Bi­je­lo Po­lje – Tu­ri­stič­ka se­zo­na se ne pre­da­je, ri­je­ka go­sti­ju i da­lje pre­la­zi pre­ko gra­nič­nog pre­la­za Do­bra­ko­vo iz Sr­bi­je u Cr­nu Go­ru. Ali, kao i pret­hod­nih go­di­na, tu­ri­sti se ne za­dr­ža­va­ju u ovom kra­ju i ma­lo pa­žnje po­sve­ću­ju tu­ri­stič­kim po­ten­ci­ja­li­ma Bi­je­log Po­lja. Mo­žda je je­dan od raz­lo­ga i to što se su­o­ča­va­ju s go­mi­la­ma sme­ća ko­je ne do­li­ku­ju dr­ža­vi ko­ja je se­be pro­gla­si­la eko­lo­škom. Ri­je­ke su za­tr­pa­ne ra­znim ot­pa­dom. Pri­je sve­ga Lim, po­red či­jih oba­la pro­la­ze tu­ri­sti, idu­ći pre­ma Cr­no­gor­skom pri­mor­ju. I ne sa­mo Lim, već i nje­go­va pri­to­ka Bi­stri­ca, na či­jim oba­la­ma po­sto­ji ne­ko­li­ko mje­sta po­god­nih za od­ma­ra­nje tu­ri­sta.
U tre­nut­ku kad se kre­nu­lo u ni­kad ozbilj­ni­ju va­lo­ri­za­ci­ju tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la Đa­lo­vi­ća pe­ći­ne, što je ušlo i u ka­pi­tal­ni dr­žav­ni bu­džet, mje­šta­ni Bi­stri­ce ape­lu­ju na nad­le­žne da upo­re­do ra­de i na rje­ša­va­nju na­go­mi­la­nih eko­lo­ških pro­ble­ma. Mje­šta­ni ovog mje­snog cen­tra za ko­ji mno­gi ka­žu da je je­dan od naj­ljep­ših pred­je­la bje­lo­polj­ske op­šti­ne, is­ti­ču da je Bi­stri­ca, ko­ja je bi­la dra­gulj Cr­ne Go­re, sko­ro pot­pu­no de­va­sti­ra­na.
– Ne sa­mo da se ne vo­di ra­ču­na o eko­lo­gi­ji i za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, već se ona uni­šta­va na naj­go­ri mo­gu­ći na­čin. Kul­tu­ra ži­vlje­nja je na naj­ni­žem ni­vou. Do­pre­ma­ju sme­će i iz uda­lje­nih se­la i ba­ca­ju ga u ovu na­šu rječ­nu lje­po­ti­cu. I to ni­ko­ga ne za­bri­nja­va. A mo­gli smo, ne ta­ko dav­no, iz Bi­stri­ce vo­du pi­ti. Sad stra­hu­je­mo od za­ra­ze – po­ru­ču­je Mi­li­sav Đu­ro­vić, je­dan od naj­sta­ri­jih ži­te­lja bi­strič­kog kra­ja.
Je­dan od onih ko­ji upor­no ape­lu­je da se hit­no pre­du­zmu ko­ra­ci za za­šti­tu ri­je­ka, pri­je svih Bi­stri­ce, je­ste i pen­zi­o­ni­sa­ni pro­fe­sor Ri­fat Ka­ja­be­go­vić, ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik Eko­lo­škog dru­štva ,,Bi­je­lo Po­lje”. Ka­že da to za­ga­đe­nost oko­li­ne ni­je pro­blem sa­mo Bi­stri­ča­na, kroz či­je mje­sto pro­ti­če isto­i­me­na ri­je­ka, već je si­tu­a­ci­ja iden­tič­na na pod­ruč­ju sko­ro či­ta­ve op­šti­ne. Ta­kva je si­tu­a­ci­ja i sa sta­nov­ni­ci­ma ko­ji gra­vi­ti­ra­ju uz oba­le ri­je­ke Lim, Lju­bo­vi­đe i Lje­šni­ce.
– Eko­lo­ška svi­jest gra­đa­na je na ni­skom ni­vou. Po­treb­no je mno­go vi­še edu­ko­va­ti dje­cu o zna­ča­ju za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i svi tre­ba da se ak­ti­vi­ra­mo ka­ko bi­smo sa­ču­va­li ri­je­ke i pri­ro­du. Mo­ra­ju se uklju­či­ti raz­ne in­spek­ci­je i ko­mu­nal­ni po­li­caj­ci. I to pod hit­no. Da ne bu­de ka­sno. Sva­ki je dan dra­go­cjen – po­ru­čio je Ka­ja­be­go­vić.
Ka­ko je is­ta­kao, pri­ro­da nam je da­la pre­di­van pro­stor, sa­mo tre­ba da ga ču­va­mo i šti­ti­mo.
– Tre­ba da osta­vi­mo bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma ne­što vri­jed­no. A ne da sve pred so­bom prak­tič­no uni­šta­va­mo. Pri­ro­da je bi­la iz­da­šna u na­šem kra­ju. Dru­gi bi pla­ti­li da mo­gu da ima­ju ma­kar dio ove lje­po­te ko­jom mi ras­po­la­že­mo, a ko­ju ne ci­je­ni­mo do­volj­no – ka­zao je Ka­ja­be­go­vić.
On je na­gla­sio da je sav trud po­sled­njih go­di­na pao u vo­du.
–Uza­lud smo spro­vo­di­li pro­je­kat eko­lo­ške za­šti­te Bi­stri­ce, po­sta­vi­li pet bil­bor­da da upo­zo­ra­va­ju, uba­ci­va­li mri­jest, or­ga­ni­zo­va­li ak­ci­je či­šće­nja, edu­ko­va­li lju­de, upo­zo­ra­va­li i pri­ča­li. Ni­ko­ga to ni­je do­ta­klo. Sve je bi­lo uza­lud– ka­zao je Ka­ja­be­go­vić.
I iz Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Bi­je­lo Po­lje is­ti­ču da je bi­strič­ki kraj pra­vi dra­gulj kad je u pi­ta­nju va­lo­ri­za­ci­ja tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la.
– Ovo je jed­no od naj­ljep­ših mje­sta ko­je ima­mo, bo­gom­da­no za raz­voj sva­ke vr­ste tu­ri­zma. Ima­mo i ,,Lim­sku re­ga­tu” i ,,Da­ne mri­je­sta”, za­tim ma­ni­fe­sta­ci­ju ,,Ušće”, ali i vi­še dru­gih ak­tiv­no­sti ko­je do­pri­no­se da se naš kraj pre­tvo­ri u oazu za tu­ri­ste. Da ne go­vo­ri­mo o ka­me­nom mo­stu iz sred­njeg vi­je­ka u Lo­znoj Lu­ci. Ima­mo Đa­lo­vi­ća kli­su­ru i dr­ža­va je već pred­u­ze­la ko­ra­ke da se va­lo­ri­zu­je pe­ći­na na Vraž­jim vi­ro­vi­ma. Ima­mo i dva ma­na­sti­ra – u Vo­ljav­cu i na Pod­vr­hu – ka­za­la je Vi­o­le­ta Ob­ra­do­vić, di­rek­to­ri­ca TO Bi­je­lo Po­lje.
M.N.


Ri­je­ši­ti pro­blem od­la­ga­nja čvr­stog ot­pa­da

Pre­ma ri­je­či­ma Alek­san­dra Sr­da­no­vi­ća, ak­ti­vi­ste Gra­đan­skog po­kre­ta UrA, po­seb­no je ugro­že­na Bi­stri­ca, či­je ko­ri­to je u gor­njem to­ku pot­pu­no iz­mje­šte­no, a oba­le uni­šte­ne pri­li­kom za­po­če­tih, a ni­kad za­vr­še­nih ra­do­va na mi­ni-hi­dr­o­cen­tra­li.
–Bje­lo­polj­ska op­šti­na ima ne­ko­li­ko ri­je­ka – Lim, Bi­stri­ca, Lje­šni­ca, Lju­bo­vi­đa, ko­je su od­lu­kom Vla­de pro­gla­še­ne ri­je­ka­ma od dr­žav­nog zna­ča­ja. Upr­kos to­me, sta­nje ovih ri­je­ka je da­nas na eko­lo­ški ne­pri­hva­tlji­vom ni­vou. U ci­lju rje­ša­va­nja pro­ble­ma od­la­ga­nja čvr­stog ot­pa­da, tra­ži­li smo i tra­ži­mo da se od­re­đe­nog da­tu­ma u mje­se­cu na de­se­tak lo­ka­ci­ja u op­šti­ni odo­bri od­la­ga­nje ovog ot­pa­da, či­me bi se u ve­li­koj mje­ri po­pra­vi­lo tre­nut­no sta­nje u gra­du na Li­mu – re­kao je Sr­da­no­vić.