Su­de­ći po vi­si­ni za­ra­da u ugo­sti­telj­stvu, tr­go­vi­ni i uslu­žnim dje­lat­no­sti­ma, Plje­vlja­ci­ma se bo­lje is­pla­ti da pri­ma­ju ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje ne­go da ra­de. Stal­ni od­la­zak sta­nov­ni­štva, sve sla­bi­ji pri­ra­štaj, po­ja­va ve­li­kih tr­go­vin­skih la­na­ca, do­ve­li su do to­ga da pro­me­ta kod ma­njih pri­vat­nih pred­u­ze­ća ne­ma ni pe­de­set od­sto. Ako se za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje pri­ja­vi pe­to­čla­na po­ro­di­ca, ona će mje­seč­no pri­ma­ti 122 eura so­ci­ja­le, a pri­tom će se na tro­je dje­ce do­bi­ja­ti i dje­či­ji do­da­tak u iz­no­su od oko 60 eura. No­si­o­ci­ma ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce, su­pru­žni­ci­ma, otva­ra se mo­guć­nost da po­red so­cij­lnog pri­ma­nja po­vre­me­no ili stal­no ra­de­ći na cr­no ili ba­ve­ći se po­ljo­pri­vre­dom obez­bje­de do­dat­ne pri­ho­de. Uz ovo pri­ma­nje dr­ža­va im omo­gu­ća­va i sub­ven­ci­ra­ne ra­ču­ne za stru­ju u iz­no­su od če­tr­de­set od­sto što je do­dat­na po­moć za kuć­ni bu­džet. Sa dru­ge stra­ne plje­valj­ski po­slo­dav­ci, usled pa­da pro­me­ta i sve ve­ćih oba­ve­za, ni­je­su u mo­guć­no­sti da za osmo­ča­sov­no rad­no vri­je­me da­ju pla­te ve­će od dve­sta eura. Sa­zna­li smo da ta­mo gdje je pla­ta oko 250 eura za­po­sle­ni su pre­za­do­volj­ni, jer se za­ra­de za­pos­le­ni­ma u ugo­sti­telj­stvu, ma­njim tr­go­vač­kim rad­nja­ma i slič­no kre­ću od sto­ti­nu do 150 eura, a po­sto­je rad­nje gdje su pla­te i ni­že od sto­ti­nu eura.
-U po­sled­nje dvi­je go­di­ne po­sao je stra­ho­vi­to opao. Ra­ni­jih go­di­na sam u vri­je­me se­zo­ne imao i dva se­zon­ska rad­ni­ka, ko­ji­ma je pla­ta bi­la tri­sta i vi­še eura, a stal­nim rad­ni­ci­ma iz­nos za­ra­de bio je ve­ći. Pro­šle se­zo­ne ni­je­sam mo­gao ima­ti se­zon­ske rad­ni­ke jer je pro­met stra­ho­vi­to opao, a sta­l­nim rad­ni­ci­ma pla­ta je 250 eura - ka­že vla­snik pred­u­ze­ća „19. de­cem­bar“ Zdrav­ko Jok­so­vić.
On do­da­je da ako se na­sta­vi sa sa­da­šnjim pa­dom pro­me­ta da ne­će bi­ti u mo­guć­no­sti da is­pla­ću­je za­ra­de ni u iz­no­su od 200 eura. Jok­so­vić is­ti­če da je pro­blem što u Plje­vlji­ma ne­ma in­ve­sti­ci­o­nih ra­do­va kao i da je ve­o­ma te­ško na­pla­ti­ti pro­da­tu ro­bu.
-Oči­gled­no je da ni­ko ne­ma pa­ra, a ka­da ro­bu pro­da­ta na od­lo­že­no pla­ća­nje ja­ko je te­ško ili go­to­vo ne mo­gu­će na­pla­ti­ti - ka­že Jok­so­vić, i do­da­je da se sve če­šće u Plje­vlji­ma po­mi­nje blo­ka­da ra­ču­na.
Da broj­ni Plje­vlja­ci po­ku­ša­va­ju da ra­de i da sa­ču­va­ju so­ci­jal­na pri­ma­nja po­svje­do­čio nam je i vla­snik re­sto­ra­na „Bal­kan“ Sla­vi­ša Svr­ko­ta ko­ji ka­že da je pro­met stra­ho­vi­to opao u po­re­đe­nju sa pret­hod­nim go­di­na­ma, kao i da su za­ra­de sma­nje­ne. U ta­kvim okol­no­sti­ma, če­sti su slu­ča­je­vi da rad­nik ko­ji se ja­vi na oglas tra­ži od po­slo­dav­ca da ga ne pri­ja­vlju­je već da ra­di na cr­no i da sa­ču­va so­ci­ja­lu.
-Na­ža­lost ta­kvim za­htje­vi­ma ne mo­že­mo da iza­đe­mo u su­sret jer su kon­tro­le če­ste i ka­zne iz­u­zet­no ve­li­ke. Če­sto do­bri rad­ni­ci od­u­sta­ju od po­sla, jer se od­lu­ču­ju da sa­ču­va­ju so­ci­ja­lu - tvr­di Svr­ko­ta.
Za­po­sle­ni u ve­ći­ni slu­ča­je­va zbog vla­sni­ka rad­nji ne že­le da o pla­ta­ma jav­no go­vo­re, pa čak i ne op­tu­žu­ju svo­je po­slo­dav­ce, jer su i oni sa­mi svje­sni da je pro­met ro­be stra­ho­vi­to opao, od­no­sno da su pa­za­ri iz da­na u dan sve sla­bi­ji. Iz raz­go­vo­ra sa za­po­sle­ni­ma ko­ji ra­de za sto­ti­nu ili 150 eura, pa čak i za ni­že iz­no­se, sa­zna­li smo da na ta­ke po­slo­ve naj­če­šće pri­sta­ju su­pru­ge, dok im mu­že­vi ra­de u ne­koj usta­no­vi, lo­kal­nom pred­u­ze­ću, Rud­ni­ku uglja, Ter­mo­e­lek­tra­ni ili slič­no. Su­pru­ge, prak­tič­no ra­de da bi za­ra­di­le rad­ni staž i da bi jed­nog da­na ima­le pen­zi­ju, a „mi­zer­ne” pla­te im slu­že da po­kri­ju ne­ke ma­nje tro­ško­ve. Oni ko­ji ipak ne­ma­ju ni su­pru­gu ni su­pru­ga u po­me­nu­tim usta­no­va­ma i pred­u­ze­ći­ma, mo­ra­ju da se sna­la­ze, ra­de­ći na cr­no i pri­ma­ju­ći so­ci­ja­lu. Šta će se de­si­ti ka­da do­đu sta­rač­ki da­ni i ka­da bu­de neo­p­hod­no rje­ša­va­ti pen­zi­ju, osta­je da se vi­di. Vje­či­ti op­ti­mi­sti se na­da­ju da će bi­ti bo­lje, dok oni sa ma­nje na­de raz­go­vor na ovu te­mu za­vr­ša­va­ju uz­da­hom.
B. Je.


Ve­li­ki pro­blem pad bro­ja sta­nov­ni­ka

- Naš grad ka­rak­te­ri­šu iz­ra­zi­to ne­po­volj­ni de­mo­graf­ski po­da­ci po ko­ji­ma se broj sta­nov­ni­ka u Plje­vlji­ma iz go­di­ne u go­di­nu sma­nju­je što je re­zul­tat od­se­lja­va­nja i sma­nje­nja bro­ja no­vo­ro­đen­ča­di. Pre­ma po­da­ci­ma MON­STAT-a, 2015. go­di­ne u Plje­vlja se do­se­li­lo 89, a od­se­lio 231 sta­nov­nik, ro­đe­ne su sa­mo 152 be­be, a umr­lo je 370 sta­nov­ni­ka. Ne­po­volj­na de­mo­graf­ska kre­ta­nja ka­rak­te­ri­stič­na su za Plje­vlja du­ži niz go­di­na ali su ona tek u zad­nje vri­je­me po­sta­la vi­dlji­va na grad­skom pod­ruč­ju. Od­se­lja­va­nje sta­nov­ni­ka sa grad­skog pod­ruč­ja je na­do­mje­šta­no pri­li­vom sta­nov­ni­šta sa se­o­skog pod­ruč­ja. Me­đu­tim, sa­da su se­o­ska pod­ruč­ja osta­la prak­tič­no bez sta­nov­ni­ka, pa ta­ko po­či­nje sma­nje­nje bro­ja sta­nov­ni­ka i na grad­skom pod­ruč­ju ko­je, uz sta­re­nje sta­nov­ni­ka, iz go­di­nu u go­di­nu po­sta­je sve iz­ra­že­ni­je i oči­gled­ni­je - ka­že ne­ka­da­šnji se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za op­štu upra­vu Mi­ro­slav An­đe­lić.On sma­tra da će pro­ces de­mo­graf­skog sta­re­nja još vi­še uti­ca­ti na sma­nje­nje bro­ja sta­nov­ni­ka te do­ve­sti u pi­ta­nje bi­o­lo­ški op­sta­nak gra­da.
-Dr­ža­va i lo­kal­na upra­va mo­ra­ju, što hit­ni­je, pred­u­ze­ti i re­a­li­zo­va­ti broj­ne mje­re ko­je bi do­ve­le do re­vi­ta­li­za­ci­je sta­nov­ni­štva - ka­že An­đe­lić.