Uko­če­nost i bol u zglo­bo­vi­ma ne­ka­da su bi­le te­go­be na ko­je su se ža­li­li sa­mo pri­pad­ni­ci sta­ri­je po­pu­la­ci­je. Da­nas je, na­ža­lost, sve vi­še mla­dih ko­ji zbog fi­zič­ki ne­ak­tiv­nog sti­la ži­vo­ta i ne­pra­vil­ne is­hra­ne is­pro­vo­ci­ra­ju ge­net­ski fak­tor i obo­li­je­va­ju od re­u­ma­to­id­nog ar­tri­ti­sa, in­fek­tiv­nog ar­tri­ti­sa ili gih­ta. Ne­sum­nji­vo je da na­vi­ke za tr­pe­zom ima­ju ve­li­ku ulo­gu u pre­ven­ci­ji, a u slu­ča­je­vi­ma ka­da do artri­ti­sa do­đe i do ubla­ža­va­nja bo­lo­va.
O to­me ka­ko bi tre­ba­lo pri­la­go­di­ti is­hra­nu uko­li­ko bo­lu­je­te od ar­tri­ti­sa za „Dan” go­vo­ri nu­tri­ci­o­ni­sta Ja­sna Vu­ji­čić.
– Ar­tri­tis je po­jam pod ko­jim se svr­sta­va vi­še od sto­ti­nu bo­le­sti – ka­že nu­tri­ci­o­ni­sta Vu­ji­čić. - Za­jed­nič­ki simp­tom su im uko­če­nost i bol u zglo­bo­vi­ma, što u ne­kim slu­ča­je­vi­ma mo­že i da im ogra­ni­či po­kre­tlji­vost. Bol u zglo­bo­vi­ma mo­že da bu­de iza­zvan po­vre­dom, sta­njem kao što je re­u­ma­to­id­ni ar­tri­tis, pre­o­sje­tlji­vo­šću na po­je­di­ne na­mir­ni­ce ili in­fek­ci­jom.
Ko­je su naj­če­šće vr­ste ar­tri­ti­sa i ko­ja simp­to­ma­to­lo­gi­ja ih pra­ti?
– Glav­ne vr­ste ar­tri­ti­sa su oste­o­ar­tri­tis, re­u­ma­to­id­ni ar­tri­tis, in­fek­tiv­ni ar­tri­tis i giht. Oste­o­ar­tri­tis je pro­mje­na ko­ja na­sta­je usled is­tro­še­no­sti hr­ska­vi­ce ko­jom su ob­lo­že­ni zglo­bo­vi, i to obič­no ja­če op­te­re­će­ni zglo­bo­vi kao što su ko­lje­no ili kuk. Ta­da se u zglo­bu mo­že na­ku­pi­ti vi­šak teč­no­sti, što iza­zi­va otok, bol i sma­nje­nu po­kre­tlji­vost. Ovaj ar­tri­tis je če­šći kod oso­ba sta­ri­jih od 60 go­di­na, a od nje­ga že­ne bo­lu­ju tri pu­ta če­šće ne­go mu­škar­ci. Re­u­ma­to­id­ni ar­tri­tis je po­slje­di­ca upa­le zglob­ne ča­u­re, a na kra­ju i hr­ska­vi­ce. Obo­lje­li zglo­bo­vi otek­nu, uko­če se i bo­le. Kod oso­ba ko­je bo­lu­ju od ove vr­ste ar­tri­ti­sa uobi­ča­je­na imu­na re­ak­ci­ja, ko­joj je ina­če cilj da za­šti­ti ti­je­lo od in­fek­ci­je, okre­će se pro­tiv oblo­ge zglo­ba. Bo­lest obič­no po­či­nje od pr­sti­ju ka ru­ka­ma, ruč­nog zglo­ba i pr­sti­ju no­gu. Sklo­nost ka re­u­ma­to­id­nom artri­ti­su mo­že da bu­de na­sled­na, a po­kre­će ga je­dan ili vi­še od ne­ko­li­ci­ne nje­go­vih uzro­ka. Kod ne­kih oso­ba ko­je bo­lu­ju od ove bo­le­sti pri­mje­ću­ju se i do­dat­ni simp­to­mi, kao što su ma­lak­sa­lost, ane­mi­ja, lo­ša cir­ku­la­ci­ja i pro­ble­mi s te­ti­va­ma, oči­ma i štit­nom žli­je­zdom. Bo­lest uglav­nom po­či­nje u mla­đem ili sred­njem do­bu, a kod že­na se ja­vlja dva do tri pu­ta če­šće ne­go kod mu­ška­ra­ca. In­fek­tiv­ni ar­tri­tis na­sta­je ka­da upa­lu iza­zo­ve ne­ka bak­te­rij­ska in­fek­ci­ja - bi­lo da bak­te­ri­ja uđe u ra­nu, bi­lo da se in­fek­ci­ja po­ja­vi bi­lo gdje u ti­je­lu, na pri­mjer tu­ber­ku­lo­za, go­no­re­ja ili in­fek­ci­ja mo­krać­nih pu­te­va. Giht iza­zi­va akut­ne na­pa­de bo­la u zglo­bo­vi­ma, a po­slje­di­ca je vi­so­kog ni­voa mo­krać­ne ki­sje­li­ne u kr­vi (kao ot­pad­nog pro­iz­vo­da), što je uzrok stva­ra­nja kri­sta­la mo­krać­ne ki­sje­li­ne u zglo­bo­vi­ma. Vi­sok ni­vo mo­krać­ne ki­sje­li­ne mo­že da bu­de iza­zvan za­sto­jem ra­da bu­bre­ga. Če­sto je bo­le­šću po­go­đen sa­mo je­dan zglob, obič­no na no­žnom pal­cu ko­ji pri na­pa­du po­cr­ve­ni, uža­ri se i ja­ko bo­li. Giht je de­set pu­ta če­šći kod mu­ška­ra­ca, a kod že­na se uglav­nom ja­vlja tek po­sli­je me­no­pa­u­ze.
Ko­ja su op­šta pra­vi­la ko­jih bi tre­ba­lo da se pri­dr­ža­va­ju lju­di obo­lje­li od ar­tri­ti­sa?
– Na pr­vom mje­stu, iz­bje­ga­vaj­te vi­šak ki­lo­gra­ma jer ti­me sa­mo do­dat­no op­te­re­ću­je­te zglo­bo­ve. Uko­li­ko ste go­ja­zni smr­šaj­te, jer će­te ta­ko ras­te­re­ti­ti zglo­bo­ve. Ta­ko­đe, zglo­bo­vi­ma i imu­nom si­ste­mu obez­bi­je­di­te po­treb­ne hran­lji­ve ma­te­ri­je. Ovo će­te ostva­ri­ti ta­ko što će­te oda­bra­ti zdrav na­čin is­hra­ne, s mno­go vo­ća i po­vr­ća. Esen­ci­jal­ne ma­sne ki­sje­li­ne iz pla­ve ri­be (kao što su ha­rin­ga, sar­de­la i lo­sos), ko­štu­nja­vog vo­ća, sje­men­ki (na­ro­či­to la­ne­nih) i in­te­gral­nih ži­ta­ri­ca po­seb­no su ko­ri­sni u sma­nje­nju upal­nih pro­ce­sa, pa po­ve­di­te ra­ču­na da se ove na­mir­ni­ce što če­šće na­đu na va­šoj tr­pe­zi. Iz­bje­ga­vaj­te pu­še­nje, al­ko­hol i stres, ali i na­mir­ni­ce od pše­nič­nog i dru­gih vr­sta bra­šna, cr­ve­no me­so, še­ćer, ži­vo­tinj­ske ma­sno­će, so, ka­fu, mli­je­ko, mli­ječ­ne pro­iz­vo­de i krom­pir. Pa­ra­dajz, pa­pri­ka i pa­tli­džan kod ne­kih oso­ba mo­gu da pod­stak­nu raz­voj ar­tri­ti­sa. Uko­li­ko ima­te ar­tri­tis, ne mo­ra­te od­mah da is­klju­či­te iz is­hra­ne pa­pri­ku, pa­ra­dajz i pa­tli­džan; kon­zu­mi­raj­te ih i pra­ti­te ka­ko or­ga­ni­zam na njih re­a­gu­je. Ako se ne ja­vi po­gor­ša­nje simp­to­ma, ne mo­ra­te se od­ri­ca­ti ovih vr­sta po­vr­ća.
Giht je bo­lest ko­ja se po­sljed­njih go­di­na sve če­šće ja­vlja kod rad­no spo­sob­nog sta­nov­ni­štva. Ko­je mje­re u is­hra­ni pre­po­ru­ču­je­te da bi pa­ci­jen­ti ko­ji ima­ju giht oda­gna­li bo­lo­ve u zglo­bo­vi­ma?
– Ome­ga 3 ma­sne ki­sje­li­ne sma­nju­ju upa­lu, pa sva­ko­dnev­no je­di­te pla­vu ri­bu, jer je ona bo­gat iz­vor dvi­je ta­kve ma­sne ki­sje­li­ne - eiko­sa­pen­ten­ske (EPA) i do­ko­sa­hek­sen­ske (DHA). Je­di­te mno­go na­mir­ni­ca s vi­so­kim sa­dr­ža­jem be­ta ka­ro­te­na (na­ran­dža­sto i žu­to vo­će i po­vr­će), vi­ta­min C (agru­mi), vi­ta­min E (bilj­no ulje, ko­štu­nja­vo vo­će, sje­men­ke, ma­hu­nar­ke i žu­man­ce, od­no­sno uzi­maj­te vi­ta­min E kao do­da­tak is­hra­ni) i se­le­na (in­te­gral­ne ži­ta­ri­ce, ri­ba i ko­štu­nja­vo vo­će). Je­di­te tre­šnje i bo­bi­ča­sto vo­će, na pri­mjer bo­rov­ni­ce. Bo­bi­ča­sto vo­će je od­li­čan iz­vor pro­an­to­ci­ja­ni­da, ma­te­ri­je ko­ja po­ma­že sma­nje­nje upa­le zglo­bo­va iza­zva­ne gih­tom. Uko­li­ko pi­je­te al­ko­hol, sma­nji­te ko­li­či­nu ili ga se u pot­pu­no­sti od­re­ci­te.
Sne­ža­na Mol­do­van

Kra­ljev­ska bo­lest

Giht je bo­lest ko­ja je bi­la po­zna­ta još u sta­rom Egip­tu. O njoj je pi­sao i Hi­po­krat, opi­su­ju­ći je kao „bo­lest kra­lje­va i bo­ga­ta­ša”, jer se ja­vlja­la kod lju­di ko­ji su če­sto je­li me­so i kon­zu­mi­ra­li al­ko­hol, a me­so i al­ko­hol su u to do­ba mo­gli da pri­u­šte sa­mo lju­di do­bre pla­te­žne mo­ći.