HER­CEG NO­VI - Tra­var iz Her­ceg No­vog Bra­ni­slav Po­po­vić ka­že da je go­to­vo či­tav svoj ži­vot po­sve­tio is­cje­lji­va­nju lju­di lje­ko­vi­tim bi­ljem i vra­ća­njem čo­vje­ka pri­ro­di.
Po­po­vić na­gla­ša­va da vo­di vr­lo uspje­šnu bor­bu sa ci­ljem da sva­kog pu­ša­ča od­vik­ne od na­vi­ke za ko­ju ka­že da je je­di­na u ko­joj „ čo­vjek pla­ća svo­ju bo­lest“.
On is­ti­če da je ri­ječ o „naj­ma­sov­ni­jem ubi­ci“, te da kon­zu­ma­ci­ja du­va­na ne pred­sta­vlja sa­mo zdrav­stve­ni, već i dru­štve­ni pro­blem.
- Zdrav­stve­nin pro­ble­mi ve­li­kog bro­ja lju­di uzro­ko­va­ni pu­še­njem po­kre­nu­li su me
da iz­vr­šim is­tra­ži­va­nja ka­ko bih obo­lje­li­ma po­mo­gao uz po­moć pri­rod­nih pre­pa­ra­ta od lje­ko­vi­tih bi­lja­ka. Ri­ječ o bilj­ka­ma ko­je kod lju­di to­kom kon­zu­mi­ra­nja du­va­na stva­ra­ju od­boj­nost i ga­đe­nje, pa se ta­ko i že­lja za ci­ga­re­tom gu­bi. Uspio sam na­pra­vi­ti bilj­nu for­mu­lu, na­pra­vio čaj ko­ji se kod kon­zu­me­na­ta po­ka­zao kao ve­o­ma do­bar. Na­kon go­di­nu da­na od­nio sam ga u na­uč­nu usta­no­vu i do­bio za nje­ga po­tvr­du do­ka­za­nog kva­li­te­ta.
Ono što je naj­va­žni­je, je to što se ovaj čaj kroz 20 go­di­na du­gu prak­su po­ka­zao od­lič­nim sa­ve­zni­kom u bor­bi pro­tiv pu­še­nja- ka­že Po­po­vić u raz­go­vo­ru za „Dan”, i do­da­je da je je­dan od nje­go­vih pr­vih pa­ci­je­na­ta bio Goj­ko Bo­ško­vić iz No­vog Sa­da, ko­ji je uz po­moć ča­ja „Sreć­ko” osta­vio ci­ga­re­te. Po­po­vić is­ti­če da mu Bo­ško­vić re­kao da je na­ziv ča­ja sa­svim od­go­va­ra­ju­ći jer je „ sa Sreć­kom i zdra­vlje i sre­ća“.
Po­po­vić na­gla­ša­va da je osim ča­ja i čvr­ste vo­lje, pr­vi sa­ve­znik u od­vi­ka­va­nju od pu­še­nja vo­da. Tvr­di da vo­du tre­ba pi­ti u što ve­ćim ko­li­či­na­ma jer, ka­ko ka­že, ona naj­br­že ga­si že­lju za ci­ga­re­tom.
- Po­zna­to je da pu­ša­či uno­se ma­lo teč­no­sti, jer ka­tran­ske smo­le i dru­gi štet­ni sa­stoj­ci otu­plju­ju sen­zo­re za žeđ i glad. Da­kle, mla­ka vo­da, ča­je­vi i so­ko­vi mo­ra­ju bi­ti sa­stav­ni dio te­ra­pi­je- na­gla­ša­va Po­po­vić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma dru­gi po­tez u ap­sti­nen­ci­jal­noj kri­zi pred­sta­vlja pro­mje­na je­lov­ni­ka, da­kle ni­ka­ko pe­če­no me­so i za­či­nje­na je­la sa ro­šti­lja, ne­go la­ga­na ba­re­na hra­na, ba­re­no me­so, ri­ba, cr­ni hljeb, po­sni sir, po­vr­će u svje­žem sta­nju i vo­će u ve­ćim ko­li­či­na­ma. Po­po­vić su­ge­ri­še da je vo­će naj­bo­lje uzi­ma­ti na gla­dan sto­mak, po­la sa­ta pri­je obro­ka jer ta­ko or­ga­ni­zam naj­bo­lje is­ko­ri­sti sve vi­ta­mi­ne i mi­ne­ra­le, kao za­štit­ni­ke zdra­vlja.
- Ka­fu je po­treb­no iz­ba­ci­ti, po­seb­no pr­vu ju­tar­nju i za­mi­je­ni­ti je ča­jem ili so­kom grej­pfru­ta, šar­ga­re­pe, ali na­pro­sto ča­šom mla­ke vo­de. Od lje­ko­vi­tog bi­lja, u ap­sti­nen­ci­jal­noj kri­zi po­ma­že žva­ka­nje li­sto­va bo­kvi­ce ili svje­žeg re­na. Žva­ću se 10 do 15 mi­nu­ta, so­ko­vi bilj­ke pro­gu­ta­ju, a osta­tak iz­ba­cu­je - po­ja­šnja­va Po­po­vić, i tvr­di da ova­ka­va vr­sta te­ra­pi­je, za sve­ga par sed­mi­ca sa­svim oslo­ba­đa od ni­ko­tin­ske za­vi­sno­sti.
K.M.


Ma­lo ško­la prirode

Po­po­vić sma­tra da je pod­ruč­je Cr­ne Go­re po kva­li­e­tu lje­ko­vi­tog bi­lja u vr­hu ne sa­mo na biv­šim ju­go­slo­ven­skim pro­sto­ri­ma ne­go i evrop­skim, zbog to­ga što bilj­ka iz kr­ša pri­ma ve­li­ki broj mi­ne­ra­la, a uz to pod­ruč­je ima ve­li­ki broj sun­ča­nih da­na. On sma­tra da je neo­p­hod­no čo­vje­ka vra­ti­ti pri­ro­di, te da sto­ga, s ob­zi­rom da je pro­svjet­ni rad­nik, osmi­slio pro­gram za mla­de pod na­zi­vom „Ma­le ško­le lje­ko­vi­tog bi­lja“.
- Do­ne­sem oko 30 do 40 bi­lja­ka i on­da dje­ci po­ka­zu­jem ka­ko one iz­gle­da­ju, pu­štam ih da ih mi­ri­šu, us­po­sta­ve kon­takt i on­da ob­ja­snim če­mu te bilj­ke slu­že, od­no­sno šta se sve od lje­ko­vi­tog bi­lja mo­že ko­ri­sti­ti u ko­zme­ti­ci, aro­ma­te­ra­pi­ji, fi­to­te­ra­pi­ji. Dje­ca sve to pa­žlji­vo slu­ša­ju i obič­no pi­ta­ju ka­ko da po­mog­nu svo­jim uku­ća­ni­ma pu­tem lje­ko­vi­tog bi­lja i ra­do iz­la­zim u su­sret. Tra­var­stvo je ne­ras­ki­di­vo ve­za­no za lju­bav pre­ma čo­vje­ku, jer ži­vje­ti u skla­du sa pri­ro­dom upra­vo to i zna­či. Gre­ho­ta je kod upa­le gr­la od­mah dje­te­tu da­ti an­ti­bi­o­tik, ka­da mo­že po­mo­ći slez, đum­bir ili žal­fi­ja. Jer čim di­je­te ra­no poč­ne uzi­ma­ti sin­te­tič­ke li­je­ko­ve osla­bi imu­ni si­stem, pa je do­dat­no osje­tlji­vo. Na pri­mjer pro­tiv ane­mi­je je vr­lo dje­lo­tvor­no sa­mlje­ti mla­du ko­pri­vu i do­da­ti joj pod­jed­na­ku ko­li­či­nu me­da i iz­mi­je­ša­ti. Ka­da se uzi­ma i jed­nom dnev­no, pot­pu­no re­ge­ne­ri­še or­ga­ni­zam. Za ja­ča­nje imu­nog si­ste­ma, med, ma­tič­na mli­ječ i pro­po­lis su ne­pro­cje­nji­vi - po­ja­šnja­va Po­po­vić.