-Žen­ski re­pro­duk­tiv­ni or­ga­ni sklo­ni su broj­nim obo­li­je­va­nji­ma, ali se, na sre­ću, ve­ći­na njih da­nas mo­že li­je­či­ti sa ve­li­kim uspje­hom i do­brim prog­no­za­ma. Re­dov­ni od­la­sci na gi­ne­ko­lo­ške pre­gle­de pred­sta­vlja­ju naj­bo­lju pre­ven­ci­ju i po­ve­ća­va­ju šan­se da sva­ki zdrav­stve­ni pro­blem bu­de uočen i sa­ni­ran na vri­je­me. O žen­skim bo­le­sti­ma ko­je se naj­če­šće ja­vlja­ju, simp­to­mi­ma ko­ji ih pra­te, na­či­ni­ma di­jag­no­sti­ke i li­je­če­nju za „Dan” go­vo­ri dr sc. med. Mi­ma Fa­zla­gić.
-Od­la­zak na gi­ne­ko­lo­ški pre­gled ma­kar jed­nom go­di­šnje spre­ča­va niz dru­gih obo­lje­nja i do­vo­ljan je kao pre­ven­ti­va za zdra­vu že­nu – pod­sje­ća dr Fa­zla­gić. – Re­dov­nim kon­tro­la­ma mo­gu se na vri­je­me ot­kri­ti i li­je­či­ti bo­le­sti ko­je se ja­vlja­ju kod naj­ve­ćeg bro­ja že­na. Naj­če­šće obo­lje­nje vul­ve i va­gi­ne je vul­vo­va­gi­ni­tis ko­je se ma­ni­fe­stu­je po­ja­ča­nim lu­če­njem va­gi­nal­nog se­kre­ta. Ovo obo­lje­nje mo­že bi­ti i in­fek­tiv­no i ne­in­fek­tiv­no, a ta­ko­đe se ja­vlja i kao po­sle­di­ca dru­gih obo­lje­nja. Od pol­no pre­no­si­vih bo­le­sti da­nas je u cen­tru in­te­re­so­va­nja kon­di­lo­ma­ta aku­mi­na­ta (ve­ne­rič­ke bra­da­vi­ce). Ove ru­ži­ča­ste, iz­du­že­ne, ši­lja­te i me­ke iz­ra­sli­ne su vi­ru­snog po­ri­je­kla, a iza­zva­ne su HPV vi­ru­som ko­ji se pre­no­si pol­nim od­no­som.
Ko­je je naj­če­šće obo­lje­nje gr­li­ća ma­te­ri­ce?
-Ri­ječ je o cer­vi­ci­ti­su. Vi­še od 60 od­sto že­na u re­pro­duk­tiv­nom pe­ri­o­du pa­ti od upa­le gr­li­ća ma­te­ri­ce. Upa­le gr­li­ća mo­gu bi­ti iza­zva­ne bak­te­ri­ja­ma, vi­ru­si­ma (HPV), ali i spe­ci­fič­nim agen­si­ma (kla­mi­di­ja, mi­ko­pla­zma i ure­o­pla­zma). Simp­to­mi na ko­je bi tre­ba­lo obra­ti­ti pa­žnju su po­ja­va se­kre­ta, bol u kr­sti­ma, uče­sta­li na­gon za mo­kre­njem, kao i ne­pra­vil­no kr­va­vlje­nje. Ta­ko­đe, rak gr­li­ća ma­te­ri­ce je jed­no od naj­če­šćih ma­lig­nih obo­lje­nja kod že­na. Po­ja­va ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce je po­ve­za­na sa in­fek­ci­jom HPV vi­ru­sa. Re­dov­nom kon­tro­lom, tj. kol­po­skop­skim pre­gle­dom gr­li­ća ma­te­ri­ce se mo­gu ot­kri­ti pro­mje­ne u ra­nom sta­di­ju­mu i pra­vo­vre­me­nom in­ter­ven­ci­jom spri­je­či­ti raz­voj kar­ci­no­ma. Rak gr­li­ća ma­te­ri­ce u ra­nom sta­di­ju­mu ne da­je zna­ke i simp­to­me, i zbog to­ga se je­di­no re­dov­nim pre­gle­di­ma mo­že ot­kri­ti u fa­zi ka­da je li­je­če­nje mo­gu­će.
Po­sled­njih de­ce­ni­ja sve je vi­še že­na, čak i ve­o­ma mla­dih dje­vo­ja­ka, ko­je ima­ju en­do­me­tri­o­zu. Ko­li­ko ovaj zdrav­stve­ni pro­blem uti­če na re­pro­duk­tiv­no zdra­vlje?
-En­do­me­tri­o­za pred­sta­vlja po­ja­vu en­do­me­tri­ju­ma iz­van ma­te­ri­ce. Mo­že se po­ja­vi­ti na svim or­ga­ni­ma ma­le kar­li­ce, a čak je za­bi­lje­že­na i po­ja­va na uda­lje­nim or­ga­ni­ma. Če­sto je uzrok ste­ri­li­te­ta. Simp­to­mi su bo­lo­vi u kar­li­ci, pri­je i za vrije­me men­stru­a­ci­je, a če­šće se ja­vlja kod že­na sa obil­nim men­stru­al­nim kr­va­vlje­njem. Li­je­či se ope­ra­tiv­no (ukla­nja­njem ža­ri­šta) i hor­mon­skom te­ra­pi­jom. Trud­no­ća do­vo­di do za­u­sta­vlja­nja ši­re­nja en­do­me­tri­o­ze, i ta oso­bi­na se ko­ri­sti za te­ra­pi­ju ko­ja za­u­sta­vlja­njem ci­klu­sa spre­ča­va ši­re­nje en­do­me­tri­o­ze.
Ko­je su naj­če­šće bo­le­sti ma­te­ri­ce?
- Mi­o­mi su naj­če­šći be­nig­ni tu­mo­ri žen­skog ge­ni­tal­nog trak­ta, ali uzrok nji­ho­vog na­stan­ka ni­je po­znat. Mo­gu se raz­vi­ja­ti na spo­lja­šnjem zi­du ma­te­ri­ce (sub­se­ro­zni), u sre­di­ni ma­te­ri­ce (in­tra­mu­ral­ni) i pre­ma šu­plji­ni ma­te­ri­ce (sub­mu­ko­zni). Te­ra­pi­ja mi­o­ma je is­klju­či­vo hi­rur­ška. In­di­ka­ci­je za od­stra­nji­va­nje mi­o­ma za­vi­se od nje­go­vog po­lo­ža­ja, go­di­na sta­ro­sti, ve­li­či­ne i kr­va­vlje­nja uzro­ko­va­nih mi­o­mom. Spad ma­te­ri­ce pred­sta­vlja ne­nor­mal­no pro­pa­da­nje ma­te­ri­ce kroz otvor na dnu kar­li­ce, a naj­če­šće se de­ša­va kod že­na ko­je su ra­đa­le po­sli­je me­no­pa­u­ze. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma mo­že osta­ti ne­pro­mi­je­njen go­di­na­ma, a ne­ka­da se nje­go­vo na­pre­do­va­nje mo­ra hi­rur­ški ko­ri­go­va­ti. Naj­če­šći ma­lig­ni­tet žen­skog ge­ni­tal­nog trak­ta je kar­ci­nom en­do­me­tri­ju­ma, od­no­sno ma­te­rič­ne slu­zni­ce, ko­ji se uglav­nom di­jag­no­sti­ku­je kod že­na od 70 do 80 go­di­na sta­ro­sti. Uzrok nje­go­vog na­stan­ka ni­je po­znat, ali kao fak­to­ri ri­zi­ka po­mi­nju se go­ja­znost, di­ja­be­tes i hi­per­ten­zi­ja, a naj­če­šći simp­tom je post­me­no­pa­u­zal­no kr­va­vlje­nje. Sva­ko ne­nor­mal­no kr­va­vlje­nje iz ma­te­ri­ce u bi­lo kom do­bu pred­sta­vlja simp­tom ko­ji se mo­ra de­talj­no is­pi­ta­ti. Po­ja­va bo­la u ma­loj kar­li­ci se ja­vlja tek u ka­snom sta­di­ju­mu. Re­dov­nim pre­gle­di­ma i eks­plo­ra­tiv­nom ki­re­ta­žom kod sum­nji­vih kr­va­vlje­nja i pri­je me­no­pa­u­ze se mo­že na ne­ki na­čin pre­ve­ni­ra­ti nje­go­vo na­sta­ja­nje. Va­žno je zna­ti da sva­ka po­ja­va kr­va­vlje­nja po­sli­je go­di­nu da­na od me­no­pa­u­ze zah­ti­je­va eks­plo­ra­tiv­nu ki­re­ta­žu.
S.M.


Li­je­če­nje ci­ste

Ko­li­ko su za li­je­če­nje kom­pli­ko­va­na obo­lje­nja ja­jo­vo­da i jaj­ni­ka?
-Ka­da je ri­ječ o upa­la­ma ja­jo­vo­da, one mo­gu da bu­du akut­ne i hro­nič­ne, jed­no­stra­ne ili obo­stra­ne, i naj­če­šće su iza­zva­ne bak­te­ri­ja­ma. Simp­to­mi ko­ji uka­zu­ju na upa­lu ja­jo­vo­da su bol u ma­loj kar­li­ci i le­đi­ma, a li­je­če­nje se spro­vo­di an­ti­bi­o­ti­ci­ma. Me­đu­tim, uko­li­ko se li­je­če­nje za­ne­ma­ri mo­že da do­đe do op­struk­ci­je ili dje­li­mič­ne op­struk­ci­je, što mo­že da do­ve­de do po­ja­ve van­ma­te­rič­ne trud­no­će. Naj­če­šće obo­lje­nje jaj­ni­ka su ci­ste, po­ja­va ke­sa­stih iz­ra­šta­ja ko­ji sa­dr­že teč­nost ili po­lu­čvr­sti ma­te­ri­jal. Mo­gu se po­ja­vi­ti u bi­lo kom ži­vot­nom do­bu, ali se naj­če­šće ja­vlja­ju od pu­ber­te­ta do me­no­pa­u­ze. Ve­ći­na ci­sti je ma­la i kli­nič­ki be­zna­čaj­na. Ci­ste mo­gu bi­ti funk­ci­o­nal­ne, za­pa­ljen­ske, en­do­me­tri­jal­ne i pa­ra­o­va­ri­jal­ne. U za­vi­sno­sti od ve­li­či­ne i kla­si­fi­ka­ci­je, bi­ra se i na­čin li­je­če­nja. Da bi se ne­što na­zva­lo ci­stom ko­ja zah­ti­je­va me­di­cin­ski tret­man, preč­nik joj mo­ra bi­ti ve­ći od pet cen­ti­me­ta­ra i tra­ja­nje du­že od 60 da­na.


Kar­ci­nom jaj­ni­ka je naj­smr­to­no­sni­ji

-Za kar­ci­nom jaj­ni­ka ni­je iden­ti­fi­ko­van ni­je­dan uzroč­ni fak­tor – ka­že dr Fa­zla­gić. - Simp­to­mi su na­du­tost, neo­d­re­đe­ni bo­lo­vi, na­pe­tost u sto­ma­ku, ali ne po­sto­ji znak ko­ji sa si­gur­no­šću mo­že da uka­že na ovu bo­lest. Kar­ci­nom jaj­ni­ka spa­da u naj­smr­to­no­sni­ji tip kar­ci­no­ma u gi­ne­ko­lo­gi­ji, a 60 od­sto kar­ci­no­ma jaj­ni­ka ja­vlja se iz­me­đu 40. i 60. go­di­ne sta­ro­sti. Od­li­ku­je ga pod­mu­kli rast i ka­da se simp­to­mi po­ja­ve, to je znak od­ma­kle fa­ze. Vr­lo je te­žak za di­jag­no­sti­ko­va­nje, jer kad na­ra­ste vi­še od osam mi­li­me­ta­ra mo­že da­ti i me­ta­sta­ze, ta­ko da se če­sto di­jag­no­sti­ku­ju tek po­slje­di­ce kar­ci­no­ma jaj­ni­ka, a ne osnov­ni kar­ci­nom. Čim že­na osje­ti da ne­što ni­je u re­du sa nje­nim ti­je­lom, od­mah bi tre­ba­lo da se ja­vi lje­ka­ru. Je­dan pre­gled go­di­šnje je do­vo­ljan za zdra­vu že­nu, a ako je po­treb­na če­šća kon­tro­la, lje­kar će sa­vje­to­va­ti svo­ju pa­ci­jent­ki­nju da do­la­zi i vi­še pu­ta go­di­šnje.