Bu­džet Op­šti­ne Nik­šić u 2016. go­di­ni bio je 19.884.737 eura, a ostva­ren je 92,98 od­sto od pla­na, po­ka­zao je za­vr­šni ra­čun ko­ji će od­bor­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta raz­ma­tra­ti na sjed­ni­ci ko­ja je za­ka­za­na za 21. jul. Op­štin­ska ka­sa ostva­re­na je u iz­no­su od 18.488.025 eura, ali je u ta sred­stva ura­ču­na­to oko 1, 4 mi­li­o­na eura pre­ne­se­nih iz 2015. go­di­ne. Ni ras­ho­di ni­je­su ostva­re­ni u skla­du sa pla­nom, pa su u 2016. go­di­ni iz­no­si­li 16.112.065 što je 81, 03 od­sto u od­no­su na pla­ni­ra­no. Ono što po mi­šlje­nju opo­zi­ci­je gra­da za­bri­nja­va, je­ste či­nje­ni­ca da i ove go­di­ne u struk­tu­ri ostva­re­nih pri­ho­da naj­ve­će uče­šće ima­ju sred­stva iz Ega­li­za­ci­o­nog fon­da, od­no­sno 5, 7 mi­li­o­na eura, dok su po­re­zi na ne­po­kret­no­sti u iz­vje­štaj­nom pe­ri­o­du na­pla­će­ni u iz­no­su od oko 3,9 mi­li­o­na, a po­re­zi na do­ho­dak fi­zič­kih li­ca 1,9 mi­li­o­na eura, pri­rez po­re­zu na do­ho­dak fi­zič­kih li­ca u iz­no­su od oko 1,2 mi­li­o­na, a do­na­ci­je su iz­no­si­le 764. 671 euro.
Pred­sjed­nik Op­štin­skog od­bo­ra Gra­đan­skog po­kre­ta URA Ra­de Mi­lo­še­vić is­ti­če da po­da­ci iz za­vr­šnog ra­ču­na po­ka­zu­ju da bu­džet ni­je pla­ni­ran ka­ko tre­ba. On sma­tra da Op­šti­na ne­ma fi­nan­sij­sku sta­bil­nost po­što ne mo­že svo­je pri­ho­de da ostva­ri u skla­du sa pla­nom, što je ozbi­ljan po­ka­za­telj da ne­što tre­ba mi­je­nja­ti.
– Vi­še pu­ta smo is­ti­ca­li da je lo­kal­na vlast u po­sled­njih de­set go­di­na do­ve­la Op­šti­nu do fi­nan­sij­ske ne­sta­bil­no­sti. Ka­da vam je 30 od­sto pri­ho­da iz Ega­li­za­ci­o­nog fon­da to zna­či da bi ste bez te po­dr­ške ban­kro­ti­ra­li. Du­go­roč­no se mo­ra ri­je­ši­ti pro­blem jer će­mo jed­nog da­na do­ći u si­tu­a­ci­ju da taj fond ne­će mo­ći iz­dva­ja­ti ovo­li­ka sred­stva za Nik­šić. Ova­ko loš ni­vo na­pla­te sop­stve­nih pri­ho­da uka­zu­je na lo­še upra­vlja­nje, neo­p­hod­na je ra­ci­o­na­li­za­ci­ja upra­ve jer su tu naj­ve­ći iz­da­ci – na­gla­ša­va Mi­lo­še­vić.
Nik­šić za pro­šlu go­di­nu ni­je do­bio ni sva pla­ni­ra­na sred­stva iz Ega­li­za­ci­o­nog fon­da, jer je bi­lo pla­ni­ra­no da se Op­šti­ni upla­ti 6, 6 mi­li­o­na eura, ali je taj iz­nos, pre­ma za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta, ma­nji za oko 800 hi­lja­da eura.
Mar­ja­na Ju­ško­vić iz Op­štin­skog od­bo­ra De­mo­sa is­ti­če da je taj po­da­tak ču­di, jer je pro­šla go­di­na bi­la iz­bo­r­na, a Vla­da u tim si­tu­a­ci­ja­ma ne šte­di sred­stva po­re­skih ob­ve­zni­ka.
– Stal­no po­na­vlja­mo da je Vla­da sa­mo za vri­je­me pret­hod­nog če­tvo­ro­go­di­šnjeg man­da­ta pred­sjed­ni­ka Op­šti­ne Ve­se­li­na Gr­bo­vi­ća Nik­ši­ću da­la vi­še od 23 mi­li­o­na eura, ili vi­še od če­ti­ri mi­li­o­na eura ne­go što je ostva­re­ni bu­džet za 2016. go­di­nu. Upra­vo je Ega­li­za­ci­o­ni fond slu­žio da Op­šti­na za vri­je­me Gr­bo­vi­ća ne do­ži­vi to­tal­ni ko­laps – sma­tra Ju­ško­vi­će­va.
Opo­zi­ci­ju ko­ja zbog boj­ko­ta mar­tov­skih lo­kal­nih iz­bo­ra vi­še ne uče­stvu­je u ra­du Skup­šti­ne op­šti­ne, za­bri­nja­va i za­du­že­nje lo­kal­nog bu­dže­ta. Pre­ma iz­vje­šta­ju re­vi­zo­ra, Op­šti­na Nik­šić na dan 31. de­cem­ba­ra 2016. go­di­ne ima­la je du­go­va­nja u iz­no­su od 37, 2 mi­li­o­na eura. Od to­ga po osno­vu du­go­roč­nih i krat­ko­roč­nih kre­di­ta dug je 19.762.278 eura, a po osno­vu re­pro­gra­ma po­re­skih oba­ve­za du­gu­je ukup­no 17.440.275 eura. Ju­ško­vi­će­va je na­gla­si­la da su oba­ve­ze Op­šti­ne po osno­vu kre­di­ta iz 2013. go­di­ne, ka­da je Gr­bo­vić stu­pio na vlast, bi­le 16,7 mi­li­o­na, a da je biv­ši se­kre­tar nad­le­žnog Se­kre­ta­ri­ja­ta Đo­ko Kri­vo­ka­pić sa­op­šta­vao da su to­kom 2015. i 2016. go­di­ne vra­ti­li de­set mi­li­o­na eura od tog du­ga.
– To pod­ra­zu­mi­je­va da je Op­šti­na bu­džet­sku 2016. go­di­nu tre­ba­la za­vr­ši­ti sa 6,7 mi­li­o­na eura du­ga po kre­di­ti­ma, a ne bli­zu 20 mi­li­o­na ko­li­ko se po­ka­za­lo za­vr­šnim ra­ču­nom. Go­di­ne 2005, ka­da je DPS pre­o­teo opo­zi­ci­ji vlast u Nik­ši­ću, kre­di­ti su iz­no­si­li sve­ga 21,7 mi­li­o­na, Op­šti­na je za če­ti­ri go­di­ne Gr­bo­vi­će­vog man­da­ta pla­ti­la 2,8 mi­li­o­na ka­ma­ta na po­dig­nu­te kre­di­te i do­dat­no se kre­dit­no za­du­ži­la 17, 2 mi­li­o­na eura – po­ja­šnja­va Ju­ško­vi­će­va.B.B.


Na ra­ču­nu vi­še od dva mi­li­o­na eura

Op­šti­na u pro­šloj go­di­ni, na­ve­de­no je u za­vr­še­nom ra­ču­nu, ni­je ima­la no­vih za­du­že­nja, a sve oba­ve­ze su u iz­vje­štaj­nom pe­ri­o­du ured­no iz­mi­ri­va­ne. Vr­ši­lac du­žno­sti se­kre­ta­ra Se­kre­ta­ri­ja­ta za fi­nan­si­je, raz­voj i pred­u­zet­ni­štvo Sa­ni­ja Fa­tić na­ve­la je da raz­li­ka iz­me­đu pri­ho­da i ras­ho­da pred­sta­vlja sta­nje na ži­ro ra­ču­nu i bla­gaj­ni Op­šti­ne, pa ona na dan 31. de­cem­bar pro­šle go­di­ne iz­no­si dva mi­li­o­na i 375. 959 eura.


Zbog ko­lek­to­ra ma­nje in­ve­sti­ci­ja

 Ka­pi­tal­ni bu­džet Op­šti­ne u 2016. go­di­ni pla­ni­ran je na iz­nos od sko­ro če­ti­ri mi­li­o­na eura, ali je iz­vr­šen sve­ga 50,4 od­sto od to­ga. U iz­vr­še­nim in­ve­sti­ci­ja­ma iz­vje­štaj­nog pe­ri­o­da naj­ve­će uče­šće, na­vo­di se u za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta, ima­ju iz­da­ci za lo­kal­nu in­fra­struk­tu­ru gdje je po­tro­še­no 1,29 mi­li­o­na, na vo­do­vo­de sko­ro po­la mi­li­o­na, te, iz­me­đu osta­log, za uli­ce i par­ko­ve iz­nos od 769, 1 hi­lja­du eura. Ne­iz­vr­še­nje ka­pi­tal­nog bu­dže­ta u skla­du sa pla­nom, po­ja­šnje­no je u iz­vje­šta­ju, u naj­ve­ćoj mje­ri je do­pri­ni­je­lo neo­p­hod­no spro­vo­đe­nje funk­ci­o­nal­nih pro­ba pre­či­šća­ča opad­nik vo­da (ko­lek­tor), zbog če­ga je od­lo­žen ob­ra­čun ko­nač­ne si­tu­a­ci­je.
– Ko­lek­tor se gra­di kao „Ska­dar na Bo­ja­ni” i pro­sto je ne­vje­ro­vat­no da de­ce­ni­ju vlast ni­je spo­sob­na da ri­je­ši taj pro­blem či­ju po­za­di­nu mi ne zna­mo. Da li je za­ka­zao iz­vo­đač ili Op­šti­na – pi­ta Ra­de Mi­lo­še­vić.
Mir­ja­na Ju­ško­vić na­gla­ša­va da su ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je od 2011. do 2016. go­di­ne iz­no­si­le 18,9 mi­li­o­na, od če­ga za ko­lek­tor 15,4 mi­li­o­na eura.
– Ka­šnje­nje u re­a­li­za­ci­ji pu­šta­nja u funk­ci­ju tog po­stro­je­nja ne sa­mo da je ne­ga­tiv­no uti­ca­lo na kva­li­tet ži­vo­ta u Nik­ši­ću i okru­že­nju, već je di­rekt­no uti­ca­lo i na da­lji raz­voj gra­da – is­ti­če ona.