-ŽA­BLjAK – Za­se­lak Vr­toč Po­lje is­pod Dur­mi­to­ra, na ula­znim vra­ti­ma Si­nja­je­vi­ne, ovih vre­lih ljet­njih da­na bio je mje­sto oku­plja­nja po­ro­di­ce Ćo­ro­vić i nji­ho­vih pri­ja­te­lja. U ka­tu­nu pre­da­ka oku­pio se ve­li­ki broj čla­no­va brat­stva pri­sti­glih s ra­znih de­sti­na­ci­ja. Na­sta­vlja­ju tra­di­ci­ju po­ro­dič­no-brat­stve­nič­kog sku­pa za­po­če­tu pro­šle go­di­ne, u okvi­ru ko­jeg or­ga­ni­zu­ju svo­je­vr­stan pla­nin­ski po­lu­ma­ra­ton pod na­zi­vom „Pu­te­vi­ma pre­da­ka”. Ove go­di­ne tri­de­se­tak uče­sni­ka, od se­dam do se­dam­de­set se­dam go­di­na, kre­nu­lo je iz za­jed­nič­ke po­stoj­bi­ne, iz Po­šće­nja, pu­tem ko­jim su i nji­ho­vi pre­ci išli ka­da su iz­di­za­li na ka­tun, do Vr­toč Po­lja, gdje i da­nas ži­ve Ćo­ro­vi­ći. Na tom pu­tu, du­gom oko 21 ki­lo­me­tar, po­sto­je dva po­či­va­li­šta – Ku­mi­na bu­kva i kod spo­me­ni­ka klič­kom voj­vo­di, gdje se uče­sni­ci okri­je­pe i pre­dah­nu. Dok su od­ma­ra­li, slu­ša­li su be­sje­de i pri­če iz pro­šlo­sti.
A na ci­lju, u Vr­toč Po­lju, oku­pi­li se rod­bi­na i pri­ja­te­lji, ko­ji apla­u­zi­ma do­če­ka­ju uče­sni­ke po­lu­ma­ra­to­na. Kad su svi pri­sti­gli, usli­je­di­lo je osvje­že­nje i pre­dah, pa on­da tr­pe­za na ko­joj se na­šao voj­nič­ki pa­sulj s do­ma­ćom ko­ba­si­com.
To­maš Ćo­ro­vić i nje­go­va su­pru­ga Sla­vi­ca, do­ma­ći­ni i or­ga­ni­za­to­ri sku­pa, iz­ra­zi­li su za­do­volj­stvo što su uspje­li da oku­pe ši­ru rod­bi­nu i pri­ja­te­lje.
– Po­seb­no smo za­hval­ni oni­ma ko­ji su iz­dr­ža­li tr­ku, dr Li­di­ji Gr­bo­vić Stan­ko­vić i nje­nom si­nu Alek­san­dru. Moj pra­djed Bog­dan i njen pra­djed No­vak su iz iste ko­li­jev­ke, bra­ća. Po­zdra­vljam ro­đa­ka Če­du i nje­go­vu fa­mi­li­ju i gru­pu No­vo­sa­đa­na, za njih je ovo kao da su osvo­ji­li Mont Eve­rest. Za­hval­na sam i pri­ja­te­lji­ma ko­ji su nam se da­nas pri­dru­ži­li – pro­fe­so­ru Jo­vi­ci Tr­ku­lji, Zlat­ku, Bo­šku i Ži­vo­ra­du Bo­jo­vić, Ne­boj­ši iz Či­ka­ga, brat­stve­ni­ci­ma iz Pod­go­ri­ce, Nik­ši­ća, Be­o­gra­da... Po­seb­no po­zdra­vljam bra­ću Po­šće­nja­ne. Ovo je tre­ći da­tum ko­ji Po­šće­nja­ni uno­se u svoj ka­len­dar, ko­ji tre­ba da odr­ži­mo, još bo­lje da osmi­sli­mo i pre­tvo­ri­mo u tra­di­ci­ju. Na pr­vom mje­stu je vi­kend uoči Sa­vin­da­na ka­da obi­lje­ža­va­mo na­šu kr­snu sla­vu Sve­tog Sa­vu, a dru­gi da­tum je Ve­li­ka Go­spo­ji­na, to je sla­va na­še cr­kve u Po­šće­nju – na­gla­sio je To­maš u zdra­vi­ci.
Ovo oku­plja­nje ima po­se­ban cilj – oku­plja­nje i dru­že­nje, jer ži­ve da­le­ko jed­ni od dru­gih – od Sr­bi­je, pre­ko Špa­ni­je, do Ame­ri­ke... Tu ve­li­ku da­lji­nu na po­se­ban na­čin po­bi­je­dio je djed To­maš ko­ji je uspio da oku­pi brat­stve­ni­ke.
Da­ni­lo Vo­do­var iz Be­o­gra­da i Ste­fan Ćo­ro­vić iz No­vog Sa­da uspje­šno su is­tr­ča­li po­lu­ma­ra­ton.
– Oku­pio nas je naš za­jed­nič­ki djed To­maš, dru­ži­mo se i uži­va­mo. Tr­ka je bi­la vi­še ne­go na­po­r­na, po­če­tak je bio po­seb­no te­žak, ve­li­ki uspon, ali kad smo sti­gli na vrh bi­lo je lak­še. Mi smo bi­li naj­mla­đi. Umje­sto na­gra­de, na ci­lju nas je če­kao srp­ski pa­sulj sa ko­ba­si­com – pri­ča­ju naj­mla­đi uče­sni­ci tr­ke.
Na tr­ku „Pu­te­vi­ma pre­da­ka” iz Be­o­gra­da su sti­gli Li­di­ja Stan­ko­vić i njen sin Alek­san­dar, ko­jem po­seb­no pri­ja bo­ra­vak u pri­ro­di.
– Po­ti­čem iz Po­šće­nja, tač­ni­je moj pra­djed No­vak oti­šao je u Sr­bi­ju, a moj otac je ro­đen u Uži­cu. Ži­vi­mo u Be­o­gra­du i tek pro­šle go­di­ne ot­kri­li smo oda­kle po­ti­ču na­ši ko­ri­je­ni. Tru­di­će­mo se da sva­ke go­di­ne do­đe­mo i obi­đe­mo po­stoj­bi­nu. Da­nas smo pro­šli pu­te­vi­ma pre­da­ka, bo­ra­vak na­sta­vlja­mo i na­red­nih da­na – za­do­volj­na je dok­tor­ka Li­di­ja.
V.Š.

Ste­fan sti­gao iz Či­ka­ga

Dva­na­e­sto­go­di­šnji Ste­fan Bo­no­vić ži­vi u Či­ka­gu, ro­đen je u Špa­ni­ji, ali po­no­sno is­ti­če da je po na­ci­o­nal­no­sti Sr­bin.
– Do­šao sam za­to što mi je maj­ka ov­dje ro­đe­na, ona je kćer­ka To­ma­še­va, i s njom do­la­zim sva­kog lje­ta. Uče­snik sam po­lu­ma­ra­to­na, bi­lo je na­por­no, ali ne­za­bo­rav­no. Djed To­maš nas je na­u­čio da „tre­ba bi­ti upo­ran, ne­ma pre­da­je, op­ti­mi­zam pri­je sve­ga, uvi­jek ka­da je is­pred te­be pre­pre­ka i ne­što lo­še, ko­ra­čaj na­pri­jed, jer iza to­ga lo­šeg na­la­zi se ono do­bro... Na­kon sva­kog lo­šeg vre­me­na do­ći će i do­bro vri­je­me – po­no­sno pri­ča mla­đa­ni Ste­fan.

Zet na­gra­đen ko­no­ba­ri­sa­njem

U bi­ci­kli­stič­kom po­lu­ma­ra­to­nu uče­stvo­va­li su i Sa­ša Vo­do­var i An­dri­ja Pe­ro­vić, gim­na­zi­ja­lac iz Pod­go­ri­ce, ko­ji su pre­šli sta­zu du­gu 60-ak ki­lo­me­ta­ra.
– Da­li smo do­pri­nos tr­ci „Pu­te­vi­ma pre­da­ka” ta­ko što smo na bi­ci­kli­ma od­ve­zli eta­pu Po­šće­nje–Pet­nji­ca–Bo­an–Mlje­ti­čak–Bu­ko­vi­ca i Vr­toč Po­lje. Mno­go te­ška sta­za, ali smo pre­za­do­volj­ni i sreć­ni što smo uče­sni­ci ova­kvog sku­pa. Kao na­gra­du do­bio sam ulo­gu da slu­žim go­ste, pa tek na kra­ju da se i sam po­ča­stim srp­skim pa­su­ljom sa do­ma­ćom ko­ba­si­com – pri­ča Sa­ša, ina­če zet po­ro­di­ce Ćo­ro­vić.