Ka­da se u de­mo­kra­ti­ji okon­ča pred­iz­bor­na kam­pa­nja ili iz­bo­ri, tak­mi­če­nje po­li­tič­kih ide­ja se mo­ra vra­ti­ti u par­la­ment. To je mje­sto za po­li­tič­ku ras­pra­vu, na ko­jem po­li­ti­ča­ri svo­je ide­je i ar­gu­men­te mo­ra­ju po­nu­di­ti i jav­no­sti, ka­zao je am­ba­sa­dor Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri Hans Gin­ter Ma­tern. On je u in­ter­vjuu za „Dan” re­kao da je si­gu­ran da će po­li­tič­ki ak­te­ri u Cr­noj Go­ri za­hva­lju­ju­ći svo­jim mno­go­broj­nim kon­tak­ti­ma i ve­za­ma – fa­mi­li­jar­nim, škol­skim, fa­kul­tet­skim ili pri­ja­telj­skim – bez po­mo­ći iz ino­stran­stva u ra­zum­nom ro­ku us­pje­ti da pro­na­đu iz­laz iz po­sto­je­ćeg par­la­men­tar­nog boj­ko­ta.
Go­vo­re­ći o cr­no­gor­skim pre­go­vo­ri­ma za pri­dru­ži­va­nje EU, Ma­tern je na­gla­sio da pri­ti­sak pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa vo­di ka bo­ljit­ku ko­ji je bi­tan gra­đa­ni­ma i ko­ji oni pri­želj­ku­ju.
Ka­ko ocje­nju­je­te do­sa­da­šnji tok cr­no­gor­skih pre­go­vo­ra o pri­dru­ži­va­nju EU, s ob­zi­rom da ni­jed­no pre­go­va­rač­ko po­gla­vlje do­sad ni­je pot­pu­no za­tvo­re­no, a od otva­ra­nja pre­go­vo­ra je pro­šlo pre­ko pet go­di­na?
– Cr­na Go­ra pra­vi do­bre, kon­kret­ne ko­ra­ke na pu­tu ka član­stvu u Evrop­skoj uni­ji. Sto­ga je i tem­po do­bar, ka­ko u po­gle­du sa­mog pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa, ta­ko i u od­no­su na osta­le kan­di­da­te za član­stvo. Po­zna­to mi je da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji ne­str­plji­vost. Ali, ni­je­su svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re ne­str­plji­vi. Mno­gi mi sa­op­šta­va­ju da je za njih kva­li­tet bit­ni­ji od br­zi­ne. Pri­ti­sak pre­go­varač­kog pro­ce­sa vo­di ka bo­ljit­ku ko­ji je bi­tan gra­đa­ni­ma i ko­ji oni pri­želj­ku­ju. Čim se bo­lji­tak osi­gu­ra, do­ći će i do za­tva­ra­nja pre­go­va­rač­kih po­gla­vlja.
Ide­ja o re­gi­o­nal­nom eko­nom­skom pro­sto­ru, ko­ja je pri­hva­će­na od EU i zva­nič­ni­ka iz re­gi­o­na na sa­mi­tu u Tr­stu pr­vo­bit­no je od­ba­če­na od slu­žbe­ne Pod­go­ri­ce. Ka­sni­je su se ipak pre­do­mi­sli­li. Vaš ko­men­tar?
– Ja­ča­nje pri­vred­ne sa­rad­nje do­go­vo­re­ne me­đu ze­mlja­ma Za­pad­nog Bal­ka­na to­kom sa­mi­ta u Tr­stu ima za cilj ja­ča­nje po­sto­je­ćih me­ha­ni­za­ma i nji­ho­vu prak­tič­nu pri­mje­nu, pri­je sve­ga oslo­ba­đa­nje tr­go­vi­ne od gra­ni­ca i pre­pre­ka. Raz­mje­na ro­be ne bi tre­ba­lo da bu­de za­dr­ža­va­na du­gim i neo­prav­da­nim kon­tro­la­ma. Pred­stav­ni­ci Vla­de Cr­ne Go­re su pro­te­klih ne­dje­lja i mje­se­ci u raz­go­vo­ru sa mnom po­ja­sni­li da su sa­gla­sni s tim, ali ne i sa stva­ra­njem no­ve or­ga­ni­za­ci­je ko­ja iz­i­sku­je vri­je­me i do­dat­ni no­vac i ka­dar. Po­sled­nje ni­je do­go­vo­re­no u Tr­stu.
Nje­mač­ka, op­šte je po­zna­to, ga­ji naj­vi­še de­mo­krat­ske stan­dar­de u svom prav­nom i po­li­tič­kom si­ste­mu. U tom kon­tek­stu, ka­ko vi­di­te od­lu­ku Cr­ne Go­re da se pri­klju­či NA­TO-u bez iz­ja­šnja­va­nja gra­đa­na na re­fe­ren­du­mu?
– Pi­ta­nje da li Cr­na Go­ra tre­ba da po­sta­ne čla­ni­ca NA­TO-a te­melj­no je ras­pra­vlje­no to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje 2016. go­di­ne. Da­kle, gra­đa­ni su svo­jim gla­som mo­gli da­ti ja­san od­go­vor, uko­li­ko su to pi­ta­nje sma­tra­li bit­nim. Iz tog raz­lo­ga sma­tram da ni­je bi­lo po­tre­be isto pi­ta­nje po­no­vo sta­vlja­ti gra­đa­ni­ma na iz­gla­sa­va­nje. Lič­no sam ve­li­ki po­dr­ža­va­lac di­rekt­ne de­mo­kra­ti­je, ka­ko to uzor­no prak­ti­ku­je Švaj­car­ska. Me­đu­tim, gla­sač­ko ti­je­lo te dr­ža­ve po­sje­du­je ve­li­ko is­ku­stvo s tim po­li­tič­kim in­stru­men­tom, umi­ju se od­go­vor­no op­ho­di­ti s tim i za­i­sta iz­gla­sa­va­ju te­ku­ća struč­na pi­ta­nja.
Is­ku­stvo po­ka­zu­je da su gra­đa­ni u ze­mlja­ma sa uvje­žba­nom re­pre­zen­ta­tiv­nom de­mo­kra­ti­jom na­klo­nje­ni da ri­jet­ku ili čak je­din­stve­nu pri­li­ku o odvo­je­nom iz­ja­šnja­va­nju u ve­zi sa ne­kim va­žnim po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma is­ko­ri­ste da u stva­ri gla­sa­ju o ra­du svo­je vla­de, ka­ko bi is­toj „oči­ta­li lek­ci­ju“. Iz tog raz­lo­ga u Nje­mač­koj ne po­sto­ji re­fe­ren­dum na sa­ve­znom ni­vou.
Go­di­na­ma Evrop­ska ko­mi­si­ja upo­zo­ra­va da su po­treb­ni kon­kret­ni­ji re­zul­ta­ti u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je na naj­vi­šem ni­vou. Je­ste li za­pa­zi­li ne­ki kon­kre­tan na­pre­dak u tom smi­slu?
– Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo Cr­ne Go­re je svo­jim ra­dom za upo­red­no kra­tak vre­men­ski pe­ri­od poboljšalo bor­bu pro­tiv kri­mi­na­la u ze­mlji. Mno­go­broj­ne is­tra­ge do­ve­le su do kon­kre­tni­jih re­zul­ta­ta ne­go što su bi­li ra­ni­je. To pri­zna­ju i kri­ti­ča­ri Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva. Ka­ko bi to i na­sta­vi­li, spe­ci­jal­ni tu­ži­o­ci i svi osta­li tu­ži­o­ci u Cr­noj Go­ri mo­ra­ju uvi­jek, bez uti­ca­ja tre­ćih li­ca i nji­ho­vih ime­na i funk­ci­ja, spro­vo­di­ti is­tra­gu u svim slu­ča­je­vi­ma sum­nje, kao što im nji­ho­va ne­za­vi­snost do­zvo­lja­va i na­la­že.
Još jed­na re­če­ni­ca po pi­ta­nju bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je; onaj ko­ji osu­đu­je pod­mi­ći­va­nje od stra­ne eli­te ne smi­je či­ni­ti isto.
Sma­tra­te li da, ima­ju­ći u vi­du boj­kot par­la­men­ta i za­teg­nu­te od­no­se iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je, po­seb­no na­kon slu­ča­ja „dr­žav­ni udar” i ski­da­nja imu­ni­te­ta opo­zi­ci­o­nim po­sla­ni­ci­ma, EU tre­ba da po­sre­du­je u smi­ri­va­nju po­li­tič­kih ten­zi­ja i na­la­že­nju rje­še­nja za oči­gled­ne pro­ble­me?
– Ka­da se u de­mo­kra­ti­ji okon­ča pred­iz­bor­na kam­pa­nja ili iz­bo­ri, tak­mi­če­nje po­li­tič­kih ide­ja se mo­ra vra­ti­ti u par­la­ment. To je mje­sto za po­li­tič­ku ras­pra­vu, na ko­jem po­li­ti­ča­ri svo­je ide­je i ar­gu­men­te mo­ra­ju po­nu­di­ti i jav­no­sti. Ako opo­zi­ci­ja ne uče­stvu­je u par­la­men­tar­nim ras­pra­va­ma i ne pre­zen­tu­je svo­je raz­li­či­te ide­je, tu emi­nent­nu po­li­tič­ku ulo­gu pre­u­zi­ma­ju dru­gi, pri­je sve­ga ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je.
To ne mo­že bi­ti u in­te­re­su opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja, nji­hov uti­caj bi opao. Si­gu­ran sam da će po­li­tič­ki ak­te­ri u Cr­noj Go­ri, za­hva­lju­ju­ći svo­jim mno­go­broj­nim kon­tak­ti­ma i ve­za­ma – fa­mi­li­jar­nim, škol­skim, fa­kul­tet­skim ili jed­no­stav­no pri­ja­telj­skim – bez po­mo­ći iz ino­stran­stva u ra­zum­nom ro­ku us­pje­ti da pro­na­đu iz­laz iz po­sto­je­ćeg par­la­men­tar­nog boj­ko­ta.
M.VE­ŠO­VIĆ


Gra­ni­ce ne mi­je­nja­ti na­si­ljem

Cr­na Go­ra ni­je za­tvo­ri­la pi­ta­nja gra­ni­ce ni sa Ko­so­vom ni sa Hr­vat­skom. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
- Cr­na Go­ra je ra­ti­fi­ko­va­la spo­ra­zum o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce sa Ko­so­vom, a sa Hr­vat­skom odr­ža­va je­dan ra­zu­man i oči­gled­no sta­bi­lan sta­tus kvo. Na osno­vu bo­ga­tog isto­rij­skog is­ku­stva Nje­mač­ke sa ne­raz­ja­šnje­nim gra­nič­nim pi­ta­nji­ma, mo­gu vam sa­op­šti­ti slje­de­će: bit­no i ključ­no je da, upr­kos ne­sla­ga­nju o de­mar­ka­ci­ji, mo­ra po­sto­ja­ti slo­ga da se gra­ni­ce ne smi­ju mi­je­nja­ti pu­tem na­si­lja.