Rek­tor­ka Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re Rad­mi­la Voj­vo­dić oci­je­ni­la je da će ta in­sti­tu­ci­ja pro­pa­sti još du­blje uko­li­ko se ne pre­du­zmu kon­kret­ne mje­re stra­te­škog raz­vo­ja. Ona je na uni­ver­zi­tet­skom fo­ru­mu u Rek­to­ra­tu, po­vo­dom pro­sla­ve Da­na Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, oci­je­ni­la da je tre­nut­na po­zi­ci­ja na ko­joj se na­la­zi ta in­sti­tu­ci­ja ve­o­ma lo­ša, jer ima mno­go su­štin­skih pro­ble­ma ko­ji ti­šte UCG. Ka­ko je po­ja­sni­la, me­đu nji­ma su ra­ni­je od­lu­ke nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, ko­je se ti­ču stra­te­gi­je raz­vo­ja UCG.
– Na­ša si­tu­a­ci­ja je mno­go kom­pli­ko­va­ni­ja ne­go što nam se či­ni, jer se sta­nje u vi­so­kom obra­zo­va­nju ogle­da kroz na­go­mi­la­ne so­ci­jal­ne pro­ble­me. Ako ne­što ne pred­u­z­me­mo usko­ro, mi će­mo pro­pa­sti još du­blje u ru­pu, u ko­joj se već na­la­zi­mo. Na fo­ru­mu će­mo po­ku­ša­ti da uka­že­mo na mno­ge ne­kom­pe­tent­ne od­lu­ke ka­da je u pi­ta­nju na­čin fi­nan­si­ra­nja i pro­fi­li­sa­nja stu­dij­skih pro­gra­ma u Cr­noj Go­ri – is­ta­kla je Voj­vo­di­će­va.
Ona ka­že da pro­blem pred­sta­vlja­ju i „fa­bri­ko­va­ne di­plo­me ko­je do­la­ze sa ra­znih pri­vat­nih uni­ver­zi­te­ta iz re­gi­o­na, a ima­ju isti zna­čaj kao i sa do­ma­ćih”.
– Naš UCG je da­le­ko od vi­so­ko­o­bra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja iz Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, ko­je se na­la­ze na za­pa­že­nim mje­sti­ma Šan­gaj­ske li­ste svjet­skih uni­ver­zi­te­ta. Ne­ma­mo do kra­ja for­mi­ran ni­je­dan ste­pen vi­so­kog obra­zo­va­nja, od osnov­nih do dok­tor­skih stu­di­ja. Ni­je­su nam fi­nan­si­ra­ne dok­tor­ske stu­di­je, zbog če­ga su ta­len­to­va­ni is­tra­ži­va­či na ne­ki na­čin ogra­ni­če­ni da po­stig­nu ve­će re­zul­ta­te – re­kla je Voj­vo­di­će­va.
Me­li­ta Ko­va­če­vić sa Uni­ver­zi­te­ta u Za­gre­bu ka­za­la je da re­gi­o­nu pri­je­ti od­la­zak naj­bo­ljih stu­de­na­ta u naj­ve­će is­tra­ži­vač­ke cen­tre za­to što se u njih ne ula­že.
– U Evro­pi vla­da trend ne­do­stat­ka na­uč­ni­ka i ta­le­na­ta u svim obla­sti­ma. Uni­ver­zi­te­ti mo­ra­ju ima­ti auto­no­mi­ju u po­gle­du raz­vo­ja dok­tor­skih stu­di­ja. Ne­ma raz­vo­ja tog di­je­la vi­so­kog obra­zo­va­nja bez ula­ga­nja dr­ža­ve – re­kla je Ko­va­če­vi­će­va.
Rek­tor Uni­ver­zi­te­ta u Lju­blja­ni Ivan Sve­tlik re­kao je da u re­gi­o­nu sve vi­so­ko­o­bra­zov­ne in­sti­tu­ci­je tre­ba da po­ra­de na kva­li­te­tu, a da se sma­nji broj­nost.
– Naj­bit­ni­je je ima­ti kva­li­te­tan struč­ni ka­dar, dru­go je da ne mo­že sva­ki stu­dent da za­vr­ši dok­tor­ske stu­di­je. Iako ima vo­lju, jer mno­gi ne­ma­ju ka­pa­ci­te­ta za to – re­kao je Sve­tlik.D.B.


Pro­blem je za­po­šlja­va­nje 504 dok­to­ran­ta

Pred­sjed­nik Na­uč­nog od­bo­ra UCG Vla­di­mir Pe­šić ka­zao je da ta in­sti­tu­ci­ja tre­nut­no ima 504 dok­to­ran­ta i da oni ima­ju pro­blem sa za­po­šlja­va­njem i da­ljim na­pre­do­va­njem. On je re­kao da broj dok­tor­skih di­ser­ta­ci­ja va­ri­ra sva­ke go­di­ne i da se, ka­ko je na­veo, kre­će od 13 do 20 go­di­šnje.
– Dok­to­ran­ti ko­ji su za­po­sle­ni kao sa­rad­ni­ci u na­sta­vi če­sto su op­te­re­će­ni oba­ve­za­ma u na­sta­vi. Oni su ri­jet­ko u mo­guć­no­sti da uče­stvu­ju u is­tra­ži­va­nji­ma i pro­jek­ti­ma. Na teh­nič­kim fa­kul­te­ti­ma sla­ba je opre­mlje­nost la­bo­ra­to­ri­ja­ma i in­stru­men­ti­ma za is­tra­ži­va­nja, što ote­ža­va rad stu­de­na­ta – re­kao je Pe­šić.


Osno­van Cen­tar za dok­tor­ske stu­di­je

Pe­šić je ka­zao da je UCG, pre­i­spi­ti­va­njem pra­vi­la za po­ha­đa­nje dok­tor­skih stu­di­ja, u fe­bru­a­ru usvo­jio Pra­vil­nik o stu­di­ra­nju na dok­tor­skim stu­di­ja­ma, ko­jim je ta oblast una­pri­je­đe­na.
– UCG je for­mi­rao Cen­tar za dok­tor­ske stu­di­je ka­ko bi se rje­ša­vao pro­blem sa ve­li­kom dis­per­zi­jom pro­gra­ma dok­tor­skih stu­di­ja. U na­red­nom pe­ri­o­du neo­p­hod­no je for­mi­ra­ti ko­nač­nu li­stu men­to­ra za dok­tor­ske stu­di­je, or­ga­ni­zo­va­ti na­sta­vu po no­vim prin­ci­pi­ma, ali i stvo­ri­ti ve­ću mo­bil­nost dok­to­ra­na­ta i na­stav­nog ka­dra – do­dao je Pe­šić.


U Sr­bi­ji

Rek­tor Uni­ver­zite­ta u No­vom Sa­du Ra­do­van Pe­ja­no­vić sma­tra da je u Sr­bi­ji naj­ve­ći pro­blem ne­kon­tro­li­sa­no sti­ca­nje di­plo­ma i zva­nja na fa­kul­te­ti­ma.
– Mi ima­mo se­dam dr­žav­nih i de­set pri­vat­nih uni­ver­zi­te­ta. I te ka­ko je pri­sut­na ko­rup­ci­ja na tim uni­ver­zi­te­ti­ma. Za krat­ko vri­je­me do­bi­li smo ve­lik broj pri­vat­nih uni­ver­zi­te­ta ko­ji ni­je­su akre­di­to­va­ni. Tr­ži­šte nam je pot­pu­no neo­r­ga­ni­zo­va­no i ne­ma­mo smjer­ni­ce raz­vo­ja za­ni­ma­nja. Na­ma je, kao i ko­le­ga­ma iz re­gi­o­na, po­treb­na po­moć dr­ža­ve ka­ko bi se sta­nje po­bolj­ša­lo. Po­hva­lio bih ko­le­gi­ni­cu Voj­vo­dić, ko­ja je or­ga­ni­zo­va­la fo­rum sa ovim te­ma­ma – ka­zao je Pe­ja­no­vić.