Po­lu­ma­tu­ran­ti Osnov­ne ško­le „Du­šan Bo­jo­vić“ iz Žu­pe na­do­mak Nik­šić, njih 47, u re­sto­ra­nu Sport­skog cen­tra obi­lje­ži­li su zav­šte­tak osmo­go­di­šnjeg ško­lo­va. Na­kon uobi­ča­je­ne ce­re­mo­ni­je di­vlje­nja i raz­mje­ne ko­pli­me­na­ta na sa­mom ula­zu u re­sto­ran gdje su ih do­če­ka­li zna­ti­želj­ni čla­no­vi po­ro­di­ca i su­gra­đa­ni usli­je­di­lo je fo­to­gra­fi­sa­nje za po­ro­dič­ne al­bu­me i spo­me­na­re. Oslo­bo­di­li su se tre­me za ti­li čas a on­da je po­če­la i za­ba­va, ko­ja je mal­te­ne tra­ja­la do zo­re. Sla­vi­lo se uz igru i pje­smu i iz­bor iz­van­red­nih no­ta do ka­sno u noć. Po­zdra­vlja­ju­ći dje­cu di­rek­to­ri­ca Ve­sna Mi­ju­ško­vić je na­gla­si­la da je osnov­nu ško­lu za­vr­ši­lo 47 uče­ni­ka u dva odje­lje­nja, ko­ji su bi­li vi­še ne­go iz­van­red­ni.
- Sa­mo pri­su­stvo na­stav­ni­ka go­vo­ri o ka­kvoj se ge­ne­ra­ci­ji ra­di. Ve­če­ras su svi tu – od nji­ho­vog uči­te­lja, pre­ko pro­fe­so­ra, do upra­ve ško­le. Ima­mo pet lu­če­no­ša, ve­li­ki broj od­lič­nih i vr­lo­do­brih. Đak ge­ne­ra­ci­je nam je Mi­li­ca Po­po­vić. Ra­do­va­na Vo­ji­no­vi­ća smo po­hva­li­li na na­stav­nič­kom vi­je­ću jer je to uče­nik ko­ji je za­slu­žio jed­na­ko kao Mi­li­ca da bu­de đak ge­ne­ra­ci­je. Uče­stvo­vao je u svim na­stav­nim i van­na­stav­nim ak­tiv­no­sti­ma i dao do­pri­nos za kom­plet­nu ge­ne­ra­ci­ju. Vu­kao ih je na­pri­jed i bio je ne­se­bi­čan i mo­že se re­ći da je sta­jao ra­me uz ra­me sa na­šim ko­le­ga­ma. Za­i­sta je ri­ječ o jed­noj sjaj­noj ge­ne­ra­ci­ji a ja im po­ru­ču­jem da bu­du i da­lje do­bri i fi­ni kao što su bi­li i kod nas, a na­šim ko­le­ga­ma da ih pa­ze kao što smo ih pa­zi­li mi. Mi smo i pret­hod­ne ge­ne­ra­ci­je pra­ti­li i pra­ti­mo kroz da­lje ško­lo­va­nje. Ta­ko će bi­ti i sa ovom ge­ne­ra­ci­jom - ka­za­la je Mi­ju­ško­vić.
Mi­li­ca Po­po­vić đak ge­ne­ra­ci­je ka­že da je bi­lo li­je­po pro­te­klih de­vet go­di­na.
- Bi­lo je za­i­sta pu­no li­je­pih tre­nu­ta­ka ko­jih ću se ra­do sje­ća­ti. Naj­vi­še ću se sje­ća­ti na­šeg div­nog dru­gar­stva, to­ga da smo svi bi­li kao jed­na po­ro­di­ca. Žao mi je što se ra­sta­je­mo ali iskre­no se na­dam da će­mo i da­lje osta­ti u kon­tak­tu, da jed­ni dru­ge ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti. Ge­ne­ra­ci­ji bih upra­vo to i po­ru­či­la – da se i da­lje ova­ko li­je­po sla­že­mo i da ne za­bo­ra­vi­mo jed­ni dru­ge. Upi­sa­ću Gim­na­zi­ju - ka­že Po­po­vić.
Uče­nik ko­ji je do­bio sve po­hva­le na­stav­nič­kog vi­je­ća Ra­do­van Vo­ji­no­vić, ka­že da je za­i­sta li­je­po, sa ne­vje­ro­vat­nom ge­ne­ra­ci­jom.
- Ovih de­vet go­di­na pam­ti­ću po pre­li­je­po dru­že­nju sa oso­ba­ma ko­ji su mi sa­da kao bra­će i se­stre, uči­te­lji­ca­ma i na­stav­ni­ci­ma ko­ji su mi bi­li kao dru­gi ro­di­te­lji. Sve­stran sam i vo­lim da ra­dim i po­ma­žem dru­gi­ma. To me is­pu­nja­va. Upi­su­jem gim­na­zi­ju jer sma­tram da je to jed­na od naj­per­spek­tiv­ni­jih ško­la u Cr­noj Go­ri, iako iz­bor ni­je ve­li­ki. Ge­ne­ra­ci­ji bih po­ru­čio da pa­met­no is­ko­ri­ste svo­je vri­je­me, sva­ka mla­dost je pro­la­zna, a osnov­na ško­la je sva­ka­ko jed­no od naj­ljep­ših dje­lo­va pro­ve­de­nih u ži­vo­tu. Li­je­po is­ko­ri­sti­te svo­je vri­je­me i uži­vaj­te u ži­vo­tu - po­ru­ču­je Vo­ji­no­vić.
Bal­ša Pe­ro­vić ka­že da je od­lič­no bi­lo ovih de­vet go­di­na i da do­sta to­ga pam­ti­ti – dru­štvo, na­stav­ni­ke, ocje­ne.
- Bi­lo je te­ških tre­nu­ta­ka ali sa­da se sve to bri­še. Žao mi je što se ra­sta­je­mo, ali sre­ćan sam što znam da me če­ka­ju no­vi iza­zo­vi, no­vi pri­ja­te­lji. Upi­sa­ću far­ma­ci­ju. Ge­ne­ra­ci­ji že­lim pu­no sre­će - ka­zao je Pe­ro­vić.
L.N.