Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Vođa „škaljaraca” oslobođen, potjernica ukinuta * Birački spisak ne davati u ruke partijskim aktivistima * Umjesto partijskog policajca, gone poslanika * Priznao šverc droge u zamjenu za robiju u Spužu * Vođa „škaljaraca” oslobođen, potjernica ukinuta * O volovima * Katalonija, Lombardija, Škotska, zašto sada?
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 02-11-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Doris Pak:
– Nevjerovatno je da je krunski svjedok optužbe jedan zločinac.

Vic Dana :)

Pozvao sam djevojku sinoć oko 7 sati da izađemo. Rekla mi je da će mi se javiti kad osuši kosu. Izgleda da suši dlaku po dlaku!


Deda prepričava svoje pustolovine svom šestogodišnjem unuku:
- “..i tako smo mi zalutali na Alpima, snijeg je bio preko 3 metra, hrane nam je ponestajalo, bili smo iscrpljeni kada nas je opkolio čopor od 20 vukova!
- Deda, prošle godine si mi to pričao, ali tad si rekao da je bilo samo 5 vukova!?
- Dijete moje, tada si bio isuviše mlad da bi sazanao pravu istinu!








Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

 
Regioni IZ SAVJETA MZ KOŠUTIĆE TVRDE DA SELO OSTAJE PUSTO ZBOG BROJNIH PROBLEMA
Makadamskim putevima bježe u srećnije krajeve
Uništeni putevi Makadamskim putevima bježe u srećnije krajeve Putevi u Košutiću decenijama čekaju asfalt. Ti putevi su, pored velikih oštećenja, tokom zime uglavnom neprohodni. Uz to, niko od ljudi koji živi na ovom području ne dobija priliku da se zaposli, kaže Mileta Đerković
ANDRIJEVICA - Iz Savjeta Mjesne zajednice Košutiće saopštili su da su država i lokalna uprava potpuno zanemarile višegodišnje investicione planove i da je zbog toga ovo selo suočeno sa sveukupnom stagnacijom. Istakli su da je u minulom periodu malo urađeno na razvojnom planu, i da lokalno stanovništvo, pritisnuto težinom života, svakodnevno odlazi u druge krajeve. Naglasili su da je seoska putna mreža u katastrofalnom stanju, a pogubna je i činjenica da se s ovog područja poslednjih godina niko nije zaposlio.
-Putevi u Košutiću decenijama čekaju asfalt. Ti putevi su, pored velikih oštećenja, tokom zime uglavnom neprohodni. Uz to, niko od ljudi koji živi na ovom području ne dobija priliku da se zaposli. Zato selo polako ostaje pusto, jer narod, u nedostatku radnih mjesta, odlazi trbuhom za kruhom. Sto­ga je po­sled­nji mo­me­nat da nad­le­žni shva­te ozbilj­nost si­tu­a­ci­je i da ja­sno sa­op­šte na­ro­du šta pla­ni­ra­ju da ura­de za spas Ko­šu­ti­ća, jer je sta­nje vi­še ne­go alar­mant­no- na­vo­di pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ko­šu­ti­će Mi­le­ta Đer­ko­vić.
Na­gla­sio je da je du­ga­čak spi­sak pu­te­va u ovom se­lu ko­ji go­di­na­ma če­ka­ju neo­p­hod­nu re­kon­struk­ci­ju.
-Neo­p­hod­no je sa­ni­ra­ti put ko­ji od mo­sta na Pe­ru­ći­ci vo­di do se­o­skog gro­blja. Taj put je od za­jed­nič­kog in­te­re­sa za sve sta­nov­ni­ke mje­sne za­jed­ni­ce s tim što nje­go­va re­kon­struk­ci­ja pod­ra­zu­mi­je­va i po­prav­ku po­sto­je­ćeg mo­sta, kao i pri­ključ­nih pu­te­va. Na po­prav­ku če­ka i put Ve­te­ri­nar­ska sta­ni­ca – Ta­la­nov­ci u du­ži­ni od če­ti­ri ki­lo­mer­tra, ko­ji je od iz­u­zet­ne va­žno­sti, jer po­red to­ga što ga ko­ri­sti dva­de­se­tak do­ma­ćin­sta­va, on pred­sta­vlja naj­kra­ću ve­zu sa re­pe­ti­to­ri­ma na Ma­le­žu, a ujed­no ve­že An­dri­je­vi­cu i sva pot­ko­mov­ska se­la sa pla­ni­nom Štav­na i pu­tem ko­ji vo­di pre­ma Tre­šnje­vi­ku i Pod­go­ri­ci. Re­kon­struk­ci­ja ovog pu­ta pod­ra­zu­mi­je­va i sa­na­ci­ju kli­zi­šta u mje­stu Bo­jo­vi­će. Re­kon­struk­ci­ja je neo­p­hod­na i pu­tu Sto­lak - Gla­vi­ca u du­ži­ni od 2,5 ki­lo­me­ta­ra ko­ji se na­la­zi u iz­u­zet­no lo­šem sta­nju i ko­ji ujed­no vo­di ka pla­ni­ni Cr­no­go­ra. Tu je i put Gla­vič­ki po­tok – Konj­ski laz u du­ži­ni od 500 me­ta­ra, kao i osta­li pri­ključ­ni pu­te­vi u ovom di­je­lu se­la, uklju­ču­ju­ći i put Ko­nju­he – Se­vr­dak – Po­vr­še – se­o­sko gro­blje - is­ta­kao je Đer­ko­vić, do­da­ju­ći da se mo­ra­ju sa­ni­ra­ti i ošte­će­nja na lo­kal­nom pu­tu Đu­li­će – Ko­nju­he, a po­seb­no kli­zi­šta kod mo­sta u Ko­šu­ti­ći­ma.
On je is­ta­kao da je po­treb­no iz­vr­ši­ti na­si­pa­nje, rav­na­nje i va­lja­nje svih na­zna­če­nih pu­te­va, s tim što se mo­ra raz­mi­šlja­ti o nji­ho­vom as­fal­ti­ra­nju i iz­grad­nji neo­p­hod­nih pro­pu­sta. Đer­ko­vić je uka­zao da je neo­p­hod­no iz­vr­ši­ti re­kon­struk­ci­ju ni­sko­na­pon­ske mre­že u ve­ćem di­je­lu se­la i ri­je­ši­ti pi­ta­nja vo­do­snab­di­je­va­nja pet­na­e­stak do­ma­ćin­sta­va i se­o­ske ka­pe­le. Ka­zao je da dje­li­mič­nu re­kon­struk­ci­ju zah­ti­je­va i po­sto­je­ći se­o­ski vo­do­vod.
Mje­šta­ni tvr­de da se, zbog niz ote­ža­va­ju­ćih fak­to­ra, i kod naj­ve­ćih op­ti­mi­sta po­la­ko ga­si i po­sled­nja na­da da će na ovim pro­sto­ri­ma do­ći do ob­na­vlja­nja ga­zdin­sta­va i da će ovi kra­je­vi kre­nu­ti raz­voj­nim pu­tem.
-Ko­šu­ti­će je ne­kad bi­lo pu­no na­ro­da. Sko­ro sva­ka ku­ća je bro­ja­la po de­se­tak čla­no­va. Lju­di su dr­ža­li pu­no sto­ke, ob­ra­đi­va­li ima­nja i ta­ko odr­ža­va­li kon­ti­nu­i­tet ži­vo­ta. Me­đu­tim, upo­re­do sa za­tva­ra­njem fa­bri­ka u Be­ra­na­ma i An­dri­je­vi­ci, lju­di su sve vi­še, pri­ti­snu­ti ne­po­volj­nim eko­nom­skim pri­li­ka­ma, po­če­li da se ise­lja­va­ju pre­ma pri­mor­ju i Pod­go­ri­ci i ne­kim dru­gim de­sti­na­ci­ja u Cr­noj Go­ri, ali i van nje. Taj ne­ga­ti­van trend po­seb­no je iz­ra­žen po­sled­njih go­di­na, što je do­ve­lo do kraj­nje za­bri­nja­va­ju­će si­tu­a­ci­je – na­vo­di Mi­o­drag Jo­vo­vić.
S njim je sa­gla­san i Želj­ko Jo­vo­vić ko­ji tvr­di da dr­ža­va ne že­li da se su­o­či sa stvar­nim i du­go­roč­nim po­tre­ba­ma lo­kal­nog sta­nov­ni­štva.
-Ko­šu­ti­će je po­sta­lo mje­sto gdje je vr­lo te­ško or­ga­ni­zo­va­ti nor­ma­lan ži­vot. Pri­je pet­na­e­stak go­di­na od Be­ra­na do Ko­šu­ti­ća sa­o­bra­ća­li su auto­bu­si i kom­bi vo­zi­la po ne­ko­li­ko pu­ta dnev­no i svi su bi­li pu­ni put­ni­ka. Da­nas ne­ma n auto­bu­sa ni put­ni­ka. Uzro­ke ova­kvog sta­nja sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti u ma­će­hin­skom od­no­su nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja pre­ma stvar­nim i du­go­roč­nim po­tre­ba­ma lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Do­volj­no je re­ći da se dr­ža­va i lo­kal­no ru­ko­vod­stvo pre­ma na­šim za­htje­vi­ma od­no­se kao da smo gra­đa­ni ko­ji ne­ma­ju pra­vo na ži­vot. Njih ne za­ni­ma što još ni­je­smo ri­je­ši­li osnov­ne eg­zi­sten­ci­jal­ne pro­ble­me i što ne­ma po­sla. Je­di­no im je va­žno da po­mo­ću is­pro­ba­nih me­to­da do­đu do što ve­ćeg bro­ja gla­sa­ča i tu se pri­ča za­vr­ša­va- ka­zao je Jo­vo­vić, na­po­mi­nji­ći da ni­je je­di­ni u se­lu ko­ji se na bi­rou ra­da na­la­zi vi­še od 30 go­di­na.D.J.


Za­tvo­re­no 50 ku­ća

Mje­šta­ni ka­žu da je omla­di­na iz go­di­ne u go­di­nu od­la­zi­la u sreć­ni­je i bo­ga­ti­je kra­je­ve, a da su za­vi­ča­ju osta­la vjer­na uglav­nom sta­rač­ka do­ma­ćin­stva i ne­ko­li­ko mo­ma­ka od ko­jih je ma­li broj uspi­je­vao da sklo­pi brač­nu za­jed­ni­cu. Na to uka­zu­ju po­da­ci po­sled­njeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva, po­tvr­đu­ju­ći da je se­lo Ko­šu­ti­će, ko­je za­hva­ta po­vr­ši­nu od de­se­tak ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih, su­o­če­no sa dra­sti­ča­nim pa­dom na­ta­li­te­ta i sve iz­ra­že­ni­jom mi­gra­ci­ji­om sta­nov­ni­štva. Ta­ko je u ovom iz­u­zet­no raz­u­đe­nom se­lu, sa de­se­tak za­se­la­ka, 2011. go­di­ne evi­den­ti­ra­no 86 ku­ća od ko­jih je 50 pra­znih. U tim ku­ća­ma da­nas ži­vi ma­nje od sto sta­nov­ni­ka, iako je pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka se­lo bro­ja­lo vi­še od 400 ži­te­lja. Sta­ti­sti­ka go­vo­ri da u Ko­šu­ti­ći­ma na jed­nom ki­lo­me­tru kva­drat­nom tre­nut­no ži­vi 8,6 sta­nov­ni­ka. Mje­šta­ni na­vo­de da je ma­sov­no ise­lja­va­nje po­če­lo na­kon za­tva­ra­nja fa­bri­ka u Be­ra­na­ma i An­dri­je­vi­ci, ka­da su Ko­šu­ti­ća­ni po­če­li od­la­zi­ti pre­ma Pod­go­ri­ci i pri­mor­ju, s tim što ni­je ma­li broj onih ko­ji su po­ro­dič­no gni­je­zdo svi­li ne­gdje u ino­stran­stvu.


Vo­de i šu­me na uda­ru taj­ku­na

Mje­šta­ni Ko­šu­ti­ća sma­tra­ju da je po­gub­no što re­sur­si na pod­ruč­ju an­dri­je­vič­ke op­šti­ne ni­je­su sta­vlje­ni u funk­ci­ju raz­vo­ja pod­ruč­ja Va­so­je­vi­ća.
-Nas de­ce­ni­ja­ma ni­ko ni­šta ne pi­ta. Dr­ža­va do­no­si ured­be o ko­ri­šće­nju pri­rod­nih re­sur­sa bez ika­kve kon­sul­ta­ci­je sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom. Ta­ko su se u po­sled­nje vri­je­me na­še šu­me i ri­je­ke na­šle na uda­ru taj­ku­na ko­ji­ma je do­zvo­lje­no da uni­šta­va­ju na­še pri­rod­ne bla­go­de­ti. Ču­je­mo da će se po­sli­je iz­grad­nje mi­ni-elek­tra­ne na ri­je­ci Bra­da­vac, elek­tra­ne gra­di­ti i na Mo­jan­skoj ri­je­ci. Mi u osno­vi ne­ma­mo ni­šta pro­tiv tih in­ve­sti­ci­ja, ali je ko­rekt­no da se ču­je i naš glas, jer na­ma ni­ko ni­je sa­op­štio ka­kve će be­ne­fi­te od elek­tra­na ima­ti na­ša se­la ko­ja su pot­pu­no za­po­sta­vlje­na – is­ta­kli su mje­šta­ni.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"