Nik­ši­ća­nin Pet­ko Bu­to­ro­vić iz Vi­tal­ca, kod Nik­ši­ća pri­je dvi­je i po go­di­ne, na na­go­vor bra­ta po­čeo je iz ho­bi­ja ba­vlje­nje ko­zar­stvom ne slu­te­ći da će se za krat­ko vri­je­me to pre­tvo­ri­ti u bi­znis i po­sta­ti osnov­ni iz­vor eg­zi­sten­ci­je nje­go­voj po­ro­di­ci. Oni pro­iz­vo­de vi­še vr­sta si­ra ko­ji je već pre­po­zna­tljiv ši­rom Cr­ne Go­re, a usko­ro na tr­ži­štu bi po nji­ho­voj na­ja­vi tre­bao da se na­đe i jo­gurt od ko­zjeg mli­je­ka.
- Uz po­dr­šku bra­ta ko­ji ži­vi i ra­di u Sr­bi­ji, od­lu­čio sam se po­sve­ti ko­zar­stvu. Ku­pio sam tri­de­se­tak ko­za, ko­je sam pla­ćao 250 eura po gr­lu, a šta­lu sam na­pra­vio na svom ima­nju. Sa­da sta­do bro­ji oko150 ko­za ko­je dnev­no da­ju pre­ko 200 li­ta­ra mli­je­ka - ka­že Bu­to­ro­vić.
On na­gla­ša­va da po­če­ci ni­je­su bi­li la­ki, jer go­to­vo ni­šta ni­je znao o tom po­slu, ali upor­nim ra­dom i od­ri­ca­njem uspio je u svom na­sto­ja­nju.
- U po­čet­ku zbog mla­dog sta­da bi­lo je i ma­nje mli­je­ka. Uve­ća­nje sta­da i stva­ra­nje po­volj­nih uslo­va za uz­goj ko­za uslo­vi­li su pla­sman pr­vih pro­iz­vo­da od ko­zjeg mli­je­ka na tr­ži­šte. Ka­ko je ra­slo sta­do, ta­ko se po­ve­ća­va­la i ko­li­či­na mli­je­ka ko­ju je tre­ba­lo pre­ra­đi­va­ti. Pro­šle go­di­ne do­bi­li smo ser­ti­fi­kat. Otvo­ri­li smo ma­lu mlje­ka­ru ko­ja is­pu­nja­va sve neo­p­hod­ne stan­dar­de. I sa­da su u na­šoj po­nu­di mla­di sir, tvr­di po­lu­ma­sni i sir u ma­sli­no­vom ulju, kao i mli­je­ko i su­rut­ka. Sve se ra­di na tra­di­ci­o­na­lan na­čin, bez ika­kvih do­da­ta­ka i is­klju­či­vo od ko­zjeg mli­je­ka - is­ti­če on.
Ka­ko se ši­ri­la pro­iz­vod­nja ta­ko su i opre­mu do­ku­plji­va­li.
- Sve to uspje­li smo da obez­bi­je­di­mo iz sop­stve­nih sred­sta­va, a ni­je iz­o­sta­la ni po­dr­ška dr­ža­ve. Pre­ko pro­jek­ta za po­dr­šku po­ljo­pri­vred­ni­ka do­bi­li smo sred­stva od ko­jih pro­ši­ru­jem šta­lu za ne­kih 200 kva­drat­nih me­ta­ra, kao i no­vac za na­bav­ku no­ve opre­me, ko­ja će nam umno­go­me olak­ša­ti po­sao – na­gla­ša­va on.
Za kva­li­tet pro­iz­vo­da za­du­že­na je su­pru­ga Sla­đa­na, ko­ja ka­že da ni­ka­da ra­ni­je ni­je si­ri­la ko­zje mli­je­ko.
- Iako u po­čet­ku bo­ja­žlji­va, na­sto­ja­la sam da ra­dim ka­ko su to ra­di­le na­še maj­ke i ba­be. Kre­nu­lo je do­bro, ta­ko da je to bio mo­tiv da po­sli­je sve bu­de mno­go lak­še. Sa­da smo za­do­volj­ni pro­da­jom. Pro­iz­vo­di su na­šli put do po­tro­ša­ča i naj­bo­lje pro­la­ze na pri­mor­ju. Sve što pro­iz­ve­de­mo i pro­da­mo. Uspje­li smo da sklo­pi­mo sa­rad­nju sa ve­li­kim mar­ke­ti­ma i za­do­volj­ni smo. Da pro­iz­vo­di­mo vi­še i to bi uspje­li da pro­da­mo - ka­že sa za­do­volj­stvom Sla­đa­na Bu­to­ro­vić.
Iako ima do­sta ra­da i tru­da oko uz­go­ja ko­za i pre­ra­de mli­je­ka Bu­to­ro­vi­ći ka­žu da su za­do­volj­ni i da mo­gu do­bro da za­ra­de. Uspje­li su da upo­sle i par rad­ni­ka, a pla­ni­ra­ju pro­ši­re­nje, kao i no­ve pro­iz­vo­de.
- Već sle­de­će go­di­ne oče­ku­je­mo ve­će ko­li­či­ne mli­je­ka, po­ve­ća­nje pro­iz­vod­nje, ali i no­ve pro­iz­vo­de. Pri­pre­mi­li smo im vr­lo do­bru zim­ni­cu ko­ja će do­pri­ni­je­ti bo­ljoj mli­ječ­no­sti. Uči­mo, usa­vr­ša­va­mo se.Ne­ki naš plan je da slje­de­će go­di­ne na tr­ži­šte pla­si­ra­mo i jo­gurt od ko­zjeg mli­je­ka – na­ja­vlju­je ona.L.N.


Ko­zja su­rut­ka je li­jek

Ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu po­zi­ti­van uti­caj ko­zje su­rut­ke na ljud­ski or­ga­ni­zam, ka­ko is­ti­če Pet­ko Bu­to­ro­vić, kao i po­tra­žnju za njom, u do­gled­no vri­je­me pla­ni­ra da po­kre­ne pro­iz­vod­nju.
- Ma­lo lju­di zna da ko­zja su­rut­ka spa­da u ka­te­go­ri­ju naj­zdra­vi­jih na­pi­ta­ka ko­ji po­sto­je na svi­je­tu. O to­me ko­li­ko je ko­zja su­rut­ka za­i­sta zdra­va go­vo­ri po­da­tak da se sma­tra jed­nim od dvi­je naj­bo­lje i naj­kva­li­tet­ni­je za­mje­ne za maj­či­no mli­je­ko. Ko­ri­sti se za is­hra­nu no­vo­ro­đen­ča­di či­je maj­ke ima­ju ma­njak mli­je­ka. To ni­je je­di­na svr­ha ko­zje su­rut­ke, već je ona mno­go­stru­ka. Sa­stav ko­zje su­rut­ke iz­u­zet­no je kom­plek­san jer taj pro­iz­vod sa­dr­ži 16 vr­sta pro­te­i­na me­đu ko­ji­ma i oni sa naj­vi­šom bi­o­lo­škom vri­jed­no­šću – lak­to­glo­bu­lin i lak­to­al­bu­min. Sve to su raz­lo­zi ko­ji nas vo­de ka to­me da se ozbilj­no poč­ne­mo da se ba­vi­mo i pla­sma­nom tog pro­iz­vo­da - ka­že Bu­to­ro­vić.