PLjE­VLjA - Plje­vljak Slo­bo­dan Ron­do­vić tvr­di da je ostao bez mo­guć­no­sti da ko­ri­sti stambe­ni pro­stor u oče­voj i dje­do­voj ku­ći u se­lu Prem­ća­ne. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma to pra­vo mu je od­u­zeo nje­gov srod­nik, brat od stri­ca Lju­bo­mir Ron­do­vić, ko­ji je du­go­go­di­šnji funk­ci­o­ner plje­valj­skog DPS-a i biv­ši di­rek­tor plje­valj­skog šu­mar­stva.
- U Prem­ća­ne je 20. ju­la 2015. go­di­ne, do­šla ko­mi­si­ja Upra­ve za ne­kret­ni­ne da utvr­di či­nje­ni­ce i iz­vr­ši uvid na pre­mjer ka­ta­star­skog kla­si­ra­nja ze­mlji­šta i utvr­đi­va­nja pra­va na ne­po­kret­no­sti u pri­vre­me­nu li­stu ne­po­kret­no­sti broj 168 KO Prem­ća­ni. Do­šao je i ro­đak Lju­bo­mir Ron­do­vić i ospo­rio mo­je pra­vo na vla­sni­štvo so­be-sta­na, za­bra­nio pro­laz u so­bu kroz za­jed­nič­ki hod­nik i pro­laz kroz za­jed­nič­ko dvo­ri­šte na­šeg ima­nja – na­vo­di Slo­bo­dan Ron­do­vić, i do­da­je da se u Prem­ća­ni­ma na­la­zi ku­ća nje­go­vog po­čiv­šeg dje­da Sa­va Ron­do­vi­ća, bar­jak­ta­ra cr­no­gor­ske voj­ske i no­si­o­ca zlat­ne Obi­li­će­ve zvi­je­zde za hra­brost. Za vri­je­me ži­vo­ta Sa­va Ron­do­vi­ća ku­ća je bi­la po­di­je­lje­na na dva di­je­la. Ve­ći dio, sa če­ti­ri so­be, pri­pao je Sa­vu ko­ji je ostao da ži­vi sa si­nom Si­me­u­nom-Si­ćom i nje­go­vom po­ro­di­com. Dru­gi, ma­nji dio sa jed­nom so­bom –sta­nom, pri­pao je dru­gom si­nu Du­ša­nu ko­ji je sa su­pru­gom Zor­kom tu ži­vio pre­ko 50 go­di­na. Iz­ro­di­li su če­tvo­ro dje­ce, me­đu ko­ji­ma je i Slo­bo­dan.
-Po­sli­je smr­ti dje­da Sa­va naš otac Du­šan ni­je po­kre­tao osta­vin­sku ras­pra­vu iako je na to imao za­kon­sko pra­vo. Nje­go­va do­bro­ta i ple­me­ni­tost ni­je­su mu to do­zvo­lja­va­li, jer je umro nje­gov brat Si­me­un, a za­tim i otac Sa­vo. Moj otac Du­šan imao je pu­no sa­ža­lje­nje pre­ma Si­me­u­no­voj po­ro­di­ci go­vo­re­ći da ne­će da di­ra i cvi­je­lja si­ro­čad. Ta­ko je to osta­lo do da­na­šnjih da­na. Do­sad ni­ka­kvih pro­ble­ma ni­je bi­lo u ko­ri­šće­nju na­še so­be-sta­na kao svo­je svo­ji­ne i za­jed­nič­ke ku­će. Ži­vje­li smo u na­šoj so­bi-sta­nu, a po­ro­di­ca stri­ca Si­me­u­na u dru­ge če­ti­ri so­be. Iz­la­zak iz na­še so­be-sta­na bio je kroz za­jed­nič­ki hod­nik i za­jed­nič­ko dvo­ri­šte do na­šeg ima­nja. Čak smo ima­li i za­jed­nič­ki po­drum za ži­to i zim­ni­cu. Ni­ka­kvih pro­ble­ma u po­ro­dič­nim od­no­si­ma ni­je bi­lo, već su oni bi­li za pri­mjer. Do­bre od­no­se svo­jim po­stup­ci­ma po­re­me­tio je ro­đak Lju­bo­mir ko­ji je lje­tos čak po­ru­šio so­bu u ko­joj su ne­ka­da ži­vje­li mo­ji otac i maj­ka.
Kad je bio upo­zo­ren da će­mo mi, na­sled­ni­ci Du­ša­no­vi, na su­du do­ka­za­ti svo­je pra­vo Lju­bo­mir je od­go­vo­rio: „Ne­ka tu­že, dok sud to pre­su­di oni će umri­je­ti.“
Ina­če, od­mah po od­la­sku ko­mi­si­je Upra­ve za ne­kret­ni­ne Lju­bo­mir je pri­stu­pio ru­še­nju i re­kon­struk­ci­ji na­še so­be-sta­na za svo­je po­tre­be, osta­vlja­ju­ći nas bez na­sled­stva- pri­ča Slo­bo­dan Ron­do­vić ko­ji se, ka­že, ču­du ne mo­že na­ču­di­ti za­što ro­đak Lju­bo­mir sve to ra­di ka­da po­sje­du­je dvi­je ku­će u Pod­go­ri­ci, dvi­je ku­će na Ža­blja­ku, stan u Bu­dvi, stan u Plje­vlji­ma, stan u Be­o­gra­du, ku­ću i dva am­ba­ra u Prem­ća­ni­ma.
-Sa­da ako ho­ću da po­sje­tim svo­je ima­nje ko­je mi je osta­lo od ro­di­te­lja i da se za­dr­žim ne­ko­li­ko da­na ili na nje­mu da pri­vre­đu­jem mo­ram mo­li­ti ne­ko­ga u se­lu da me pri­mi na pre­no­ći­šte- ogor­čen je Slo­bo­dan Ron­do­vić po­na­ša­njem ro­đa­ka Lju­bo­mi­ra.
Sa dru­ge stra­ne Lju­bo­mir Ron­do­vić ne­gi­ra da je uzur­pi­rao dio ku­će ko­ja pri­pa­da nje­go­vim bra­stve­ni­ci­ma, te da je sa­mo pri­si­tu­pio re­kon­struk­ci­ji do­tra­ja­log objek­ta.
- Pri­stu­pio sam re­no­vi­ra­nju ku­će jer je to bi­lo neo­p­hod­no. U tom dje­lu ku­će od 1950. go­di­ne ni­ko ne ži­vi. Ni­ko­me ni­šta ni­je­sam us­kra­tio, a pro­ble­me ako ih ima tre­ba rje­ša­va­ti na su­du i pu­tem dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, a ne pre­ko me­di­ja - is­ta­kao je Lju­bo­mir Ron­do­vić. B.Je.