BU­DVA - Lu­či­ce su jed­na od naj­ljep­ših pje­sko­vi­tih pla­ža na cr­no­gor­skoj oba­li. Du­gač­ka je oko 220 me­ta­ra, a uda­lje­na 500 me­ta­ra od Pe­trov­ca. Pla­ža je smje­šte­na u uva­li i okru­že­na bo­ro­vom šu­mom. Do nje se mo­že do­ći pje­ške, auto­mo­bi­lom ili tak­si bro­di­ći­ma, od­no­sno čam­ci­ma.Uz pla­žu se na­la­zi ne­ko­li­ko ka­fi­ća i re­sto­ra­na, a na sa­moj pla­ži je i pla­žni bar. Po­lo­vi­na pla­že je u se­zo­ni za­ku­plje­na i tu su po­sta­vlje­ni sun­co­bra­ni od tr­ske i le­žalj­ke za iz­najm­lji­va­nje, dok je pre­o­sta­li dio slo­bo­dan za ku­pa­če. Na sa­mom kra­ju se na­la­zi vo­de­ni to­bo­gan i igra­li­šte u bo­ro­voj šu­mi, ide­al­no za dje­cu.
Ne­tak­nu­ta pri­ro­da pla­že Lu­či­ce pri­vla­či ve­li­ki broj po­sje­ti­la­ca. Bez mno­go mu­zi­ke i bu­ke, pred­sta­vlja pra­vo mje­sto za po­ro­dič­ni bo­ra­vak i od­mor.
Ne­ka­da su na ovoj pla­ži naj­če­šći go­sti bi­li Pod­go­ri­ča­ni ko­ji su se ov­dje osje­ća­li i po­na­ša­li kao „ri­ba u vo­di”. Da­nas ni­je ta­ko, go­sti­ju ima sa svih stra­na. Naj­vi­še ih je iz Ru­si­je, za­tim Če­ha, iz gra­do­va Sr­bi­je, Bo­sne i Her­ce­go­cvi­ne, Slo­ve­ni­je, Ma­ke­do­ni­je... Uglav­nom su u pi­ta­nju po­ro­di­ce.
No, ono što se mo­ra pri­mi­je­ti­ti i što go­sti ko­men­ta­ri­šu je­ste da je pla­ža po­di­je­lje­na „na luk­su­zni i si­ro­tinj­ski dio”. Na de­snoj stra­ni je li­je­po ure­đe­na pla­ža sa lje­žalj­ka­ma, a na li­je­voj pe­škir do pe­ški­ra. I gu­žva ... Mo­glo bi se re­ći jed­na pla­ža, a na njoj dva svi­je­ta.
Da bi se do­šlo do Lu­či­ca, tre­ba pro­ći kroz cen­tar. Već od skre­ta­nja sa ma­gi­stra­le od Ba­ra ili Pod­go­ri­ce ka cen­tru do­če­ka­će vas po­ha­ban as­falt s ru­pa­ma ko­je go­di­na­ma ni­ko ne sa­ni­ra. Ove go­di­ne ih je ne­ko od mje­šta­na na­pu­nio be­to­nom i iz­dra­ža­le su jed­no vri­je­me, ali su se po­no­vo po­ja­vi­le ovih da­na. Osim na lo­šu put­nu in­fra­struk­tu­ru, mje­šta­ni se na ža­le i na slab na­pon stru­je, kao i na loš sig­nal za mo­bil­nu te­le­fo­ni­ju i in­ter­net...
Na pla­ži se mo­gu za­ku­pi­ti le­žalj­ke po ci­je­ni od 10 eura. Vla­sni­ci re­sto­ra­na su, da bi pri­vu­kli mu­šte­ri­je, u sklo­pu svo­jih obje­ka­ta od­re­di­li pro­stor gdje su smje­sti­li le­žalj­ke i sun­co­bra­ne ko­je da­ju bes­plat­no svo­jim go­sti­ma. To je bio pra­vi po­tez, su­de­ći po či­nje­ni­ci da su te­ra­se tih re­sto­ra­na po­pu­nje­ne.
Go­sti ne mo­ra­ju da raz­mi­šlja­ju ni o to­me gdje će par­ki­ra­ti auto­mo­bi­le. Je­dan od lo­kal­nih moć­ni­ka je na svom ze­mlji­štu na­pra­vio par­king i na as­falt­nom pu­tu za Lu­či­ce po­sta­vio ram­pu. Ta­ko go­di­na­ma ubi­ra ve­li­ka sred­stva. Na sto­ti­nak me­ta­ra od pla­že, na ram­pi se na­pla­ću­je par­king po tri eura. Tu­ri­sti se vra­ća­ju kad do­đu do ram­pe i osta­vlja­ju ko­la na obli­žnja dva par­kin­ga ili po­red pu­ta pa idu pje­ške do pla­že. Mi smo po­ku­ša­li da se „iz­vu­če­mo” pri­čom da ra­di­mo tu­ri­stič­ku te­mu o Lu­či­ca­ma. No, kr­šni Be­ra­nac, ba­rem je ta­ko re­kao da je ro­dom iz tih kra­je­va, bio je ne­u­mo­ljiv.
-Mo­že­te ući, ali mo­ra­te pla­ti­ti. Kod me­ne ne­ma­ju po­pu­sta ni po­li­caj­ci, ni no­vi­na­ri. Po­li­ca­jac po­ka­žu znač­ku, ali ja im na­pla­tim i po­red to­ga – ka­te­go­ri­čan je bio čo­vjek na ram­pi.
U raz­go­vor se umi­je­šao je­dan od go­sti­ju ko­ji je svo­jim dži­pom do­šao da ram­pe. Ni­je htio da pla­ti tri eura.
-Od­ra­ste nas do go­le ko­že. Tri eura ova­mo, tri ona­mo... Još ma­lo će­te po­če­ti da na­pla­ću­je­te i va­zduh, bio je ogor­čen taj tu­ri­sta. Okre­nuo je vo­zi­lo i ne­stao ka Pe­trov­cu.
Za sto­lom u re­sto­ra­nu „Bar­bun” za­te­kli smo mla­de lju­de iz Sr­bi­je, iz Uži­ca i Ba­ji­ne Ba­šte. Ka­žu da se od­li­či­no pro­vo­de i da im baš ni­šta ne fa­li.
Pre­drag, Kri­sti­na, Alek­san­dar i Ma­ri­na uži­va­ju u lje­po­ta­ma Lu­či­ca.
-Ov­dje smo do­šli pre­ko sin­di­ka­ta i odu­še­vlje­ni smo. Hra­na je iz­vr­sna. Stal­no do­la­zi­mo u ,,Bar­bun” gdje je oso­blje iz­u­zet­no lju­ba­zno. Či­ni nam se kao da smo ov­dje ro­đe­ni. Ci­je­ne su ne­što ve­će u Pe­trov­cu ne­go ov­dje u Lu­či­ca­ma- ka­žu ovi mla­di lju­di.
Dva­de­set­pe­to­go­di­šnja Di­ja­na iz So­po­ta obo­ža­va da do­đe na Cr­no­gor­sko pri­mor­je. Ka­ko ka­že, od 18 go­di­ne lje­tu­je u ne­kom od mje­sta na na­šem pri­mor­ju. Već dru­gu go­di­nu do­la­zi u Lu­či­ce.
-Pre­div­no je, svi­đa­ju mi se i pri­ro­da i lju­di. Mo­žda su ma­lo ci­je­ne već za nas ko­ji do­đe­mo na lje­to­va­nje. Smje­šte­na sam u Pe­trov­cu. Od­la­zim u lo­ka­le po­red oba­le, ne­mam za­mjer­ki na dnev­ni pro­vod ov­dje u Lu­či­ca­ma gdje su ured­ne pla­že, a po­hva­li­la bih i noć­ni pro­vod. Je­di­no mi se ne svi­đa što je pla­ža po­di­je­lje­na. Na jed­noj stra­ni su oni ko­ji mo­gu da za­ku­pe sun­co­bra­ne i lje­žalj­ke, a na dru­goj mi ko­ji smo do­ni­je­li svoj sun­co­bran i pe­škir. Ali, i mi i oni isto uži­va­mo- ka­že ona. D.S.


Pje­ške od Pe­trov­ca do Lu­či­ca

Mar­ko i Mir­ja­na iz No­vog Sa­da su pr­vi pu­ta u Lu­či­ca­ma, ali su pre­za­do­volj­ni onim što se nu­di.
-Ci­je­ne su ko­rekt­ne, a za­dolj­ni smo i smje­šta­jem.Raz­mi­šlja­mo da do­đe­mo i idu­će go­di­ne. U Lu­či­ca­ma naj­vi­še bo­ra­vi­mo pre­ko da­na. Ne­ka­ko je mir­no i mo­že­mo da se od­mo­ri­mo, jer no­ću do ka­sno osta­ne­mo bud­ni. Na ovoj pla­ži je hi­gi­je­na na vi­so­kom ni­vou i to nas ra­du­je. Ono što nam pred­sta­vlja pro­blem je do­la­zak na pla­žu vo­zi­lom, jer bi za par­king tre­ba­lo da iz­dvo­ji­mo sva­ki dan tri eura. Za­to i do­la­zi­mo pje­ške od Pe­trov­ca, što ni­je ta­ko ni te­ško. Mla­di smo -ka­žu Mar­ko i Mir­ja­na.


Ru­ski tu­ri­sti za­do­volj­ni

Na­ta­li­ja iz Mo­skve de­se­tu go­di­nu za re­dom do­la­zi u Lu­či­ce.
-Ov­dje smo ste­kli pu­no pri­ja­te­lja, ta­ko da je­dva če­ka­mo da do­đe­mo. Ima ne­ko­li­ko po­ro­di­ca iz Mo­skve i li­je­po nam je. Po­seb­no sam za­do­volj­na uslu­ga­ma u re­sto­ra­nu „Bar­bun” gdje je oso­blje za po­hva­lu. Hra­na je do­bra, svje­ža i dje­ca je obo­ža­va­ju. I ci­je­ne nam od­go­va­ra­ju. Ra­ni­je ni­je bi­lo gu­žvi na ovoj pla­ži, me­đu­tim, sa­da se mno­go to­ga pro­mi­je­ni­lo. Pu­no je ku­pa­ča, ali mo­že­mo da se od­mo­ri­mo. Ovo je mje­sto za uži­va­nje- ka­za­la je ona.