Iako se vje­ru­je da je mo­žda­ni udar bo­lest ko­ja se naj­če­šće ja­vlja kod pri­pad­ni­ka sta­ri­je po­pu­la­ci­je, sta­ti­sti­ke po­ka­zu­ju da se u po­sljed­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja sve če­šće ja­vlja kod oso­ba mla­đih od 40 go­di­na. Brz ri­tam ži­vo­ta, ne­pra­vil­na is­hra­na bo­ga­ta ma­sti­ma i še­će­ri­ma, ma­njak fi­zič­ke ak­tiv­no­sti, kon­zu­mi­ra­nje al­ko­ho­la i ci­ga­re­ta, ne­do­volj­no sna i iz­lo­že­nost stre­su mo­gu da do­ve­du do ne­u­ro­lo­ške bo­le­sti ko­ju pra­ti vi­sok ste­pen in­va­lid­no­sti. Sta­ti­sti­ke, ta­ko­đe, po­ka­zu­ju da čak 30 od­sto pa­ci­je­na­ta ko­ji pre­ži­ve mo­žda­ni udar vi­še ni­je spo­sob­no za sa­mo­sta­lan ži­vot.
O uzro­ci­ma, simp­to­mi­ma i li­je­če­nju mo­žda­nog uda­ra, kao i o pre­ven­ci­ji, za „Dan“ go­vo­ri dok­tor me­di­ci­ne Ma­ri­ja Ko­zo­ma­ra.
– Mo­žda­ni udar je ža­ri­šni ili glo­bal­ni po­re­me­ćaj mo­žda­ne funk­ci­je ko­ji na­sta­je na­glo i tra­je du­že od sat vre­me­na - ka­že dr Ko­zo­ma­ra za „Dan“. - Na­sta­je kao po­sledi­ca po­re­me­ća­ja mo­žda­ne cir­ku­la­ci­je ili sta­nja u ko­me pro­tok kr­vi ni­je do­vo­ljan da za­do­vo­lji me­ta­bo­lič­ke po­tre­be ner­vnih će­li­ja za ki­se­o­ni­kom i glu­ko­zom.
Ko­ji simp­to­mi uka­zu­ju da je do­šlo do akut­nog is­he­mij­skog mo­žda­nog uda­ra?
– To je na­glo na­sta­la otu­pje­lost ili sla­bost po­lo­vi­ne li­ca, sla­bost ili od­u­ze­tost ru­ke i no­ge, a po­seb­no na is­toj po­lo­vi­ni ti­je­la, na­glo na­sta­la kon­fu­znost, ote­žan go­vor i ote­ža­no ra­zu­mi­je­va­nje go­vo­ra, te­go­be sa vi­dom u jed­nom ili oba oka, te­ško­će u ho­du, osje­ćaj ne­sta­bil­no­sti, vr­to­gla­vi­ce, kao i te­ško­će u ko­or­di­na­ci­ji po­kre­ta. Po­red ovih simp­to­ma ja­vlja se i ja­ka gla­vo­bo­lja pra­će­na muč­ni­nom, po­vra­ća­njem i po­re­me­ća­jem sta­nja svi­je­sti.
Ko­ji su fak­to­ri ri­zi­ka ko­ji do­vo­de do po­ja­ve mo­žda­nog uda­ra?
– Fak­to­re ri­zi­ka za po­ja­vu mo­žda­nog uda­ra me­di­ci­na di­je­li u dvi­je gru­pe: u jed­noj su oni na ko­je se mo­že uti­ca­ti, a u dru­goj gru­pi su fak­to­ri ko­ji se ne mo­gu mo­di­fi­ko­va­ti. U fak­to­re ko­ji se ne mo­gu mo­di­fi­ko­va­ti spa­da­ju pol, sta­rost, ra­sna i et­nič­ka pri­pad­nost i na­sljed­ni fak­to­ri. Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da mu­škar­ci u svim sta­ro­snim gru­pa­ma obo­li­je­va­ju če­šće ne­go že­ne, me­đu­tim - smrt­nost je ve­ća kod že­na. Uče­sta­lost mo­žda­nog uda­ra zna­čaj­no ra­ste sa go­di­na­ma sta­ro­sti; ta­ko­đe, ri­zik od po­ja­ve ove vr­ste mo­žda­nog uda­ra udvo­stru­ču­je se u sva­koj no­voj de­ka­di ži­vo­ta po­sli­je 55. go­di­ne. Po­da­ci o po­sto­ja­nju mo­žda­nog uda­ra kod čla­no­va naj­u­že po­ro­di­ce po­ve­ća­va­ju ri­zik za nje­gov na­sta­nak kod sva­kog po­je­di­nač­nog čla­na po­ro­di­ce, zbog če­ga bi oni u či­jim po­ro­di­ca­ma je bi­lo mo­žda­nog uda­ra tre­ba­lo da po­ve­du vi­še ra­ču­na o na­či­nu ži­vo­ta ka­ko ge­net­ski fak­tor ne bi bio ak­ti­vi­ran. U fak­to­re na ko­je se mo­že uti­ca­ti spa­da­ju po­vi­šen ar­te­rij­ski krv­ni pri­ti­sak, po­re­me­ćaj re­gu­la­ci­je ni­voa še­će­ra u kr­vi, pu­še­nje, po­ve­ća­nje ni­voa ma­sno­ća u kr­vi, sr­ča­ne bo­le­sti, go­ja­znost, fi­zič­ka ne­ak­tiv­nost i zlo­u­po­tre­ba al­ko­ho­la, jer svi ovi fak­to­ri mo­gu da bu­du is­klju­če­ni ako oso­ba vo­di zdrav stil ži­vo­ta.
Šta bi pa­ci­jent tre­ba­lo da ura­di ka­da osje­ti pr­ve simp­to­me ko­ji uka­zu­ju na mo­žda­ni udar?
– Naj­va­žni­je je da što pri­je za­tra­ži lje­kar­sku po­moć. Pa­ci­jent ko­ji do sat i po od po­ja­ve pr­vih simp­to­ma stig­ne do bol­ni­ce ima znat­no ve­će šan­se za po­volj­ni­ji is­hod bo­le­sti od pa­ci­jen­ta ko­ji se ne obra­ti lje­ka­ru. Trom­bo­li­tič­ka te­ra­pi­ja raz­la­že tromb ko­ji je akut­no za­če­pio ne­ki krv­ni sud u mo­zgu i do­veo do na­stan­ka mo­žda­nog uda­ra; uko­li­ko ovu te­ra­pi­ju pa­ci­jent pri­mi na vri­je­me, mo­že da se na­da da­le­ko po­volj­ni­jem is­ho­du. Va­žno je is­ta­ći da vi­še od po­lo­vi­ne pre­ži­vje­lih od mo­žda­nog uda­ra ima ne­ki ste­pen in­va­li­di­te­ta i funk­ci­o­nal­ne ne­spo­sob­no­sti, što je do­dat­no upo­zo­re­nje da po­ve­de­mo vi­še ra­ču­na o sti­lu ži­vo­ta.
Šta je Vaš sa­vjet pa­ci­jen­ti­ma ko­ji su već pre­ži­vje­li mo­žda­ni udar - ka­ko da sma­nje ri­zik od po­nov­nog mo­žda­nog uda­ra ko­ji se, ka­ko prak­sa po­ka­zu­je, če­sto ja­vlja?
– Po­no­vlje­ni mo­žda­ni udar je naj­če­šći u to­ku pr­vih 30 da­na od ini­ci­jal­nog do­ga­đa­ja; u tom pe­ri­o­du se mo­že oče­ki­va­ti 30 od­sto po­no­vlje­nih is­he­mič­kih do­ga­đa­ja ko­ji mo­gu da do­ve­du do va­sku­lar­ne de­men­ci­je ili da bu­du oki­dač na­stan­ka de­men­ci­je kod sta­ri­jih oso­ba. Zbog to­ga je se­kun­dar­na pre­ven­ci­ja od ve­li­kog zna­ča­ja, a ona pod­ra­zu­mi­je­va li­je­če­nje fak­to­ra ri­zi­ka za ate­ro­skle­ro­zu (pre­sta­nak pu­še­nja, sma­nje­nje krv­nog pri­ti­ska, kon­tro­lu tje­le­sne te­ži­ne i ni­voa še­će­ra u kr­vi), kao i pri­mje­nu an­ti­trom­bo­tič­kih lje­ko­va po­put „aspi­ri­na“. Ovo su u isto vri­je­me i mje­re pre­ven­ci­je za sma­nje­nje ri­zi­ka od sr­ča­nog uda­ra ko­ji se, po­ka­zu­je prak­sa, da­nas sve če­šće ja­vlja kod lju­di mla­đih od 40 go­di­na.
Sne­ža­na Mol­do­van


Mje­re pre­ven­ci­je

- Oso­be ko­je vo­de zdrav stil ži­vo­ta umno­go­me mo­gu da sma­nje ri­zik od do­bi­ja­nja mo­žda­nog uda­ra – is­ti­če dr Ko­zo­ma­ra. – U pr­vom re­du, tre­ba­lo bi vo­di­ti ra­ču­na o krv­nom pri­ti­sku ko­ji ne smi­je da pre­la­zi gra­ni­ce nor­mal­nih vri­jed­no­sti (140/90 kod zdra­vih oso­ba i 135/80 kod di­ja­be­ti­ča­ra). Bo­le­sni­ci­ma ko­ji se na­la­ze u zo­ni vi­so­kog ri­zi­ka pre­po­ru­ču­je se uzi­ma­nje lje­ko­va za sni­že­nje ho­le­ste­ro­la. Br­ze šet­nje, tr­ča­nje, vo­žnja bi­ci­kla i aero­bik su fi­zič­ke ak­tiv­no­sti ko­je će pri­ja­ti svi­ma. Uko­li­ko ste pu­šač osta­vi­te ci­ga­re­te, a al­ko­hol kon­zu­mi­raj­te umje­re­no i tek po­ne­kad. Ka­da je ri­ječ o is­hra­ni, po­seb­nu pa­žnju po­ve­di­te ka­da je u pi­ta­nju unos so­li; ma­nje od šest gra­ma dnev­no sa­ču­va­će vas od ri­zi­ka za do­bi­ja­nje mo­žda­nog uda­ra. Is­hra­na bi tre­ba­lo da bu­de bo­ga­ta ne­za­si­će­nim ma­sti­ma, vo­ćem i po­vr­ćem i vlak­ni­ma, a go­ja­znim oso­ba­ma se sa­vje­tu­je da uve­du di­je­tu za mr­ša­vlje­nje pod nad­zo­rom lje­ka­ra.


TIA kao upo­zo­re­nje

-Tran­zi­tor­ni is­he­mij­ski atak (TIA) je krat­ka epi­zo­da ne­u­ro­lo­ške dis­funk­ci­je ko­ja tra­je do 60 mi­nu­ta i pred­sta­vlja upo­zo­re­nje or­ga­ni­zma da je oso­ba u ve­li­kom ri­zi­ku od do­bi­ja­nja mo­žda­nog uda­ra – na­vo­di dr Ko­zo­ma­ra. – Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da pa­ci­jen­ti ko­ji su ima­li TIA ima­ju 17 pu­ta ve­ći ri­zik od do­bi­ja­nja mo­žda­nog uda­ra ne­po­sred­no po­sli­je TIA i to­kom na­red­nih mje­sec da­na u od­no­su na pa­ci­jen­te ko­ji ni­su „do­bi­li upo­zo­re­nje“ or­ga­ni­zma. Simp­to­mi ko­ji pra­te TIA su isti kao i kod mo­žda­nog uda­ra, s tim što ovu epi­zo­du pra­ti još i na­glo sma­nje­nje oštri­ne ili pot­pu­ni gu­bi­tak vi­da na jed­nom oku. I u ovom slu­ča­ju neo­p­hod­no je što pri­je za­tra­ži­ti lje­kar­sku po­moć.


Sta­ti­sti­ka ko­ja opo­mi­nje

– Oso­be ko­je ima­ju ar­te­rij­sku hi­per­ten­zi­ju ima­ju tri pu­ta ve­ći ri­zik od mo­žda­nog uda­ra, ali ako re­dov­no uzi­ma­ju pro­pi­sa­nu te­ra­pi­ju za sni­že­nje krv­nog pri­ti­ska ri­zik se sma­nju­je za 42 od­sto – upo­zo­ra­va dr Ko­zo­ma­ra. – S dru­ge stra­ne, uče­sta­lost od do­bi­ja­nja mo­žda­nog uda­ra ra­ste sa po­ve­ća­njem ni­voa še­će­ra u kr­vi; sta­ti­sti­ke po­ka­zu­ju da je ri­zik od do­bi­ja­nja mo­žda­nog uda­ra dva pu­ta ve­ći kod di­ja­be­ti­ča­ra u od­no­su na oso­be ko­je ni­vo še­će­ra dr­že u gra­ni­ca­ma nor­mal­nih vri­jed­no­sti.