Go­ja­znost je zdrav­stve­ni pro­blem ko­ji se naj­lak­še pre­po­zna, a naj­te­že li­je­či. U svi­je­tu je do­sti­gla epi­de­mij­ske raz­mje­re - u po­sled­njih po­la vi­je­ka broj go­ja­zne dje­ce po­ve­ćan je za čak 300 po­sto! Ni u Cr­noj Go­ri si­tu­a­ci­ja ni­je za po­hva­lu; i da­lje smo sre­di­na u ko­joj se ru­me­no i buc­ma­sto di­je­te na­zi­va je­drim i zdra­vim, a ono ko­je ima nor­mal­nu tje­le­snu ma­su ble­du­nja­vim i mr­ša­vim.
Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja ko­je su 2017. spro­ve­li struč­nja­ci In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje po­ka­za­li su da u Cr­noj Go­ri sva­ki pe­ti dje­čak i sva­ka de­se­ta dje­voj­či­ca sta­ro­sti do se­dam go­di­na pa­te od go­ja­zno­sti. Is­tra­ži­va­nje je ra­đe­no na uzor­ku 1.754 dje­ce, od če­ga su 46,8 od­sto bi­le dje­voj­či­ce, a 53,2 od­sto dje­ča­ci. Ta­ko­đe, isto is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je dje­ce sa pre­ko­mjer­nom ma­som dvo­stru­ko vi­še u ur­ba­nim ne­go u ru­ral­nim dje­lo­vi­ma Cr­ne Go­re. Ono što po­seb­no za­bri­nja­va je stav ro­di­te­lja po pi­ta­nju go­ja­zno­sti dje­ce - sa­mo je­dan od­sto ro­di­te­lja sma­tra da mu je di­je­te go­ja­zno, a sva­ki de­se­ti ro­di­telj je svje­stan da nje­go­vo di­je­te ima pre­ko­mjer­nu tje­le­snu ma­su. Upra­vo ovaj po­da­tak tre­ba­lo bi da pred­sta­vlja alarm; ro­di­te­lji mo­ra­ju da osvi­je­ste da je nji­ho­vo di­je­te go­ja­zno i da uve­du pro­mje­ne na­vi­ka u is­hra­ni i ži­vot­nom sti­lu ci­je­le po­ro­di­ce ka­ko bi i se­bi, ali i dje­te­tu osi­gu­ra­li do­bro zdra­vlje i spri­je­či­li ri­zik od bo­le­sti ko­je pra­te vi­šak ki­lo­gra­ma.
– Ro­di­te­lji­ma bi tre­ba­lo skre­nu­ti pa­žnju da bu­du ak­tiv­ni uče­sni­ci u pro­ce­su edu­ka­ci­je dje­ce o zdra­voj i urav­no­te­že­noj is­hra­ni – ka­že nu­tri­ci­o­ni­sta di­je­te­ti­čar Ja­sna Vu­ji­čić. - Ro­di­telj mo­že po­mo­ći dje­te­tu da raz­vi­je zdra­ve na­vi­ke što je mo­gu­će ra­ni­je u ži­vo­tu, a to će ima­ti da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce po di­je­te ka­da ono od­ra­ste. Od naj­ra­ni­jeg dje­tinj­stva naj­mla­đe je po­treb­no na­vi­ka­va­ti na tri glav­na obro­ka i dvi­je uži­ne. Sve je vi­še go­ja­zne dje­ce, pa uko­li­ko ubr­zo ne­što ne pro­mi­je­ni­mo, ži­vot­ni vi­jek na­še dje­ce mo­že bi­ti kra­ći od na­šeg. Is­hra­na u ko­joj do­mi­ni­ra­ju br­za hra­na, slat­ki­ši, gric­ka­li­ce i osvje­ža­va­ju­ći na­pi­ci mo­že da do­ve­de do ozbilj­nih obo­lje­nja, od kar­di­o­va­sku­lar­nih do di­ja­be­te­sa, go­ja­zno­sti i vi­so­kog krv­nog pri­ti­ska. Br­za hra­na je oskud­na hran­lji­vim ma­te­ri­ja­ma, a taj ne­do­sta­tak mi­ne­ra­la i vi­ta­mi­na di­rekt­no uti­če na rast i raz­voj dje­te­ta, ka­ko fi­zič­kog, ta­ko i men­tal­nog. Br­za hra­na je iz­ra­zi­to ka­lo­rič­na, pa ne ču­di po­ja­va go­ja­zno­sti kod dje­ce. Pro­blem je u to­me što dje­ca ni­su ni svje­sna ko­li­ko je br­za hra­na lo­ša za njih, a do­stup­na je na sva­kom ko­ra­ku.
Ka­ko bi tre­ba­lo da iz­gle­da­ju zdra­vi obro­ci za dje­cu?
– Zdra­vi obro­ci su oni u ko­ji­ma ima mno­go vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la, kao i di­jet­nih vla­ka­na, a ma­lo ili ni­ma­lo in­du­strij­skih še­će­ra i ma­sti. Ide­al­no je da dje­ca uzi­ma­ju do­sta mli­ječ­nih pro­iz­vo­da, pri­je sve­ga mli­je­ka, jo­gur­ta i mla­dog si­ra, kao i do­sta vo­ća i po­vr­ća. Pro­iz­vo­de od bi­je­log bra­šna tre­ba­lo bi za­mi­je­ni­ti in­te­gral­nim. Ja­ja, na­ro­či­to me­ko ku­va­na, naj­kom­plet­ni­ja su na­mir­ni­ca, pa po­red mli­je­ka pred­sta­vlja­ju pri­o­ri­tet u po­re­đe­nju s dru­gim na­mir­ni­ca­ma ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla. Me­so, na­ro­či­to mla­dih ži­vo­ti­nja, a po­seb­no ne­ma­sna ri­ba i ži­vin­sko me­so ima­ju pri­o­ri­tet u od­no­su na pre­ra­đe­vi­ne od me­sa kao što su vir­šle, sa­la­me i pa­šte­te, jer ne sa­dr­že ve­li­ke ko­li­či­ne ma­sti, ni­ti he­mij­ske kon­zer­van­se. Ide­al­no bi bi­lo da dje­ca na sva­ka tri do če­ti­ri sa­ta ima­ju obro­ke, od­no­sno uži­ne.
Dje­ca uglav­nom od­bi­ja­ju po­vr­će i od­lu­ču­ju se za slat­ki­še i br­zu hra­nu. Ka­ko ih na­u­či­ti da se hra­ne zdra­vo?
– Sve je stvar na­vi­ke i uku­sa, jer dje­ca vi­še vo­le slat­ki­še, čo­ko­la­di­ce, sla­do­le­de ili br­zu hra­nu od po­vr­ća i vo­ća. Upra­vo zbog to­ga je neo­p­hod­no da ro­di­te­lji dje­cu na vri­je­me na­u­če da je­du zdra­vu hra­nu. Dje­ca če­sto ocje­nju­ju po­vr­će kao hra­nu ko­ja im je ne­u­ku­sna, a br­zu hra­nu i ko­lu tre­ti­ra­ju kao „fen­si” obrok. Ne­zdra­va hra­na se re­kla­mi­ra svu­da; ro­di­telj bi tre­ba­lo da ob­ja­sni dje­te­tu da je ta­kva hra­na lo­ša i da je bo­lje da umje­sto čo­ko­la­di­ce ili ham­bur­ge­ra po­je­de voć­ku. Slat­ki­ši ne bi tre­ba­lo da bu­du pra­vi­lo, već iz­u­ze­tak. Sve po­la­zi od ku­će, od­go­vor­nost je na ro­di­te­lji­ma. Zdra­ve na­vi­ke usva­ja­ju se još od ma­lih no­gu. Zbog to­ga bi po­ro­di­ce tre­ba­lo da ručaju,večeraju za­jed­no, a da ro­di­te­lji svo­jim pri­mje­rom po­ka­žu ka­ko iz­gle­da zdrav i urav­no­te­žen obrok. Ka­da ci­je­la po­ro­di­ca sjed­ne za sto, ma­nja je šan­sa da di­je­te je­de po­gre­šnu hra­nu ili da pre­tje­ru­je u obro­ku. Uvi­jek sa­vje­tu­jem da di­je­te bu­de uklju­če­no u pro­ces ku­va­nja i pla­ni­ra­nja obro­ka, jer sva­ko di­je­te raz­vi­ja do­bre na­vi­ke ka­da je uklju­če­no u ne­ki za­jed­nič­ki pro­ces. Uči­te dje­cu da či­ta­ju de­kla­ra­ci­je na na­mir­ni­ca­ma; ta­ko će ci­je­la po­ro­di­ca na­u­či­ti šta je od na­mir­ni­ca do­bro za nji­ho­vo zdra­vlje i bi­će svje­sna šta je­de.
Ko­je su naj­ve­će gre­ške ko­je ro­di­te­lji či­ne u usva­ja­nju zdra­vih pre­hram­be­nih na­vi­ka kod dje­ce?
– Ro­di­te­lji či­ne ve­li­ku gre­šku ti­me što dje­te­tu ne ob­ja­sne sve što je po­treb­no da zna­ju o br­zoj hra­ni, već im sa­mo na­me­ću ono što mi­sle da bi tre­ba­lo da je­du, a to u dje­te­tu ra­đa ot­por. Dru­ga gre­ška ko­ju ro­di­te­lji či­ne je što pod­mi­ću­ju di­je­te; če­sto se do­ga­đa da mu ka­žu ka­ko mo­ra da po­je­de po­vr­će, pa će mu on­da da­ti čo­ko­la­du. To je kon­tra­pro­duk­tiv­no, jer ako di­je­te već ima na­gra­du u vi­du čo­ko­la­de, ko će ga na­tje­ra­ti da po­je­de ne­što zdra­vo? Ta­ko­đe, ne bi tre­ba­lo pot­cje­ni­ti ni ulo­gu ba­ka i de­ka, jer oni uvi­jek kao po pra­vi­lu dje­ci da­ju ono što dje­ca že­le, a što je sa­svim su­prot­no od ono­ga što ro­di­te­lji že­le. Zbog to­ga bi tre­ba­lo da ro­di­te­lji „dr­že na oku” svo­je ro­di­te­lje i ob­ja­sne im da ne uti­ču na pre­hram­be­ne na­vi­ke ma­li­ša­na.
Da li bi dje­te­tu tre­ba­lo u pot­pu­no­sti uki­nu­ti slat­ki­še?
– Dje­cu ne bi tre­ba­lo spre­ča­va­ti da je­du slat­ki­še i osta­le in­du­strij­ske na­mir­ni­ce, ali ih sva­ka­ko tre­ba ogra­ni­či­ti. Ro­di­te­lji bi tre­ba­lo da se vo­de raz­mi­šlja­njem da to ni­je hra­na, već po­sla­sti­ca ko­ju di­je­te mo­že da kon­zu­mi­ra sa­mo u po­seb­nim pri­li­ka­ma. Ka­da di­je­te to na­u­či i usvo­ji kao pra­vi­lo, ne­će je­sti slat­ki­še sva­kog da­na. Dje­te­tu ne bi tre­ba­lo sli­je­po na­me­ta­ti šta će da po­je­de, ali bi ga tre­ba­lo na­u­či­ti da raz­li­ku­je zdra­vu hra­nu od ne­zda­ve. Ako mu da­te no­vac za uži­nu, a ni­ste ga na­u­či­li da raz­li­ku­je do­bru hra­nu od lo­še, na­pra­vi­će­te još ve­ći pro­blem. Na­đi­te pra­vu mje­ru i do­zvo­li­te mu po­vre­me­ne, ali ne če­ste po­sla­sti­ce i di­je­te će bi­ti za­do­volj­no.
Ve­ći­na dje­ce u ško­li je­de pe­ci­vo. Ko­ju al­ter­na­ti­vu po­nu­di­ti dje­te­tu za uži­nu, a da ona bu­de la­ga­na, hran­lji­va i zdra­va?
– Pe­ci­va u naj­ve­ćoj mje­ri sa­dr­že uglje­ne hi­dra­te ko­ji su osnov­ni iz­vor ener­gi­je, na­ro­či­to škol­skoj dje­ci. Da bi ima­li zdra­vu al­ter­na­ti­vu pro­iz­vo­di­ma od bi­je­log bra­šna, dje­ca mo­gu da je­du in­te­gral­na pe­ci­va, na pri­mjer sen­dvič od in­te­gral­ne ki­fle sa si­rom, pra­škom šun­kom i po­vr­ćem. Ako dje­ci spre­ma­te obrok kod ku­će za ško­lu, vo­di­te ra­ču­na o to­me da ko­ri­sti­te na­mir­ni­ce ko­je ni­su la­ko kvar­lji­ve na sob­noj tem­pe­ra­tu­ri. To is­klju­ču­je mli­ječ­ne pro­iz­vo­de, ali di­je­te mo­že da po­ne­se vo­će i in­te­gral­ne plo­či­ce. Uko­li­ko se u bli­zi­ni ško­le na­la­zi pro­dav­ni­ca, di­je­te mo­že da ku­pi jo­gurt; ta­ko će obrok u ško­li bi­ti kom­ple­tan i zdrav. Ba­na­na je vo­će ko­je se la­ko va­ri i bo­ga­to je ener­gi­jom, pa ga mo­že­te spa­ko­va­ti dje­te­tu za uži­nu.
Sne­ža­na Mol­do­van

Zdra­ve za­mje­ne

– Umje­sto ke­ča­pa ko­ji sa­dr­ži sta­bi­li­za­to­re i kon­zer­vas, daj­te dje­te­tu ku­va­ni pa­ra­dajz sok – sa­vje­tu­je nu­tri­ci­o­ni­sta Vu­ji­čić. - Ham­bur­ger za­mi­je­ni­te ne­ma­snom pi­le­ti­nom, ću­re­ti­nom ili ju­ne­ti­nom ko­ja je sku­va­na, din­sta­na ili pe­če­na na te­flo­nu, u ke­si za pe­če­nje ili na pa­pi­ru za pe­če­nje u rer­ni. Vir­šle sa­dr­že vje­štač­ke bo­je, kon­zer­van­se, ni­tra­te, ni­tri­te, po­li­fos­fa­te, so­li, emul­ga­to­re; za­mi­je­ni­te ih pi­le­ćim bi­je­lim me­som. Pa­šte­te, ko­je po­red me­sa sa­dr­že i iz­nu­tri­ce, mast, pro­iz­vo­de od so­je, še­ćer, sta­bi­li­za­to­re i dru­ge adi­ti­ve, kao i kon­zer­van­se, za­mi­je­ni­te ku­va­nom pi­le­ti­nom ko­ju će­te sa­mlje­ti u pa­šte­tu u mul­ti­prak­ti­ku. To­plje­ni sir za ma­za­nje ko­ji sa­dr­ži po­li­fos­fa­te, emul­ga­to­re i kon­zer­van­se, za­mi­je­ni­te mla­dim si­rom, ma­jo­nez ki­se­lom pa­vla­kom sa 12 od­sto mli­ječ­ne ma­sti, a pom­frit su­vo­pe­če­nim ili ku­va­nim krom­pi­rom. Ko­le i in­du­strij­ske so­ko­ve za­mi­je­ni­te pri­rod­nim so­ko­vi­ma od vo­ća ko­je sa­mi mo­že­te da na­pra­vi­te u so­kov­ni­ku.

Fi­zič­ka ak­tiv­nost

Po­red pra­vil­ne is­hra­ne, u bor­bi pro­tiv go­ja­zno­sti ve­li­ki udio ima i re­dov­na fi­zič­ka ak­tiv­nost.
– Bu­di­te svo­joj dje­ci do­bar uzor – pod­sje­ća nu­tri­ci­o­ni­sta Vu­ji­čić. - Ne mo­ra­te bi­ti sa­vr­še­ni sve vri­je­me, ali ako dje­ca vi­de da je­de­te pra­vu zdra­vu hra­nu i da ste fi­zič­ki ak­tiv­ni, i ona će vo­di­ti ra­ču­na o svo­jim na­po­ri­ma u tom prav­cu. Po­kre­ni­te ci­je­lu po­ro­di­cu, idi­te u šet­nju, na vo­žnju bi­ci­kla, na ne­ki ko­lek­tiv­ni sport ili tr­ča­nje. Čak i obič­no igra­nje žmur­ke u pri­ro­di svi­ma do­no­si od­re­đe­ne ko­ri­sti. Na­u­či­te dje­cu da od ma­lih no­gu bu­du ak­tiv­na. TV, vi­deo igri­ce i in­ter­net su ve­li­ki „usi­si­va­či” vre­me­na i do­ka­za­no do­vo­de do fi­zič­ke ne­ak­tiv­no­sti dje­ce, što po­ve­ća­va ri­zik za go­ja­znost i kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti. Zbog to­ga ogra­ni­či­te vri­je­me dje­ci is­pred ekra­na do dva sa­ta dnev­no.