DA­NI­LOV­GRAD – Uče­ni­ci Eko­nom­ske ško­le „Mir­ko Ve­šo­vić” iz Pod­go­ri­ce po­sje­ti­li su Dom za sta­re „ Du­ga“ u Mr­ti­ni­ći­ma i pro­ve­li dan dru­že­ći se sa sta­na­ri­ma do­ma. Po­sje­ta uče­ni­ka Do­mu sta­rih or­ga­ni­zo­va­na je sklo­pu pred­me­ta „Pred­u­ze­će“ i vje­žbe „Tvoj dan“, a sa­sto­ja­la se u raz­go­vo­ru sa sta­ri­ma, igra­nju dru­štve­nih iga­ra, a di­je­li­li su se i pri­god­ni po­klo­ni za na­stu­pa­ju­će no­vo­go­di­šnje parz­ni­ke. Uče­ni­ci su sta­ri­ma po­klo­ni­li ono što im naj­vi­še tre­ba, od­no­sno vu­ne­ne ča­ra­pe, ša­lo­ve, a na­šla se i po­ne­ka knji­ga za do­ko­li­cu. Sa đa­ci­ma bi­li su i čla­no­vi NVO „Br­ljok“ ko­ja pro­mo­vi­še dru­štve­ne igre ko­je se ne na­la­ze na in­ter­ne­tu.
– Svje­sni smo da je ge­ne­ra­cij­ski jaz star ko­li­ko i čo­vje­čan­stvo. Da­na­šnji­cu ka­rak­te­ri­še užur­ba­nost, ne­str­plje­nje... Že­lje­li bi­smo za­u­sta­vi­ti vri­je­me, jer nam se či­ni da ni­šta ne sti­že­mo. Pri­tom naj­ma­nje se bri­ne­mo o sta­ri­ma i to po­ka­zu­ju sva is­tra­ži­va­nja. Raz­lo­zi se tra­že u eko­nom­skoj kri­zi i tr­ci za bo­ljom eg­zi­sten­ci­jom, ali i iza­zo­vi­ma no­vog do­ba mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja ko­je se ra­zi­ja­ju i pri­mje­nju­ju su­vi­še br­zo da bi ih sta­ri­ja ge­ne­ra­ci­ja mo­gla pri­hva­ti­ti. Pro­blem ne­ra­zu­mi­je­va­nja sta­rih smo iden­ti­fi­ko­va­li u na­šem sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu, bi­lo da se ra­di o na­šim ba­ba­ma i dje­do­vi­ma ili sta­rim lju­di­ma na uli­ci. Ne­ma­mo vre­me­na za njih, do­sad­ne su nam nji­ho­ve mi­li­on pu­ta is­pri­ča­ne pri­če, a na uli­ci uspo­ra­va­ju sa­o­bra­ćaj, stal­no ne­što za­pit­ku­ju… Po­če­li smo da za­bo­ra­vlja­mo ko­li­ko su nas, dok smo bi­li ma­li, uspa­vlji­va­li, še­ta­li, hra­ni­li, či­ta­li pri­če i baj­ke, ku­po­va­li nam igrač­ke i udo­vo­lja­va­li svim na­šim že­lja­ma. I sad osje­ća­mo mi­ris ba­ki­nih krof­ni i pa­la­čin­ki i ču­je­mo zvu­ke iz dje­do­ve ra­di­o­ni­ce dok nam po­pra­vlja bi­cikl – po­ja­sni­li su đa­ci raz­lo­ge svo­je po­sje­te do­mu u Mar­ti­ni­ći­ma, na­gla­ša­va­ju­ći da ova­kvim ak­ci­ja­ma že­le da pod­sje­te vr­šnja­ke da ne žu­re i da ma­lo za­sta­nu, pru­že ru­ku sta­ri­ji­ma, po­raz­go­va­ra­ju o nji­ho­vim ne­vo­lja­ma i pro­ve­du ne­ko vri­je­me sa nji­ma.
Uče­ni­ci su i na dje­lu po­ka­za­li ka­ko bri­nu o sta­ri­ma. Dan u Do­mu za sta­re su is­ko­ri­sti­li da se ras­pi­ta­ju ka­ko se ži­vi pod ovim kro­vom, da li je sta­rost te­ška i ka­ko im mo­gu po­mo­ći. Nji­ho­va na­mje­ra na­i­šla je na to­pao do­ček pa sta­na­ri Do­ma ni­je­su kri­li raz­o­ča­ra­nje ka­da se po­sje­ta za­vr­ši­la.
A đa­ci iz Eko­nom­ske ško­le is­ti­ču da će i da­lje spro­vo­di­ti pro­gra­me ko­ji bi tre­ba­lo da sred­njo­škol­ce upo­zna­ju ka­ko je to bi­ti star i ko­li­ko je ta­da po­treb­na ru­ka ra­zu­mi­je­va­nja i raz­go­vo­ra. U Eko­nom­skoj ško­li po­vo­dom to­ga oni će re­a­li­zo­va­ti vi­še pro­gra­ma.
– Pri­li­kom vje­žbi za po­me­nu­ti pred­met, a ko­je or­ga­ni­zu­je­mo uz po­moć na­šeg psi­ho­lo­ga, odr­ža­će­mo si­mu­la­ci­ju sva­ko­dne­vi­ce sta­rih lju­di. Nju će­mo iz­ve­sti sa za­tam­nje­nim na­o­ča­ri­ma, tam­po­ni­ma u uši­ma, ru­ka­vi­ca­ma, ogrom­noj obu­ći ili pe­ra­ja­ma na no­ga­ma, uz te­ške ruk­sa­ke na le­đi­ma po­ku­ša­va­ju­ći da ura­di­mo ne­ke jed­no­stav­ne po­slo­ve te­ške za sta­re, po­put uzi­ma­nja lje­ko­va iz ku­ti­je, obla­če­nje, ši­ve­nje dug­me­ta, či­ta­nje i pi­sa­nje, te­le­fo­ni­ra­nje... Na taj na­čin bi osje­ti­li sta­rač­ku ne­moć pri oba­vlja­nju sva­ko­dnev­nih rad­nji. Iz­ra­di­će­mo i po­ste­re za škol­ski hol, a po­di­je­li­će­mo ih i osta­lim sred­njim ško­la­ma u Pod­go­ri­ci. Ne­će­mo bi­ti li­je­ni, već će­mo i is­pi­sa­ti fla­je­re sa pri­god­nim po­ru­ka­ma ko­je su na­mi­je­nje­ne uče­ni­ci­ma na­še ško­le, a ko­ji će go­vo­ri­ti o to­me ka­ko ra­zu­mje­ti sta­re oso­be – ka­žu uče­ni­ci za „Dan”. I.M.


Pla­ni­ra­ju i kok­tel

Na­kon za­vr­šet­ka na­sta­ve uče­ni­ci na­mje­ra­va­ju da or­ga­ni­zu­ju kok­tel i po­zo­vu ro­di­te­lje i pro­fe­so­re. Oče­ku­ju da na kok­te­lu ču­ju ko­men­ta­re sta­ri­jih o nji­ho­voj ak­ci­ji i sa­vje­te ka­ko da ona bu­de što bo­lja.
– Na­da­mo se da će­mo skre­nu­ti pa­žnju vr­šnja­ka na sta­re lju­de oko nas. I to ne sa­mo na na­še ba­be i dje­do­ve ko­ji su nas po­di­gli, ne­go i na sve one si­je­de i po­gu­re­ne oso­be ko­je sva­kim da­nom sre­će­mo na uli­ci – na­gla­ša­va­ju uče­ni­ci Eko­nom­ske ško­le iz Pod­go­ri­ce.