U nik­šić­kom na­se­lju Kli­če­vo bra­ća tri­de­set­dvo­go­di­šnji Pe­tar i dva­de­set­še­sto­go­di­šnji Mi­lan Nik­če­vić, sa ro­di­te­lji­ma, ži­ve na svom ima­nju. Obo­ji­ca su ško­lo­va­ni, Pe­tar je ve­te­ri­nar­ski teh­ni­čar, a Mi­lan di­plo­mi­ra­ni eko­no­mi­sta, ali je po­ljo­pri­vre­da, ka­ko is­ti­ču, nji­hov pri­mar­ni po­sao, u ko­jem uži­va­ju. Na ga­zdin­stvu ima­ju far­mu svi­nja sa ko­je go­di­šnje pro­da­ju oko 500 pra­si­ća.
– Po­sao su za­po­če­li na­ši ro­di­te­lji, a Pe­tar i ja na­sta­vi­li smo i una­pri­je­di­li po­sao. Za­po­slen sam u fir­mi „Ening” ali mi to ne sme­ta da sa po­ro­di­com ra­dim i na ima­nju. Mo­že se ži­vje­ti i li­je­po za­ra­di­ti, ali tre­ba ulo­ži­ti do­sta tru­da da to bu­de ona­ko ka­ko tre­ba. Ho­bi mi je pče­lar­stvo, ta­ko da uz osta­le pro­iz­vo­de na ima­nju ima­mo i med ko­ji ta­ko­đe pro­da­je­mo – re­kao je Mi­lan.
Osim što pro­da­ju pra­si­će, Nik­če­vi­ći pro­iz­vo­de pre­ra­đe­vi­ne od svinj­skog me­sa, pr­šu­tu, ko­ba­si­ce, sla­ni­nu. Sve što pro­iz­ve­du pro­da­ju na kuć­nom pra­gu, a Mi­lan je na­gla­sio i da uče­stvu­ju na saj­mo­vi­ma lo­kal­nih pro­iz­vo­da po­put ne­dav­nog ko­ji je or­ga­ni­zo­van u Nik­ši­ću.
– Sob­zi­rom da se ovim po­slom ba­vi­mo du­gi niz go­di­na ima­mo stal­ne mu­šte­ri­je. La­ko se to pro­ne­se od jed­nog kup­ca do dru­gog, lju­di pre­po­zna­ju da je kva­li­tet­no i do­ma­će i da se pro­iz­vo­di na tra­di­ci­po­na­lan na­čin. Na­še mu­šte­ri­je ni­je­su sa­mo ši­rom Cr­ne Go­re, već i u re­go­nu, a pr­šu­te sa na­šeg ga­zdin­stva sti­žu i do Ame­ri­ke i Ru­si­je – is­pri­čao je Mi­lan.
Nik­če­vi­ći u svom pro­iz­vod­nom asor­ti­ma­nu ima­ju i su­vu jag­nje­ti­nu, a osim me­da pre­ra­đu­ju sa ima­nja svo­je vo­će i po­vr­će od ko­jih pra­ve so­ko­ve i ra­ki­ju, a me­đu pro­iz­vo­di­ma sa ga­zdin­stva su i su­ve smo­kve. Od krup­ne sto­ke na ima­nju ima­ju sa­mo dvi­je kra­ve i uglav­nom za po­tre­be po­ro­di­ce, a uz­ga­ja­ju i do­ma­će ko­ke pa u po­nu­di ima­ju i kon­zum­na ja­ja. Ono što je na­u­čio u ško­li Pe­tar za raz­li­ku od bra­ta is­klju­či­vo ko­ri­sti na ga­zdin­stvu. Ka­že da mu dru­go za­po­sle­nje ni­je po­treb­no jer se na svom ima­nju po­naj­bo­lje sna­la­zi, a tu je ina­če i glav­ni no­si­lac po­sla.
– Ne ra­dim u stru­ci već kod se­be i sma­tram da je ovo da­nas naj­bo­lji po­sao. Me­đu­tim, ako ni ovo ne ra­di­te ka­ko tre­ba on­da ne­će bi­ti re­zul­ta­ta. Mi pra­ti­mo šta se u po­ljo­pri­vre­di mo­že una­pri­je­di­ti, ka­ko pro­iz­vo­de naj­bo­lje pla­si­ra­ti, ali je kva­li­tet ipak naj­bo­lja pre­po­ru­ka – is­ta­kao je Pe­tar.
Do­ma­će i or­gan­sko još uvi­jek je pri­vi­le­gi­ja za one sa ma­lo du­bljim dže­pom. Nik­če­vi­ći na­vo­de da lju­di sve vi­še vo­de ra­ču­na o zdra­voj hra­ni, pa za do­bar pro­iz­vod ipak iz­dvo­je no­vac.
– Na tr­ži­štu se na­ža­lost da­nas mo­že na­ći sve­ga i sva­če­ga i to po ve­o­ma pri­hva­tlji­vim ci­je­na­ma, pa i is­pod to­ga. Me­đu­tim, lju­di tra­že ono što je zdra­vi­je, pa upr­kos kri­zi iz­dvo­je no­vac da bi ku­pi­li do­ma­će pro­iz­vo­de. Što se nas ti­če, mi sve što pro­iz­ve­de­mo to i pro­da­mo – is­ti­če Pe­tar.B.B.