Lju­di ko­ji se ga­je cvi­je­će iz ho­bi­ja po­sta­ju pot­pu­no pa­si­o­ni­ra­ni lju­bi­te­lji. To na­ro­či­to va­ži za od­ga­ji­va­če or­hi­de­ja, za či­je sad­ni­ce su sprem­ni da da­ju astro­nom­ske su­me. Slič­no je i sa ka­me­li­ja­ma, s tim što se one mo­gu pri­mi­ti ne sa­mo od gran­či­ce-pel­ce­ra, ne­go i od sje­me­na, pa sam i ja do­nio sje­me iz Ki­ne i od­nje­go­vao ka­me­li­ju, is­pri­čao je za „Dan” Hart­mut Aj­zen iz Ahe­na, gra­da na tro­me­đi Ho­lan­di­je, Bel­gi­je i Nje­mač­ke, ko­ji je ne­dav­no bo­ra­vio u Sto­li­vu kao spe­ci­jal­ni gost Ne­vla­di­nog udru­že­nja „Ka­me­li­ja” i član ži­ri­ja ko­ji je oci­ja­nji­vao aran­žma­ne od cvi­je­ta ka­me­li­je.
Aj­zen je na­ba­vljao ka­me­li­je iz ci­je­log svi­je­ta, a ne­ke je, ka­ko je pri­znao, i pro­šver­co­vao iz Ki­ne i SAD, jer je fi­to­pa­to­lo­ška pro­ce­du­ra za pre­nos bi­lja­ka pre­ko gra­ni­ce vr­lo kom­pli­ko­va­na.
Aj­zen je pred­sjed­nik nje­mač­kog udru­že­nja uz­ga­ji­va­ča ka­me­li­ja ko­je bro­ji 350 čla­no­va ši­rom Nje­mač­ke, a na po­ziv or­ga­ni­za­to­ra Fe­šte ka­me­li­ja u Sto­liv do­la­zi već če­ti­ri go­di­ne i sva­ki put lo­kal­nim uz­ga­ji­va­či­ma do­no­si po ne­ko­li­ko sad­ni­ca hi­brid­nih ka­me­li­ja. Po stru­ci je ar­he­o­log, a ba­što­van­stvo je nje­go­va lju­bav ci­je­log ži­vo­ta i ka­me­li­je uz­ga­ja već 35 go­di­na. Iako u Nje­mač­koj po­sto­ji jed­na ka­me­li­ja sta­ra vi­še od 200 go­di­na, sa­mo uz­ga­ja­nje ka­me­li­je u ovoj ze­mlji ne­ma du­gu tra­di­ci­ju, jer ka­me­li­ja ni­je evrop­ska kul­tu­ra - uve­ze­na je iz Ki­ne i Ja­pa­na. Svo­jim ra­dom i an­ga­žma­nom uti­cao je na po­pu­la­ri­za­ci­ju ove eg­zo­tič­ne bilj­ke u Nje­mač­koj. Pr­va sad­ni­ca ko­ju je uz­go­jio bi­la je „Ca­mel­lia Ja­po­ni­ca”, a sa­da se mo­že po­hva­li­ti sa pre­ko 200 raz­li­či­tih vr­sta ka­me­li­ja.
- U svom ra­sad­ni­ku u Ahe­nu imam naj­ra­zli­či­ti­je vr­ste - od cr­ve­nih i ša­ti­ra­nih, do bi­je­lih i ro­zih, a moj „spe­ci­ja­li­tet” na ko­ji sam po­seb­no po­no­san je žu­ta ka­me­li­ja iz Vi­jet­na­ma. Na ma­ni­fe­sta­ci­ji iz obla­sti hor­ti­kul­tu­re 29. apri­la pred­sta­vi­će­mo tri no­ve sor­te, ko­je su od­nje­go­va­li nje­mač­ki uz­ga­ji­va­čio. Ova žu­ta sor­ta ko­ju sam uz­go­jio do­bi­la je na­ziv „Evro­pa” i bi­će zva­nič­nom pro­mo­vi­sa­na tom pri­li­kom. Za 14 da­na vi­dje­će Pa­tri­ci­ju Šort, pred­sjed­ni­cu me­đu­na­rod­nog udru­že­nja uz­ga­ji­va­ča ka­me­li­ja, Ame­ri­kan­ku ko­ja ži­vi u En­gle­skoj - ka­že Aj­zen za naš list.
S ob­zi­rom na hlad­ni­ju kon­ti­nen­tal­nu kli­mu, go­spo­din Aj­zen ga­ji ka­me­li­je u dvi­je ba­šte – jed­na je pod sta­kle­ni­kom, a dru­ga na otvo­re­nom. Po­sto­je vr­ste ka­me­li­ja ko­je su ot­por­ne na ni­ske tem­pe­ra­tu­re, čak do mi­nus 20 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih, a one uspi­je­va­ju na otvo­re­nom, dok one nje­žni­je mo­ra­ju da se ga­je u sta­kle­ni­ku, ob­ja­šnja­va struč­njak iz Nje­mač­ke, ko­ji je u funk­ci­ji pred­sjed­ni­ka udru­že­nja uz­ga­ji­va­ča ka­me­li­ja ob­i­šao svi­jet, po­seb­no Ja­pan, Kam­bo­džu, Vi­jet­nam, gdje se ka­me­li­ja tra­di­ci­o­nal­no ga­ji, te Špa­ni­ju, Ita­li­ju, Grč­ku, Fran­cu­sku, Bel­gi­ju, Polj­sku, Por­tu­gal, Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, gdje se ka­me­li­ja po­la­ko ši­ri i po­pu­la­ri­zu­je.
Kao i ov­da­šnji pa­si­o­ni­ra­ni od­ga­ji­va­či ka­me­li­ja, i Hart­mut Aj­zen vo­li svo­je ka­me­li­je i prak­ti­ku­je ri­tu­a­le. Ta­ko naš sa­go­vor­nik ima obi­čaj da svo­je cvje­to­ve uju­tru po­zdar­vi sa „do­bro ju­tro” dok ih za­li­va ili tu­ši­ra svje­žom vo­dom, a po­se­ban udio u nji­ho­voj nje­zi ima­ju že­ne, ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik. One vo­le ma­lo si­jen­ke i mno­go vla­ge, a što se ze­mlje ti­če, vo­le tre­set­nu smje­su, sa­mo ma­lo vi­še „ki­sje­lu“, onu is­pod ke­ste­na, lo­vo­ra, bo­ra... Kult ka­me­li­je naj­in­te­re­sant­ni­ji je u Ki­ni, gdje je kli­ma po­seb­na i ide­al­na za uz­goj ka­me­li­ja, a me­đu atrak­ci­ja­ma is­ti­če i če­šalj na­pra­vljen od dr­ve­ta ka­me­li­je iz Ja­pa­na.. Kao tu­ri­sta po­zna­je Ju­go­sla­vi­ju još od 1962. go­di­ne u Sto­liv do­la­zi već če­ti­ri go­di­ne, do­pa­da mu se po­seb­na at­mos­fe­ra u Bo­ki ko­tor­skoj, jer „mno­go vo­li Bal­kan“. Ka­me­li­ja ne po­zna­je gra­ni­ce, pa ni mi ko­ji se ba­vi­mo nje­nim uz­go­jem, ka­že Aj­zen za „Dan”.
M.D.PO­PO­VIĆ