Ni­šta ne mo­že ta­ko do­bro da ras­hla­di, osvje­ži i hi­dri­ra or­ga­ni­zam u to­plim ljet­njim da­ni­ma kao kra­sta­vac. Sa­sta­vljen je pre­te­žno od vo­de (95%), bo­gat mi­ne­ra­li­ma po­put ba­kra, ka­li­ju­ma i man­ga­na, ali i vi­ta­mi­ni­ma B, C i K, što je pra­va stvar uko­li­ko tra­ži­te do­bru na­mir­ni­cu za re­duk­ci­o­nu di­je­tu. Kra­sta­vac je ta­ko­đe i do­bar iz­vor po­li­fe­no­la i dru­gih je­di­nje­nja ko­ja sma­nju­ju ri­zik od obo­lje­nja kar­di­o­va­sku­lar­nog si­ste­ma.
Kra­sta­vac šti­ti mo­zak, po­bolj­ša­va kon­cen­tra­ci­ju i pre­po­ruč­ljiv je u is­hra­ni obo­lje­lih od de­ge­ne­ra­tiv­nih obo­lje­nja po­put Par­kin­so­no­ve bo­le­sti.Ta­ko­đe, šti­ti i sr­ce, jer sa­dr­ži ka­li­jum ko­ji uti­če na sma­nje­nje po­vi­še­nog krv­nog pri­ti­ska i re­gu­la­ci­ju elek­tro­li­ta u or­ga­ni­zmu. Ovo po­vr­će sma­nju­je ri­zik od ra­ka doj­ke, gr­li­ća ma­te­ri­ce, jaj­ni­ka, ali i ra­ka pro­sta­te kod mu­ška­ra­ca, jer sa­dr­ži lig­ni­ne i dru­ge fi­to­nu­tri­jen­te ko­ji ima­ju an­ti­kan­ce­ro­ge­na svoj­stva. Kra­sta­vac dje­lu­je pro­ti­vu­pal­no, što je do­ka­za­no vi­še­stru­kim is­tra­ži­va­nji­ma, a ima i an­ti­ok­si­da­tiv­na svoj­stva, jer sa­dr­ži vi­ta­min C i be­ta ka­ro­ten, kao i kver­ce­tin i api­ge­nin ko­ji šti­te će­li­je od ra­zor­nih uti­ca­ja slo­bod­nih ra­di­ka­la. Zbog sa­dr­ža­ja kom­plek­sa vi­ta­mi­na B, ko­ji sma­nju­ju ose­ćaj ank­si­o­zno­sti i sma­nju­ju po­sle­di­ce stre­sa, uti­če na sni­ža­va­nje stre­sa.
Kra­sta­vac zna­čaj­no uti­če na zdra­vlje si­ste­ma za va­re­nje, jer sa­dr­ži ono glav­no što zdra­va pro­ba­va pod­ra­zu­mi­je­va - vo­du i vlak­na. Uko­li­ko kra­sta­vac kon­zu­mi­ra­te sa ko­rom, va­žno je da zna­te da je ko­ra bo­ga­ta ne­ras­tvor­lji­vim vlak­ni­ma, što pot­po­ma­že lak­še pra­žnje­nje. Ta­ko­đe, ovo po­vr­će osvje­ža­va dah, jer se bo­ri pro­tiv bak­te­ri­ja ko­je uti­ču na loš za­dah u usti­ma i ima ma­lo ka­lo­ri­ja a mno­go vo­do­ra­stvor­lji­vih vla­ka­na, što je od ve­li­ke va­žno­sti oso­ba­ma ko­je su na re­duk­ci­o­nim di­je­ta­ma.
Kra­sta­vac je do­bar iz­bor za osno­vu svih so­ko­va od po­vr­ća ko­je mo­že­te na­pra­vi­ti kod ku­će u so­kov­ni­ku, jer ima blag ukus. Ako još ni­je­ste pro­ba­li ne­ki sok od po­vr­ća, pro­baj­te mi­je­ša­ni sok od svje­žeg kra­stav­ca i sta­blji­ka ce­le­ra. Ka­da po­pi­je­te sok ili šejk ko­ji u se­bi sa­dr­ži kra­sta­vac, sve hran­lji­ve ma­te­ri­je se di­rekt­no re­sor­bu­ju, što uti­če na zdra­vlje ci­je­log ti­je­la i odr­ža­va­nje zdra­vog pH ba­lan­sa or­ga­ni­zma.
Sve ovo va­ži za or­gan­ski ga­je­ne kra­stav­ce, da­kle one uz­ga­ja­ne bez pri­mje­ne vje­štač­kih pe­sti­ci­da, her­bi­ci­da i dru­gih otro­va. Mo­žda ni­je­ste zna­li, ali kra­stav­ci su jed­no od naj­če­šće „pr­ska­nog” po­vr­ća. Ako mo­že­te, bi­raj­te lo­kal­no uz­go­je­ne i po mo­guć­no­sti or­gan­ske kra­stav­ce, jer su oni ko­je če­sto vi­đa­mo u mar­ke­ti­ma u pla­stič­nom in­di­vi­du­al­nom pa­ko­va­nju tre­ti­ra­ni vo­sko­vi­ma na ba­zi naf­te ko­ji sa­dr­že i ras­tva­ra­če i dru­ge he­mi­ka­li­je ko­je sa­mo slu­že za du­žu za­šti­tu već ubra­nog plo­da.
Ako ni­je­ste si­gur­ni da li je kra­sta­vac or­gan­ski ili ne, pre­po­ru­ču­jem da ga pri­je kon­zu­mi­ra­nja olju­šti­te i po­tom do­bro ope­re­te vo­dom. Obra­ti­te pa­žnju ka­da ku­pu­je­te kra­stav­ce; oni ko­ji su žu­ti ili žuć­ka­sti na kra­je­vi­ma uvi­jek su gor­ki, pa za­to bi­raj­te svje­že ze­le­ne plo­do­ve.
S.M.