ko­a­li­ci­je De­mo­sa, SNP i URA i ho­će li se pri­klju­či­ti još ne­ke opo­zi­ci­o­ne stran­ke?
– Mi­slim da su ove stran­ke či­nom opre­dje­lje­nja za ko­a­li­ci­ju, za ob­je­di­nja­va­nje opo­zi­ci­o­nih sna­ga is­ka­za­le jav­no od­go­vo­ran od­nos pre­ma tre­nut­ku u ko­jem se ze­mlja na­la­zi. Ova kon­sta­ta­ci­ja ne uma­nju­je pra­vo i sna­gu dru­gih su­bje­ka­ta da iza­be­ru svo­je mo­de­le iz­la­že­nja na iz­bo­re. Is­ta­kao bih još dva, či­ni mi se, re­le­vant­na mo­men­ta u ve­zi sa for­mi­ra­njem ove ja­ke, gra­đan­ske ko­a­li­ci­je cen­tra.
Pr­vo, ona je plod bri­žlji­ve ana­li­ze i ra­da u ko­jem smo, pri­je ob­ja­vlji­va­nja, pret­hod­no de­fi­ni­sa­li bit­ne de­ta­lje.
Dru­go, ra­di se o stran­ka­ma ko­je za­dr­ža­va­ju svo­je po­seb­no­sti ali isto ta­ko spo­sob­ne da se sna­žno udru­že ka istom ci­lju – neo­p­hod­ne smje­ne vla­sti i iz­gra­đi­va­nja de­mo­krat­ske Cr­ne Go­re na vri­jed­no­sti­ma ra­da, prav­de i in­di­vi­du­al­ne od­go­vor­no­sti.
● A da li će se ko­a­li­ci­ji pri­dru­ži­ti još ne­ke po­li­tič­ke stran­ke?
– Sve dok ne for­ma­li­zu­je­mo ko­a­li­ci­o­ni ugo­vor mo­gu­će je pro­ši­re­nje ko­a­li­ci­je. Uko­li­ko se ko­a­li­ci­ja pro­ši­ri, na­rav­no sa ozbilj­nim part­ne­ri­ma ko­ji di­je­le na­ša za­jed­nič­ka opre­d­je­lje­nja, sma­tra­ću to po­zi­tiv­nom či­nje­ni­com. Od­lu­ku o to­me mo­že­mo do­ni­je­ti za­jed­no, sa­da već uz kon­sen­zus.
● Da li je tač­no da će­te Vi bi­ti no­si­lac ko­a­li­ci­o­ne iz­bor­ne li­ste?
– Mi ni­smo ima­li ni­ka­kav, da­kle ni naj­ma­nji spor, oko tog pi­ta­nja. Dr­že­ći do po­li­tič­ke umje­re­no­sti i re­do­sle­da va­žno­sti pi­ta­nja ko­ji­ma se ba­vi­mo – taj de­talj, ne be­zna­ča­jan, ali ne i su­štin­ski, tre­ba ob­ja­vi­ti u vre­men­ski ade­kvat­nom mo­men­tu.
U sva­kom slu­ča­ju, ra­di se o ko­a­li­ci­ji stra­na­ka ko­je će unu­tar funk­ci­o­ni­sa­ti na pri­ni­ci­pi­ma de­mo­kra­ti­je i unu­tra­šnje rav­no­prav­no­sti – ukrat­ko na prin­ci­pi­ma po­li­tič­ke kul­tu­re.
● Vje­ru­je­te li u mo­guć­nost sa­rad­nje na opo­zi­ci­o­noj sce­ni, ima­ju­ći u vi­du broj­ne op­tu­žbe i te­ške ri­je­či iz­me­đu opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja?
– Jav­nost vr­lo do­bro zna da se te­ma op­tu­žbi, ne­ri­jet­ko la­žnih i pri­mi­tiv­nih, ne mo­že ge­ne­ra­li­zo­va­ti u ci­je­lom opo­zi­ci­o­nom blo­ku. Na­i­me, osta­je či­nje­ni­ca da je ve­ći broj po­li­tič­kih stra­na­ka u pret­hod­nom pe­ri­o­du me­đu­sob­no ko­mu­ni­ci­rao na jav­no pri­sto­jan i ko­le­gi­ja­lan na­čin, a svje­sni či­nje­ni­ce da se ti­me po­ja­ča­va ozbilj­nost ka­ko svo­jih po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, ta­ko i ukup­nih sna­ga opo­zi­ci­o­nog blo­ka.
Uz po­je­di­nač­no pra­vo na dis­tan­cu, pa i pre­zir pre­ma kon­kret­nim pro­ta­go­ni­sti­ma pr­lja­vih i pri­mi­tiv­nih kam­pa­nja – cilj i im­pe­ra­tiv neo­p­hod­nih pro­mje­na u ze­mlji oba­ve­zu­je da se, u ne­koj for­mi, sa­ra­đu­je sa svim ozbilj­nim sna­ga­ma ko­je vo­de oba­ra­nju du­go­go­di­šnje ne­kon­tro­li­sa­ne vla­sti. Da­kle, oba­ra­nje vla­sti ko­ja je za­u­sta­vi­la pro­iz­vod­nju, eko­nom­ski opu­sto­ši­la ze­mlju i kri­mi­na­li­zo­va­la cr­no­gor­sko dru­štvo. I da kom­ple­ti­ram, tre­ba sa­ra­đi­va­ti sa svim sna­ga­ma spo­sob­nim da ra­de za bo­lju, raz­vi­je­nu, de­mo­krat­sku, mo­der­nu, pri­stoj­nu Cr­nu Go­ru.
Po­što ni­sam pri­sta­li­ca po­li­tič­ke sce­ne u for­mi ne­ke vr­ste ma­ha­le, u ko­joj se oso­be sa stra­šću na­pa­da­ju pa za­tim na­glo po­li­tič­ki spri­ja­te­lju­ju – što se me­ne ti­če, uslov za sa­rad­nju, osta­je pro­vje­re­na spo­sob­nost na ozbilj­nost i jav­nu pri­stoj­nost.
U sva­kom slu­ča­ju, svim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma u opo­zi­ci­ji že­lim uspje­ha na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma.
● Bu­du­ći da je mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va u Vla­di iz­bor­nog po­vje­re­nja uka­zao na broj­ne zlo­u­po­tre­be u ve­zi s iz­bo­r­nim pro­ce­som, je­ste li op­ti­mi­sta da u ok­to­bru ipak mo­že­mo ima­ti de­mo­krat­ske iz­bo­re?
– Pod­sje­ćam da su se, i pri­je mi­ni­stra, na sum­nje u iz­bor­ni pro­ces ogla­ša­va­li mno­gi dru­gi, a po zna­ča­ju bih iz­dvo­jio Evrop­sku uni­ju. Tre­ba li pod­sje­ća­ti da se u po­sled­njem Iz­vje­šta­ju EU o na­pre­do­va­nju Cr­ne Go­re pi­ta­nje re­gu­lar­no­sti iz­bo­ra tre­ti­ra kao naj­ve­ći po­li­tič­ki iza­zov ze­mlje u ovoj go­di­ni?
Mi­ni­star Da­ni­lo­vić je svo­jom iz­u­zet­nom agil­no­šću, ko­ju su uosta­lom po­ka­za­li i dru­gi opo­zi­ci­o­ni mi­ni­stri, i oda­no­šću u po­što­va­nju za­ko­na uči­nio jav­nim mno­ge neo­dr­ži­ve stva­ri u ve­zi s iz­bor­nim pro­ce­som. U isto vri­je­me je de­mon­ti­rao ka­rak­ter, ma­ni­pu­la­ci­je, pa i tru­le­ži di­je­la MUP-a ko­ji ne dr­ži do za­ko­na, već do oda­no­sti li­ni­ja­ma i cen­tri­ma for­mal­ne i ne­for­mal­ne mo­ći.
U ta­kvim uslo­vi­ma ne mo­gu se de­kla­ri­sa­ti op­ti­mi­stom, ali mo­gu sa­op­šti­ti gra­đa­ni­ma da će­mo se ne­po­ko­le­blji­vo bo­ri­ti sve dok ima smi­sla da dop­ri­ne­se­mo re­gu­lar­no­sti iz­bor­nog pro­ce­sa. Ot­po­ri su ogrom­ni, ali ta bit­ka je u to­ku. Tu bit­ku pra­ti jav­nost ko­ja će ima­ti pri­li­ke da sa­op­šti svoj od­nos i glas o to­me.
● Po­sled­nji skan­dal od­no­si se na lič­ne kar­te, ka­ko u ot­kri­ću da one ni­su bi­o­me­trij­ske, ta­ko i ne­stan­ku ten­der­ske do­ku­men­ta­ci­je o nji­ho­voj ku­po­vi­ni. Ka­ko to ocje­nju­je­te?
– Ne zna se šta je skan­da­lo­zni­je. Do­ga­đa­ji o ko­jim go­vo­ri­mo ili ću­ta­nje vla­sti. Po­seb­no ću­ta­nje Đu­ka­no­vi­ća. U sva­koj ze­mlji pre­mi­jer bi pod­nio ostav­ku, po­sli­je jav­nih sa­zna­nja da je vlast pro­pa­gand­no sa­op­šta­va­la svo­ju pro­gre­siv­nost i mo­der­nost sa uvo­đe­njem bi­o­me­trij­skih lič­nih ka­ra­ta, da bi se na­kon de­set go­di­na is­po­sta­vi­lo da to ni­je tač­no. Sa svim no­vim im­pli­ka­ci­ja­ma po iz­bor­ne rad­nje.
Sa­ma afe­ra ne­stan­ka do­ku­men­ta­ci­je o na­bav­ci lič­nih ka­ra­ta ni­je sa­mo no­vi ogav­ni skan­dal ne­go i no­vi is­pit za ovo ma­lo ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja u ze­mlji, u pr­vom re­du tu­ži­la­štva ko­je oči­gled­no, u uslo­vi­ma za­pu­šte­nog i kri­mi­na­li­zo­va­nog dru­štva, ima pu­ne ru­ke po­sla.
● Ka­ko on­da tu­ma­či­te neo­gla­ša­va­nje pre­mi­je­ra?
– Kao i do sa­da, ne­do­stat­kom lič­ne i jav­ne od­go­vor­no­sti. Uz oče­ki­va­nje da će mu, kao mno­ge dru­ge, pa i te­že afe­re, pro­ći ne­sank­ci­o­ni­sa­ne.
S dru­ge stra­ne, Đu­ka­no­vić se osje­ća si­gur­nim jer je uspio da či­nom po­li­tič­ke ko­rup­ci­je po­no­vo kon­tro­li­še Skup­šti­nu i no­vo­for­mi­ra­nu skup­štin­sku ve­ći­nu. Pri­tom mu ci­nič­no od­go­va­ra i sro­za­va­nje ni­voa cr­no­gor­ske Skup­šti­ne, ko­ja je vje­ro­vat­no, ka­ko in­sta­li­ra­njem ne­do­ra­slog pred­sjed­ni­ka, ta­ko ukup­nom at­mos­fe­rom u njoj, do­sti­gla naj­ni­ži ni­vo u svo­joj isto­ri­ji.
M.VE­ŠO­VIĆ


Sank­ci­o­ni­sa­ti pr­lja­vu kam­pa­nju

● Če­sto se go­vo­ri da će ovo bi­ti vr­lo pr­lja­va kam­pa­nja. Ka­ko to ocje­nju­je­te?
– Kraj­nje je za­bri­nja­va­ju­će da se uz ri­je­či o pr­lja­voj kam­pa­nji tu ne­gdje ko­men­ta­ri i za­u­sta­vlja­ju. Na­i­me, ako je kam­pa­nja pr­lja­va, ako pr­lja­vo pro­đe ne­sank­ci­o­ni­sa­no, ako pr­lja­vi igra­či na dje­lu bu­du ju­na­ci po­li­tič­ke sce­ne, i ko­nač­no ako pr­lja­vi­ji ili naj­pr­lja­vi­ji po­bi­je­de na iz­bo­ri­ma, on­da na­še dru­štvo i na­rod te­ško mo­gu pre­ten­do­va­ti na či­sto sta­nje.
Opa­sno je mi­ri­ti se sa poj­mom pr­lja­vag kao nor­mal­nog. To ne smi­je­mo do­zvo­li­ti. To ozbilj­no i jed­na­ko ugro­ža­va tra­di­ci­ju i bu­duć­nost ze­mlje.
Za­to će ok­to­bar­ski iz­bo­ri bi­ti od­go­vor i na pi­ta­nja sta­nja du­ha u Cr­noj Go­ri da­nas. Po­sli­je to­li­ko tra­u­ma i po­ni­že­nja ko­ja se pri­re­đu­ju sta­nov­ni­štvu, vje­ru­jem da gra­đa­ni Cr­ne Go­re ne­će do­zvo­li­ti da­lje uvla­če­nje u bo­le­snu igru ko­lek­tiv­ne ko­rup­ci­je, de­ma­go­ških la­ži, ide­o­lo­ških i na­ci­o­nal­nih po­dje­la, po­li­tič­kih ma­ni­pu­la­ci­ja i ta­blo­id­ne svi­je­sti.
Za­to je 16. ok­to­bar no­vo ras­kr­šće Cr­ne Go­re.