AN­DRI­JE­VI­CA - Gru­pa ro­di­te­lja iz An­dri­je­vi­ce upu­ti­la je otvo­re­no pi­smo pred­sjed­ni­ku op­šti­ne i na­čel­ni­ku po­li­ci­je u tom gra­du tra­že­ći da pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re za za­šti­tu i spas omla­di­ne. Sa­op­šti­li su da nji­ho­va dje­ca ni­je­su bez­bjed­na i da im sva­ko­dnev­no pri­je­ti opa­snost od li­ca ko­ja se ba­ve ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma.
-Mi, ro­di­te­lji, ras­pe­ti i slo­mlje­ni oba­ve­za­ma, pro­ble­mi­ma, kre­di­ti­ma i sva­ko­dnev­nim te­re­tom, mo­li­mo vas - uči­ni­te i vi ne­što da nam bu­de ma­kar ma­lo lak­še. Ra­di­te svoj po­sao, po­šte­no, sa­ču­vaj­te na­šu dje­cu ta­mo gdje vam vje­ru­je­mo, na jav­nim mje­sti­ma. Na­šu dje­cu uči­mo da bu­du do­bri đa­ci, vri­jed­ni, če­sti­ti mla­di lju­di, us­kra­ću­je­mo im i onu je­di­nu na­gra­du, ko­ju je­dva mo­že­mo da im pri­u­šti­mo - iz­la­zak u grad. Us­kra­ću­je­mo im jer ni­su bez­bjed­ni, jer će po­sta­ti ne­či­je žr­tve ili sa­u­če­sni­ci, jer nam je grad pun ra­znih dro­ga, ne­ka­žnje­nih na­sil­ni­ka ko­ji­ma se sve to­le­ri­še, oruž­ja i mr­žnje pre­ma nor­mal­noj dje­ci – na­vo­di se u otvo­re­nom pi­smu.Na­gla­še­no je da je, zbog rav­no­du­šno­sti i neo­d­go­vor­no­sti nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, An­dri­je­vi­ca ogre­zla u kri­mi­nal.
-Zna­mo da sit glad­nom ne vje­ru­je, ta­ko i vi nas ne ra­zu­mi­je­te. U na­šem gra­du je pre­vi­še nar­ko­ma­na, nar­ko- di­le­ra, na­sil­ni­ka, pi­ro­ma­na, ubi­ca, a vi ih ne ome­ta­te uni­šta­va­nju gra­da, jer va­šu dje­cu ne mal­tre­ti­ra­ju i ne di­ra­ju. Pu­sti­će­te ih ne­ka­žnje­no, kao i hi­lja­du pu­ta do­sad. Ja­vi­će­te im ka­da i gdje je ra­ci­ja, opro­sti­će­te im pa­ke­tić dro­ge, pi­štolj za po­ja­som, pu­šku u ge­pe­ku ne­re­gi­stro­va­nog i kra­de­nog vo­zi­la, ja­vi­će­te im ko ih je pri­ja­vio po­li­ci­ji- na­gla­si­la je gru­pa ro­di­te­lja. Is­ta­kli su da nji­ho­va dje­ca sva­ke ve­če­ri po po­vrat­ku iz gra­da pri­ča­ju o kri­mi­nal­nim de­ša­va­nji­ma na jav­nim mje­sti­ma.
-Na­ša dje­ca sva­ke ve­če­ri kad do­đu iz gra­da pri­ča­ju ko sve uzi­ma, a ko nu­di dro­gu. Pro­ble­ma­tič­ni mom­ci dje­voj­ke vu­ku za ko­su, mal­tre­ti­ra­ju, pre­pa­da­ju, pri­je­te. Na­še mom­ke tu­ku, na­pa­da­ju no­že­vi­ma, pi­što­lji­ma, pla­še pa­lje­njem auta ili ku­će, a mi ne smi­je­mo da ih za­šti­ti­mo, ni­ti pri­ja­vi­mo, jer ni­ko im ni­šta ne mo­že. Spa­si­te nas. Pi­ta­mo vas ka­da ste po­sled­nji put za­u­sta­vi­li, pre­tre­sli te na­sil­ni­ke, nji­ho­vo vo­zi­lo ili stan? Ka­da ste ih ka­zni­li ili jav­no osu­di­li za ne­dje­la ko­ja či­ne sva­kog da­na? Ka­da ste jav­no tra­ži­li bor­bu pro­tiv ova­kvih de­vi­jant­nih dru­štve­nih po­ja­va? Sve vi do­bro zna­te, sve, sa­mo ne­će­te da im se za­mje­ra­te. Naš grad je po­stao si­gur­na lu­ka za ološ, nar­ko­ma­ne, nar­ko- di­le­re, ubi­ce, pi­ro­ma­ne, si­le­dži­je, re­ke­ta­še, dža­ba­le­ba­ro­še... Na­ša dje­ca od­la­ze iz na­šeg gra­da, od­la­ze pro­duk­tiv­ni i ko­ri­sni čla­no­vi dru­štva, a ko nam osta­je – upi­ta­li su se ro­di­te­lji.D.J.


Ne­ka si­le­dži­je na­pu­ste grad

Ro­di­te­lji su od nad­le­žnih za­tra­ži­li da stvo­re am­bi­jent gdje će pri­mjer­na dje­ca i omla­di­na mo­ći da pro­na­đu ade­kvat­no mje­sto u dru­štvu.
-Ne­ka naš grad bu­de bez­bje­dan za na­šu dje­cu, da ne na­pu­šta­ju naš grad do­bri đa­ci, vri­jed­ni stu­den­ti, po­šte­na omla­di­na, ne­ka si­le­dži­je na­pu­ste grad, ne­ka nji­ma ne­ma mje­sta ov­dje. Mo­li­mo vas ra­di­te svoj po­sao če­sti­to, ča­sno i vri­jed­no, da nam svi­ma bu­de do­bro. Ima kri­vi­ce i u op­štoj kri­zi, bez­na­đu, lo­šem vas­pi­ta­nju, me­di­ji­ma, sve­mu, ali i u va­ma... Imaj­te obra­za, ča­sti, sa­vje­sti, vra­ti­te nam opet na­šu li­je­pu va­roš, mo­le vas rad­ni­ci, lje­ka­ri, ru­da­ri, šo­fe­ri, za­na­tli­je, uči­te­lji, va­ši kom­ši­je, ro­đa­ci, ku­mo­vi – ro­di­te­lji- na­vo­di se u otvo­re­nom pi­smu an­dri­je­vič­kih ro­di­te­lja.