Sindikat doktora medicine tražiće od Ministarstva zdravlja i Vlade da se plate doktorima medicine povećaju za 225, specijalistima 350 i subspecijalistima za 400 eura, nakon što je Fond za zdravstveno osiguranje najavio da će budžet biti uvećan za 32 miliona i iznosiće 237.000.000 eura za narednu godinu. Predsjednica Sindikata doktora medicine Milena Popović Samardžić kazala je za „Dan” da Ministarstvo zdravlja i Fond ne brinu o zaradama zaposlenih u zdravstvu, već o ugovorima sa privatnim klinikama i apotekama, kojima su ove i prošle godine isplatili preko 13 miliona eura. Iz Fonda za zdravstveno osiguranje su nakon utvrđenog nacrta budžeta saopštili da se uvećanje za zdravstveni sistem ne odnosi na povećanje plata medicinskom osoblju. Osnovne plate u zdravstvu kreću se od 550 do 900 eura.
– Iz godine u godinu samo se govori o niskim zaradama ljekara zaposlenih u javnom zdravstvu. Problem je prepoznat godinama unazad, ali nikako da postane prioritet u rješavanju nagomilanih problema koji otežavaju funkcionisanje našeg zdravstvenog sistema. Budžet za zdravstvo se povećava iz godine u godinu dostižući svoje realne vrijednosti, ali ne u korist ljekara, zdravstvenih radnika niti građana. Ko ima korist od povećanja budžeta? Plašimo se da je imaju samo pojedine privatne klinike. Budžet za javno zdravstvo je u službi pojedinih privatnika. Samo je Kodri tokom ove i prošle godine isplaćeno preko šest miliona eura. Ovakvom politikom podstiče se odliv ljekarskog kadra u privatni sektor. Da li je to stvarna namjera Vlade? Šta bi se desilo da ljekari odluče da samo jedan dan stanu sa radom? Onda vas pitamo da li je korekcija zarada ljekara prioritet. Mi i dalje insistiramo na povećanju koeficijenta koji mora biti u skladu sa složenošću posla i nivoom odgovornosti. Trenutni koeficijenti ne oslikavaju niti nivo odgovornosti ljekarskog posla niti složenost i predstavljaju degradaciju ljekarskog poziva. Sin­di­kat će is­tra­ja­ti u svo­jim za­htje­vi­ma ko­ji se ni­je­su pro­mi­je­ni­li i to da se za lje­ka­re sub­spe­ci­ja­li­ste od­re­di ko­e­fi­ci­jent 18, za lje­ka­re spe­ci­ja­li­ste 16 i lje­ka­ra op­šte prak­se 12, što bi zna­či­lo da lje­ka­ri za­ra­đu­ju najviše do 1.200 eura za osmo­ča­sov­ni rad – ističe Popović Samardžić.
Ona navodi da se Sindikat već duže vrijeme bori za ispravljanje nepravde prema ljekarima u Crnoj Gori.
– Na godišnjem nivou potrebno je oko devet miliona u bruto iznosu. Svjedoci smo planirane neracionalne potrošnje u javnom sektoru za koju su odgovorni javni funkcioneri. Crna Gora bi ekonomski status ljekara mogla popraviti lako, kroz smanjenje voznog parka i nepotrebnog luksuza u mnogim ministarstvima. U 2017. ima­li smo ukup­no 1.660 lje­ka­ra i pod­jed­na­ko tre­ba bri­nu­ti o svim spe­ci­ja­li­sti­ma i mla­dim dok­to­ri­ma. Za­što se jav­ni funk­ci­o­ne­ri i dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci an­ga­žu­ju do­pun­ski ka­da pre­đu 40 ča­so­va pre­ko­vre­me­nog ra­da, ko­ji je za­ko­nom ogra­ni­čen, dok su lje­ka­ri pri­nu­đe­ni da ra­de i po 200 ča­so­va pre­ko­vre­me­no po ta­ri­fa­ma pre­ko­vre­me­nog ra­da ko­je su ni­že od ta­ri­fa do­pun­skog ra­da. Za­kon de­fi­ni­še mak­si­mum 40 ča­so­va pre­ko­vre­me­no, a ko­le­ge ra­de po 200 ča­so­va, iako im se ta­kav rad pla­ća pot­pu­no isto. Či­nov­ni­ci­ma i slu­žbe­ni­ci­ma se pla­ća po ta­ri­fa­ma za do­pun­ski rad i to je re­gu­li­sa­no za­seb­nim ugo­vo­rom i te ta­ri­fe su ve­će. Ov­dje se ra­di o kla­sič­nom ro­bo­vla­sni­štvu i za­to smo od Mi­ni­star­stva ra­da zah­ti­je­va­li da ovu oblast re­gu­li­še no­vim za­ko­nom o ra­du, ali su oni to od­bi­li – kaže Po­po­vić Sa­mar­džić.D.B.

Kao biznis

Popović Samardžić na­gla­ša­va da je Sin­di­kat dok­to­ra me­di­ci­ne u vi­še na­vra­ta kri­ti­ko­vao vla­di­nu po­li­ti­ku pre­ma jav­nom zdrav­stvu, što će na­sta­vi­ti uko­li­ko se sta­nje bit­ni­je ne pro­mi­je­ni.
– Sti­če se uti­sak da sta­nje u ko­me se tre­nut­no na­la­zi jav­ni zdrav­stve­ni si­stem ne­ko­me od­go­va­ra, kao i da se u po­sled­nje vri­je­me na zdrav­stve­ni si­ste­m sve vi­še gle­da kao na re­surs za even­tu­al­nu pri­va­ti­za­ci­ju, a sve ma­nje kao na si­stem od op­šteg zna­ča­ja – uka­zu­je Po­po­vić Sa­mar­džić.