U pro­šloj i ovoj go­di­ni u Cr­noj Go­ri je od pre­ko­mjer­nog dro­gi­ra­nja pre­mi­nu­lo 25 oso­ba, po­da­ci su ko­jim ras­po­la­že NVO „4 lajf”. Iz­vr­šni di­rek­tor ove NVO Sa­ša Mi­jo­vić ka­zao je za „Dan”, po­vo­dom 31. av­gu­sta Me­đu­na­rod­nog da­na pre­ven­ci­je pre­do­zi­ra­nja, da je sa­mo ove go­di­ne u Pod­go­ri­ci od pre­ko­mjer­ne do­ze dro­ge umr­lo pet oso­ba. On upo­zo­ra­va da ne po­sto­je tač­ni po­da­ci o bro­ju smrt­nih slu­ča­je­va usled pre­do­zi­ra­nja dro­gom.
– Glav­ni raz­log je što se ve­ći­na ta­kvih smr­ti ne za­vo­di kao pre­do­zi­ra­nje, već kao ot­ka­zi­va­nje ra­da ne­kog od or­ga­na i sl. A i po­ro­di­ce kri­ju zbog osu­de i sra­ma, pa ka­žu da je oso­ba pre­mi­nu­la zbog bo­le­sti ili iz­ne­na­da. Sva­ka­ko da je broj oso­ba pre­mi­nu­lih usled pre­do­zi­ra­nja mno­go ve­ći ne­go što se zna. I to ne kao ne­kad od he­ro­i­na, već u po­sled­nje vri­je­me i od ko­ka­i­na i sin­te­tič­kih dro­ga – is­ti­če Mi­jo­vić.
On ob­ja­šnja­va da je uzrok pre­do­zi­ra­nja pre­ko­mjer­na do­za dro­ge une­se­ne u or­ga­ni­zam, kao i mi­je­ša­nje i upo­tre­ba vi­še raz­li­či­tih dro­ga.
– Usled pre­ko­mjer­ne do­ze he­ro­i­na uglav­nom do­la­zi do pre­stan­ka di­sa­nja i to naj­če­šće kod in­tra­ven­skog uno­še­nja dro­ge. Na taj na­čin, od­no­sno u do­zi ja­čoj ne­go što oso­ba ina­če uno­si, he­ro­in di­rekt­no ula­zi u kr­vo­tok, pri­tom ga je­tra ne fil­tri­ra kao kad se uzi­ma na ne­ki dru­gi na­čin, di­sa­nje se uspo­ra­va do tač­ke ka­da mo­zak vi­še ne do­bi­ja do­volj­nu ko­li­či­nu ki­se­o­ni­ka kao ni osta­li or­ga­ni, na­kon če­ga sli­je­di smrt. Čest je slu­čaj kod za­vi­sni­ka od he­ro­i­na sa du­žim za­vi­snič­kim sta­žom, zbog osla­blje­no­sti imu­ni­te­ta, ot­por­no­sti i osla­blje­no­sti či­ta­vog or­ga­ni­zma, da im uobi­ča­je­na ko­li­či­na do­ze u jed­nom tre­nut­ku bu­de pre­vi­so­ka i fa­tal­na – na­vo­di Mi­jo­vić.
On ka­že da je u po­sled­nje vri­je­me po­ve­ća­na upo­tre­ba ko­ka­i­na i sin­te­tič­kih dro­ga, pa je sa­mim tim i ve­ći broj onih ko­ji umi­ru od pre­ko­mjer­ne do­ze ovih dro­ga.
– Ove dro­ge di­žu krv­ni pri­ti­sak i ubr­za­va­ju puls, sr­ča­ni mi­šić ne do­bi­ja do­volj­no ki­se­o­ni­ka, zbog če­ga do­la­zi do sr­ča­nog uda­ra. Za ove slu­ča­je­ve, kao i za ukup­nu bor­bu pro­tiv dro­ga u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja i sve ma­nje se pa­žnje po­kla­nja ovom, sve ve­ćem pro­ble­mu. Či­nje­ni­ca je da ne po­sto­ji ni­ka­kva si­stem­ska po­dr­ška za po­moć za­vi­sni­ci­ma, pa ni za pre­ven­ci­ju over­do­za. U svi­je­tu su već odav­no ra­ši­re­ni pro­gra­mi edu­ka­ci­je i pre­ven­ci­je kod za­vi­sni­ka od dro­ga od over­do­za, po­go­to­vo kod mla­đih uz­ra­sta. Kod nas to ne po­sto­ji – po­ja­snio je on.
Pro­blem pre­do­zi­ra­nja u Cr­noj Go­ri ni­je do­volj­no pre­po­znat, ni­ti ozna­čen kao alar­man­tan, zbog če­ga mu je po­treb­no po­sve­ti­ti ve­ću pa­žnju u ci­lju sma­nje­nja smrt­nih slu­ča­je­va, te po­ve­ća­nja svi­je­sti me­di­cin­skih rad­ni­ka i dru­štva u cje­li­ni, sa­op­šte­no je iz ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je (NVO) Ju­ven­tas.
Ko­or­di­na­tor­ka Pro­gra­ma di­rekt­ne asi­sten­ci­je za oso­be ko­je ko­ri­ste dro­ge u NVO Ju­ven­tas Ma­ri­ja Mi­lić ka­za­la je da glav­na po­ru­ka ko­ja se ša­lje je­ste da je sva­ka smrt uzr­o­ko­va­na pre­do­zi­ra­njem mo­gla bi­ti spri­je­če­na.
– Drop in cen­tar u NVO Ju­ven­tas u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne po­sje­ti­lo je 348 oso­ba ko­je ko­ri­ste dro­ge. Te oso­be su se u istom pe­ri­o­du 1.654 pu­ta obra­ti­le na­šim ser­vi­si­ma. Svi oni su u ri­zi­ku od mo­gu­ćeg pre­do­zi­ra­nja. I svi oni po­zna­ju ili su po­zna­va­li ne­kog ko se pre­do­zi­rao – ka­za­la je Mi­li­će­va.
Sa prak­som od pre­ko de­set go­di­na ra­da sa oso­ba­ma ko­je ko­ri­ste dro­ge, ka­ko je po­ja­sni­la, u Ju­ven­ta­su sma­tra­ju da pro­ble­mi pre­do­zi­ra­nja i oso­ba ko­je ko­ri­ste dro­ge u Cr­noj Go­ri ni­je­su do­volj­no pre­po­zna­ti, ni­ti ozna­če­ni kao alar­mant­ni.
– U pri­log to­me je i či­nje­ni­ca da ne po­sto­ji, od­no­sno do­sad ni­je­su po­sto­ja­li sta­ti­stič­ki po­da­ci o bro­ju smrt­nih slu­ča­je­va usled pre­do­zi­ra­nja. U Evro­pi, pre­ma po­da­ci­ma Cen­tra za pra­će­nje dro­ga i bo­le­sti za­vi­sno­sti, sva­ke go­di­ne u pro­sje­ku 12 hi­lja­da oso­ba iz­gu­bi ži­vot usled pre­do­zi­ra­nja – na­ve­la je Mi­li­će­va.
Ona je is­ta­kla da je pro­blem pre­do­zi­ra­nja ve­o­ma va­žan i da mu je po­treb­no po­sve­ti­ti pa­žnju sa ci­ljem, sma­nje­nja smrt­nih slu­ča­je­va i po­ve­ća­nja svi­je­sti me­di­cin­skih rad­ni­ka/ca i dru­štva u cje­li­ni o tom pro­ble­mu.D.B.


Ubi­ja­ju kom­bi­na­ci­je dro­ga

Te­ren­ski rad­nik u Drop in cen­tru NVO Ju­ven­tas Mla­den Vu­jo­vić po­ja­snio je da se pre­do­zi­ra­nje ja­vlja kao po­sle­di­ca uzi­ma­nja pre­ve­li­ke ko­li­či­ne ne­ke dro­ge ili kom­bi­na­ci­je dro­ga, a po­ne­kad dro­ge i al­ko­ho­la.
– Dro­ga sa­vla­da ti­je­lo, a na­ro­či­to mo­zak i osta­le va­žne or­ga­ne kao što su sr­ce, je­tra, plu­ća i bu­bre­zi, pa or­ga­ni­zam od­jed­nom po­sta­je to­li­ko slab da ne mo­že da se iz­bo­ri. Sva­ko ko ko­ri­sti dro­gu mo­že da se pre­do­zi­ra, bi­lo da je u pi­ta­nju „ve­te­ran” ili ne­ko ko pr­vi put uzi­ma. Ži­vot pre­do­zi­ra­ne oso­be za­vi­si od br­zi­ne i na­či­na zbri­nja­va­nja – re­kao je Vu­jo­vić.
On je ka­zao da je cilj da se po­bolj­ša kva­li­tet ži­vo­ta oso­ba ko­je ko­ri­ste dro­ge, iz­me­đu osta­log, kroz pre­ven­ci­ju smr­ti usled pre­do­zi­ra­nja.