Mi­ni­star pro­svje­te Pre­drag Bo­ško­vić pu­stio je u rad ne­do­vr­še­nu pod­go­rič­ku OŠ „Mi­lo­rad Mu­sa Bur­zan”, iako se na objek­tu i da­lje na­la­zi ske­la za po­sta­vlja­nje fa­sa­de, a ra­do­vi u objek­tu i da­lje tra­ju. Pred­stav­ni­ca ro­di­te­lja Mil­ka Šće­pa­no­vić ka­za­la je za „Dan” da Bo­ško­vić ro­di­te­lji­ma ni­je htio da od­go­vo­ri zbog če­ga ra­do­vi ni­je­su za­vr­še­ni, ili za­što na­sta­va ni­je od­lo­že­na, umje­sto što su dje­ca do­ve­de­na u opa­snost od po­vre­đi­va­nja.
Šće­pa­no­vić tvr­di da su iz ško­le oba­vi­je­sti­li ro­di­te­lje „da uče­ni­ci pri­je po­la­ska u ško­lu odu u to­a­let, jer ni­je­su za­vr­še­ni ra­do­vi na re­kon­struk­ci­ji tog di­je­la objek­ta”. Ona ob­ja­šnja­va da dje­ca ne mo­gu da tr­pe zbog ka­šnje­nja iz­vo­đe­nja ra­d­o­va i da je tre­ba­lo od­lo­ži­ti po­če­tak na­sta­ve. Šće­pa­no­vi­će­va is­ti­če da je rok za za­vr­še­tak ra­do­va 10. de­cem­bar i da će dje­ca prak­tič­no či­ta­vo pr­vo po­lu­go­di­šte u dvo­ri­štu ško­le ima­ti rad­ni­ke i gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal.
– Iako su ulo­ži­li 650.000 eura, u ško­li je ha­os. Ske­le su sa sa obje stra­ne ško­le, je­di­no je pri­laz obez­bi­je­đen. Na­sta­va mo­ra da bu­de za­vr­še­na do 13 sa­ti i ima­ju tri ča­sa po po­la sa­ta, ka­ko bi rad­ni­ci mo­gli da na­sta­ve da vr­še re­kon­struk­ci­ju fa­sa­de i sre­đi­va­nje dvo­ri­šta. Uči­te­lji­ca mi je re­kla da si­na ne obla­čim u odje­ću u ko­joj mu mo­že bi­ti vru­će, jer u uči­o­ni­ci ne mo­gu da otvo­re pro­zo­re. Ka­že da su zbog ske­la pro­zo­ri fik­si­ra­ni dok se ne za­vr­še ra­do­vi. Ni­je tre­ba­lo da se ško­la otva­ra dok se ne za­vr­še ra­do­vi i obez­bi­je­di bez­bje­dan pri­stup uči­o­ni­ci­ma. Oko ško­le je bla­to, pi­je­sak, šut i pa­le­te, a dje­ca će sva­kog da­na pre­ko to­ga u uči­o­ni­cu, is­ti­če Šće­pa­no­vi­će­va.
Bo­ško­vić je na po­čet­ku škol­ske go­di­ne u OŠ „Mi­lo­rad Mu­sa Bur­zan“ ka­zao da je obje­kat star vi­še od 60 go­di­na i da se do sa­da ma­lo ula­ga­lo ali da je sa­da, ško­la „ozbilj­no re­kon­stru­i­sa­na”.
– Vla­da je u ovaj pro­je­kat ulo­ži­la 650 hi­lja­da eura i ovi ra­do­vi ni­je­su mo­gli bi­ti za­vr­še­ni u ova­ko krat­kom ro­ku, za­to će se i za vri­je­me na­sta­ve ško­la re­no­vi­ra­ti, pri­je sve­ga fa­sa­da. Bez­bjed­nost dje­ce ne­će bi­ti ugro­že­na, re­kao je Bo­ško­vić.
On je is­ta­kao da je za­da­tak Mi­ni­star­stva pro­svje­te da ure­di pro­stor oko ško­le i re­no­vi­ra sport­sku sa­lu, ali da to ni­je pred­vi­đe­no sa­da­šnjim ra­do­vi­ma.
– Dje­ca će ima­ti mno­go bo­lje uslo­ve za uče­nje, a pro­svjet­ni rad­ni­ci, ko­ji su da­va­li zna­ča­jan i sja­jan pe­čat ško­li, sa­da će ima­ti bo­lje uslo­ve za rad. Svi­ma va­ma, po­seb­no naj­mla­đi­ma, že­lim da ovaj dan za­pam­ti­te po naj­ljep­šem sje­ća­nju za vaš no­vi po­če­tak, a od pro­svjet­nih rad­ni­ka i me­nadž­men­ta ško­le tra­žim i zah­ti­je­vam da vam pre­ne­su zna­nje, a vi da svo­je na­stav­ni­ke po­štu­je­te i po­mog­ne­te da za­jed­nič­ki gra­di­mo no­vu i bo­lju bu­duć­nost, po­ru­čio je Bo­ško­vić.
Di­rek­to­ri­ca ško­le Bran­ka La­kić ka­za­la je da je zbog kom­plek­sno­sti ra­do­va na re­no­vi­ra­nju ško­le mo­rao bi­ti od­lo­žen po­če­tak škol­ske go­di­ne.
– Re­no­vi­ra­nje ško­le je dio pro­jek­ta Ener­get­ska efi­ka­snost, ko­ji su re­a­li­zo­va­la mi­ni­star­stva pro­svje­te i eko­no­mi­je, pod po­kro­vi­telj­stvom nje­mač­ke vla­de i nje­ne ban­ke, a ško­la po­la­ko do­bi­ja „no­vo ru­ho“. Ra­do­vi su po­če­li re­la­tiv­no ka­sno ali da­nas ško­la do­bi­ja no­vi iz­gled, bo­lje i udob­ni­je uslo­ve za bo­ra­vak i rad dje­ce. Ra­do­ve je iz­vo­di­la fir­ma Bom­Be­ton, re­kla je La­ki­će­va.
D.B.


Dan za pam­će­nje

Di­rek­to­ri­ca La­kić je ka­za­la da je da­nas je­dan od naj­ra­do­sni­jih da­na u ži­vo­tu i ra­du ško­le.
– Sva­ke go­di­ne ško­la je po­seb­na ka­da pod njen krov do­la­ze naj­mla­đi. Po­če­tak ško­lo­va­nja je bi­tan da­tum u ži­vo­tu sva­ke lič­no­sti. Za­to se tru­di­mo da, bez ob­zi­ra na sve, is­pu­ni­mo nji­ho­va oče­ki­va­nja, raz­vi­ja­mo nji­ho­va kri­la, ma­mi­mo nji­ho­ve osmi­je­he, bu­di­mo nji­ho­vu ra­do­zna­lost, stva­ra­mo uslo­ve da bez­bri­žno i bez­bjed­no ra­stu i ra­du­ju se, sma­tra La­ki­će­va.