Mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić je u raz­go­vo­ru za „Dan” ka­zao da će u ci­lju una­pre­đe­nja ra­da ško­la u ovoj go­di­ni usli­je­di­ti i ka­drov­ske pro­mje­ne na čel­nim mje­sti­ma, ali ni­je sa­op­štio u ko­jim kon­kret­no slu­ča­je­vi­ma. Po­ru­čio je da ni­je do­šao na mje­sto mi­ni­stra da bi od­la­gao, već da bi rje­ša­vao re­al­ne pro­ble­me, za ko­je zna da će iza­zva­ti po­le­mi­ke. Še­ho­vić tvr­di da je pret­hod­na go­di­na bi­la jed­na od zna­čaj­ni­jih za obra­zov­ni si­stem i is­ti­če da su u to­ku spro­vo­đe­nja re­for­me sa­ču­va­li rad­na mje­sta na­stav­ni­ka.
●Na­ja­vlji­va­li ste da će u ci­lju una­pre­đe­nja ra­da ško­la  usli­je­di­ti smje­ne di­rek­to­ra  u 2018. go­di­ni. Da li ste do sa­da oba­vi­li ta­kve ana­li­ze, od­no­sno u ko­li­ko slu­ča­je­va mo­že­te na­ja­vi­ti ka­drov­ske pro­mje­ne zbog lo­šeg ra­da? 
– Moj cilj je bio da da­mo vre­me­na lju­di­ma u si­ste­mu da se pri­la­go­de, i da se­bi da­mo vre­me­na da pra­vil­no pro­ci­je­ni­mo si­tu­a­ci­ju u obra­zo­va­nju. Pre­ten­ci­o­zno je sa­da go­vo­ri­ti o kon­kret­nim pri­mje­ri­ma, ali sma­tra­mo da bi za od­re­đe­ni broj slu­ča­je­va do­bro do­šlo ka­drov­sko osvje­že­nje, što ne zna­či po auto­ma­ti­zmu i loš rad. Po­ne­kad je pro­sto po­treb­na pro­mje­na u si­ste­mu da bi se ne­što po­kre­nu­lo. U sva­kom slu­ča­ju će pro­mje­na na čel­nim mje­sti­ma u obra­zov­nim in­sti­tu­ci­ja­ma bi­ti, a o sva­koj od njih će jav­nost bi­ti in­for­mi­sa­na.
●Iz Sin­di­ka­ta pro­svje­te tvr­de da su iz­mje­na­ma za­ko­na u obla­sti obra­zo­va­nja na­pra­vlje­ne sa­mo „ko­zme­tič­ke” pro­mje­ne u di­je­lu de­cen­tra­li­za­ci­je i de­po­li­ti­za­ci­je obra­zov­nog si­ste­ma, jer mi­ni­star i da­lje ime­nu­je di­rek­to­re ško­la i vr­ti­ća, s tim što sa­da po­sto­ji i ko­mi­si­ja ko­ju Vi ime­nu­je­te. Ka­ko mo­že­te zna­ti ko je naj­bo­lje ka­drov­sko rje­še­nje za 240 ško­la? 
 – Na­kon spro­ve­de­ne za­ko­no­dav­ne re­for­me, va­šim rječ­ni­kom ka­za­no, si­stem je znat­no de­po­li­ti­zo­va­ni­ji ne­go što je bio, jer o iz­bo­ru di­rek­to­ra ne od­lu­ču­je sa­mo mi­ni­star, ne­go i tro­čla­na ko­mi­si­ja, dok o iz­bo­ru na­stav­ni­ka u ško­la­ma ne od­luč­je sa­mo di­rek­tor, ne­go vi­šeč­la­na ko­mi­si­ja ko­ja se tim po­vo­dom mo­ra ta­ko­đe for­mi­ra­ti. Sa kan­di­da­ti­ma za di­rek­to­re upo­zna­je­mo se na isti na­čin na ko­ji to či­ni sva­ki čel­nik in­sti­tu­ci­je, usta­no­ve ili kom­pa­ni­je: pre­ko pro­gra­ma raz­vo­ja in­sti­tu­ci­je ko­ji kan­di­da­ti mo­ra­ju do­sta­vi­ti, rad­ne bi­o­gra­fi­je, di­rekt­nog, de­ta­lja­nog i otvo­re­nog raz­go­vo­ra sa svi­ma ko­ji su se pri­ja­vi­li na oglas, kao i na osno­vu pred­lo­ga od struč­ne ko­mi­si­je. Po­me­nu­tu ko­mi­si­ju smo uve­li kao no­vi ni­vo kon­tro­le. Pri­tom, tre­ba da zna­mo da je fi­nan­si­ra­nje obra­zov­nog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri pot­pu­no cen­tra­li­zo­va­no, pa je sa­mim tim i cen­tra­li­zo­va­na i per­so­na­li­zo­va­na od­go­vor­nost. A kad je već mi­ni­star pro­svje­te od­go­vo­ran za cje­lo­ku­pan si­stem, pot­pu­no je pri­rod­no da on da­je ko­nač­nu ri­ječ o ka­drov­skim rje­še­nji­ma unu­tar si­ste­ma, za ko­ji je ina­če od­go­vo­ran.
●Pro­svjet­ni rad­ni­ci su ogor­če­ni zbog či­nje­ni­ce da ni u 2018. go­di­ni ne­će do­bi­ti po­ve­ća­nje pla­ta, iako je, ka­ko tvr­de, sav te­ret re­for­me na nji­ho­vim le­đi­ma. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te po­da­tak da je pro­sječ­na pla­ta u pro­svje­ti 485 eura, na dr­žav­nom ni­vou 512, a u dr­žav­noj upra­vi 593? 
– To­kom 2017. go­di­ne smo stvo­ri­li pret­po­stav­ke za po­bolj­ša­nje sta­tu­sa pro­svjet­nih rad­ni­ka u na­red­nom pe­ri­o­du, uče­šćem u rje­ša­va­nju stam­be­nih pi­ta­nja, na­gra­đi­va­njem naj­bo­ljih i vo­đe­njem ra­ču­na da re­for­ma ne uti­če na rad­na mje­sta. Ta­ko će u na­red­ne tri go­di­ne za rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja pro­svjet­nih rad­ni­ka bi­ti iz­dvo­je­no či­ta­vih 1,8 mi­li­o­na eura, što je go­to­vo po­la mi­li­o­na vi­še ne­go što je to bio slu­čaj do sa­da. Za naj­bo­lje uče­ni­ke, ali i na­stav­ni­ke, pre­ko Fon­da za kva­li­tet i ta­len­te bi­će iz­dvo­je­no oko 2 mi­li­o­na eura go­di­šnje. Zna­te da je bi­lo jav­no is­ka­za­nih bo­ja­zni da će re­for­ma osta­vi­ti lju­de bez po­sla, a na kra­ju je bi­lo ka­ko smo i obe­ća­li: uspje­li smo da je spro­ve­de­mo, a da pri­tom ne sa­mo sa­ču­va­mo rad­na mje­sta, ne­go da po­ve­ća­mo broj rad­nih mje­sta u pro­svje­ti. Ove go­di­ne su po­ve­ća­na iz­dva­ja­nja za obra­zo­va­nje za ne­ko­li­ko mi­li­o­na, Uni­ver­zi­tet će 2018. ima­ti naj­ve­ći bu­džet od nje­go­vog osni­va­nja, po­la mi­li­o­na go­di­šnje iz­dva­ja­mo vi­še za rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja, dva mi­li­o­na za na­gra­đi­va­nje naj­bo­ljih, a u na­red­nom pe­ri­o­du će­mo u za­vi­sno­sti od eko­nom­skih pri­li­ka u ze­mlji, sa sin­di­ka­tom raz­go­va­ra­ti  i o osta­lim na­či­ni­ma za una­pre­đe­nje sta­tu­sa pro­svjet­nih rad­ni­ka, što je za me­ne lič­no, ali i za Vla­du u cje­li­ni, je­dan od naj­va­žni­jih pri­o­ri­te­ta.
●Da li ste za­do­volj­ni re­zul­ta­ti­ma pro­šlo­go­di­šnje re­for­me, či­je je od­la­ga­nje tra­žio Sin­di­kat?
 – Ja ni­je­sam do­šao na mje­sto mi­ni­stra da bih od­la­gao, ne­go da bih rje­ša­vao pro­ble­me, ko­jih u na­šem obra­zov­nom si­ste­mu sva­ka­ko ima. Da­kle, kad sam po­či­njao man­dat u pro­svje­ti, bio sam pred iz­bo­rom da če­kam da man­dat pro­đe na na­čin što bi­smo s vre­me­na na vri­je­me spro­vo­di­li ko­zme­tič­ke le­gi­sla­tiv­ne pro­mje­ne ko­je će­mo stal­no pi­lo­ti­ra­ti, ili da se hra­bro uhva­ti­mo uko­štac sa re­al­nim pro­ble­mi­ma za ko­je sam znao da će iza­zva­ti po­le­mi­ke. I ni­je­sam imao di­le­me ko­jim tem­pom i u kom prav­cu tre­ba ići. Znam da sva­ka re­for­ma, a po­seb­no re­for­ma u obra­zo­va­nju, ima do­sta iza­zo­va, ali sam pot­pu­no uvje­ren da će na­ši pro­svjet­ni rad­ni­ci zna­ti na kva­li­te­tan na­čin da je iz­ne­su, na za­do­volj­stvo na­še dje­ce ko­joj pre­no­se zna­nje. Za ozbilj­ne ana­li­ze o nje­nim re­zul­ta­ti­ma tre­ba da pro­đe ne­ko­li­ko go­di­na. Jer lo­še prak­se po­put pre­da­vač­kog ti­pa na­sta­ve i me­mo­ri­sa­nja umje­sto ra­zu­mi­je­va­nja, du­go su se i po­ste­pe­no ukor­je­nji­va­le u naš obra­zov­ni si­stem, i tre­ba ih isto ta­ko pre­va­zi­la­zi­ti. Ipak, re­for­ma je već da­la mjer­lji­ve re­zul­ta­te u mno­gim seg­men­ti­ma: već su po­če­le da se pri­mje­nju­ju bes­plat­ne osnov­ne stu­di­je za sve stu­den­te pr­ve go­di­ne dr­žav­nog Uni­ver­zi­te­ta; du­al­no obra­zo­va­nje je za­ži­vje­lo na­kon pu­nih de­set go­di­na i sa­da ima­mo 100 re­no­mi­ra­nih po­slo­da­va­ca ko­ji ob­u­ča­va­ju oko 250 dje­ce ko­ja pri­tom do­bi­ja­ju nov­ča­nu na­kna­du; dva­de­set po­sto je vi­še dje­ce ko­ja su upi­sa­la tre­ći ste­pen; struč­ne ško­le po­la­ko po­sta­ju pr­vi iz­bor uče­ni­ci­ma, što je ogro­man ko­rak na­pri­jed u pro­mje­ni po­gre­šne per­cep­ci­je dje­ce i ro­di­te­lja o struč­nim ško­la­ma, a ti­me i u prav­cu nji­ho­vog br­žeg za­po­sle­nja na­kon ško­lo­va­nja; pod­za­kon­ski akt za Fond za kva­li­tet i ta­len­te je pret­hod­nih da­na za­vr­šen, pa je otvo­ren pro­stor da se pr­vi put na or­ga­ni­zo­van i kon­kre­tan na­čin na­gra­đu­ju naj­bo­ji uče­ni­ci i na­stav­ni­ci, en­gle­ski je­zik se od ove go­di­ne već iz­u­ča­va od naj­ra­ni­jeg uz­ra­sta u vr­ti­ći­ma, ri­je­še­no je pi­ta­nje asi­ste­na­ta u na­sta­vi, po­če­la je sa ra­dom Agen­ci­ja za kon­tro­lu i obez­bje­đe­nje kva­li­te­ta vi­so­kog obra­zo­va­nja i sl. Ima­ju­ći sve ovo u vi­du, mi­slim da bez us­te­za­nja mo­že­mo us­tvr­di­ti da je 2017. go­di­na jed­na od va­žni­jih za naš obra­zov­ni si­stem.
●Da li su sve ško­le do­ni­je­le no­ve ak­te o si­ste­ma­ti­za­ci­ji rad­nih mje­sta, što su bi­le oba­ve­zne da uči­ne na­kon do­no­še­nja no­vih za­ko­na?  
– Ak­ti o si­ste­ma­ti­za­ci­ji ško­la su do­ni­je­ti. Ri­ječ je o po­slu ko­ji je vr­lo za­htje­van jer pod­ra­zu­mi­je­va pra­vil­nu pro­cje­nu i kon­tro­lu po­tre­ba za ka­dro­vi­ma u si­ste­mu i uskla­đi­va­nje sa no­vo­do­ne­se­nim za­ko­ni­ma. No, ka­ko sam re­kao, u tom di­je­lu ne­ma ni­šta spor­no.
●Ko­li­ko je di­plo­ma ove go­di­ne no­stri­fi­ko­va­no? Ko­li­ko je pod­ne­se­no kri­vič­nih pri­ja­va zbog ne­re­gu­lar­no­sti obra­zov­nih is­pra­va sa uni­ver­zi­te­ta i fa­kul­te­ta van Cr­ne Go­re?
 – Od ukup­no 2.300 pod­ni­je­tih za­htje­va za pri­zna­va­nje ino­stra­nih obra­zov­nih is­pra­va u 2017. go­di­ni, do­ni­je­to je 2.061 rje­še­nje o pri­zna­va­nju i 7 rje­še­nja o od­bi­ja­nju za­htje­va za pri­zna­va­nje ino­stra­ne obra­zov­ne is­pra­ve. Osta­la 232 za­htje­va su u pro­ce­du­ri. U ovoj go­di­ni ni­je pod­ni­je­ta ni­jed­na kri­vič­na pri­ja­va zbog fal­si­fi­ko­va­nja ino­stra­ne obra­zov­ne is­pra­ve jer su raz­lo­zi od­bi­ja­nja bi­li dru­ge pri­ro­de, po­put sta­tu­sa usta­no­ve sa ko­je do­la­zi di­plo­ma. Da­kle si­tu­a­ci­ja u ve­zi sa pri­zna­va­njem di­plo­ma u svim ze­mlja­ma je pri­lič­no ja­sna: uko­li­ko je usta­no­va akre­di­to­va­na, a di­plo­ma ured­na, di­plo­ma se pri­zna­je. Ipak, kva­li­tet usta­no­va sa ko­jih do­la­ze di­plo­me su dru­ga, ali ja­ko va­žna te­ma, a njo­me će se ba­vi­ti Agen­ci­ja za kon­tro­lu kva­li­te­ta u vi­so­kom obra­zo­va­nju.
 N.MR­DAK


Ne­mam vre­me­na za po­le­mi­ku

● U slu­ča­ju iz­bo­ra di­rek­to­ra JPU „Đi­na Vr­bi­ca” u Pod­go­ri­ci kan­di­dat­ki­nja za to mje­sto i biv­ša po­moć­ni­ca di­rek­to­ra je tu­žbom tra­ži­la po­ni­šte­nje Va­še od­lu­ke zbog dis­kri­mi­na­ci­je  na po­li­tič­koj osno­vi?
 – Kad vo­di­te si­stem sa 13.000 za­po­sle­nih i ima­te oba­ve­zu ko­or­di­na­ci­je oko 300 škol­skih obje­ka­ta, žal­be na iz­bor di­rek­to­ra, po­seb­no od kan­di­da­ta ko­ji ni­je­su iza­bra­ni, ni­je­su ni­šta neo­če­ki­va­no. Po tu­žbi od­lu­ču­je sud, a ja vr­šim iz­bo­re kan­di­da­ta u skla­du sa za­ko­nom, ali i sa pu­nom svi­je­šću da te oso­be mo­ra­ju bi­ti kva­li­tet­ne, jer tre­ba da vo­de obra­zov­ne usta­no­ve. Sve ko­ji su ne­za­do­volj­ni mo­jim iz­bo­rom upu­ću­jem na sud, od­no­sno na nad­le­žne dr­žav­ne or­ga­ne, jer vre­me­na za po­le­mi­ku sa sva­kim od njih za­i­sta ne­mam.


Da sam htio, mo­gao sam pro­fi­ti­ra­ti na po­pu­li­zmu

● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te op­tu­žbe u ve­zi sa iz­bo­rom di­rek­to­ra Za­vo­da za škol­stvo Re­ša­da Si­je­ri­ća, ko­ga ste ime­no­va­li na to mje­sto u to­ku afe­re oko pre­pi­si­va­nja pro­gra­ma od stra­ne Za­vo­da, dok je on bio v.d.?
– Ni­je­dan iz­bor ko­ji na­pra­vim ne či­nim pod pri­ti­skom ili pak po­pu­li­stič­ki. Da sam pla­ni­rao da ra­dim po­pu­li­stič­ki, dav­no sam mo­gao da pro­fi­ti­ram na to­me, a ni­je­sam.


Bi­će vi­še pa­ra za in­fra­struk­tu­ru

●Ka­kvi su Va­ši pla­no­vi za 2018. go­di­nu u di­je­lu una­pre­đe­nja sta­nja u pro­svje­ti? Da li će bi­ti ula­ga­nja u in­fra­struk­tu­ru?     
 – Na­ša je pro­cje­na bi­la da se na po­čet­ku mo­ra za­vr­ši­ti nor­ma­tiv­ni dio, ako mi­sli­mo da „za­su­če­mo ru­ka­ve“ i da ra­di­mo na ot­kla­nja­nju su­štin­skih pro­ble­ma obra­zov­nog si­ste­ma ko­ji se ne mi­je­nja­ju le­gi­sla­ti­vom: pre­da­vač­ki tip na­sta­ve umje­sto in­ter­ak­tiv­nog, re­pro­duk­ci­ja umje­sto funk­ci­o­nal­nog zna­nja, ulo­ga ško­le ko­ja mo­ra bi­ti vas­pit­na a ne sa­mo obra­zov­na, pre­po­zna­va­nje in­di­vi­du­al­nih sko­lo­no­sti dje­ce, ja­ča­nje aka­dem­skog in­te­gri­te­ta i sl.
Za­to sam i u ne­kom od pret­hod­nih od­go­vo­ra na­gla­sio da re­for­ma ni­je pre­br­zo spro­ve­de­na, jer za­pra­vo, nje­no spro­vo­đe­nje ni­je ni za­vr­še­no. Ona je tek po­če­la iz­mje­na­ma za­ko­na, a njen naj­va­žni­ji dio – pra­vil­na pri­mje­na, je pred na­ma.
Ka­da je ri­ječ o ula­ga­nji­ma u in­fra­struk­tu­ru, va­žno je na­gla­si­ti da je ove go­di­ne bu­džet za te­ku­će odr­ža­va­nje bio 1,7 mi­li­o­na eura, dok je za na­red­nu go­di­nu za 20% ve­ći. Ri­ječ je o zna­čaj­nim sred­stvi­ma, ali ka­da uz­me­te u ob­zir da ima­mo oko 300 obra­zov­nih obje­ka­ta od ko­jih su ne­ki pri­lič­no sta­ri ili na ne­po­god­nim lo­ka­ci­ja­ma, ima­mo ve­li­ku od­go­vor­nost da ra­di­mo po pra­vil­no po­sta­vlje­nim pri­o­ri­te­ti­ma.