P
LjE­VLjA – To­kom dva­de­se­tog vi­je­ka op­šti­na Plje­vlja, ko­ja se na­la­zi na tro­me­đi Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Bo­sne i He­r­ce­go­vi­ne, bi­la je da­le­ko raz­vi­je­ni­ja od su­sjed­nih op­šti­na kao što su Čaj­ni­če i Pri­boj, ali po­sled­nji po­da­ci po­ka­zu­ju da je fi­nan­sij­ska si­tu­a­ci­ja u tim op­šti­na­ma sa­da zna­čaj­no bo­lja dok Plje­vlja na­za­du­ju. Bu­dže­ti op­šti­na iz su­sjed­stva se uspje­šno re­a­li­zu­ju, a pla­ni­ra­ni bu­džet Op­šti­ne Plje­vlja ne ostva­ru­je se ni se­dam­de­set od­sto. Pro­šle go­di­ne bu­džet Op­šti­ne Čaj­ni­če pla­ni­ran je na iz­nos od 2.890.000 ma­ra­ka, a ostva­ren je pre­ko tri mi­li­o­na. U Pri­bo­ju je plan bu­dže­ta bio mi­li­jar­du i 400 mi­li­o­na di­na­ra, a re­a­li­zo­van je u iz­no­su od mi­li­jar­du i 360 mi­li­o­na di­na­ra. Bu­džet Op­šti­ne Plje­vlja pla­ni­ran na 21 mi­li­on eura, a ostva­ren je u iz­no­su od 12 i po mi­li­o­na.
– Plan bu­dže­ta je bio dva mi­li­o­na i 890 hi­lja­da ma­ra­ka. To­kom go­di­ne uspje­li smo taj plan da pre­ba­ci­mo pre­ko tri mi­li­o­na. Za ovu go­di­nu bu­džet je usvo­jen u iz­no­su od dva mi­li­o­na i 900 hi­lja­da ma­ra­ka – ka­zao je za „Dan” pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Čaj­ni­če Ili­ja Da­če­vić, uz po­ja­šnje­nje da je zbog pre­ba­ča­ja pla­na u 2017. go­di­ni vr­šen re­ba­lans bu­dže­ta. Ka­da je u pi­ta­nju pri­boj­ska op­šti­na, za 2018. pla­ni­ran je ma­nji iz­nos bu­dže­ta, jer pro­šle go­di­ne ni­je re­a­li­zo­van bu­džet u pla­ni­ra­nom iz­no­su.
– Uku­pan obim bu­dže­ta utvr­đen ra­ni­je do­ni­je­tom od­lu­kom iz­no­sio je 1.400.425.928 di­na­ra, a no­vim pred­lo­gom, na­kon re­ba­lan­sa, iz­no­si 1.360.929.754,00, što je sma­nje­nje za 5,5 od­sto. Op­štin­sko vi­je­će je utvr­di­lo i Skup­šti­ni op­šti­ne pro­sli­je­di­lo na usva­ja­nje pred­log od­lu­ke o bu­dže­tu Op­šti­ne Pri­boj za 2018. go­di­nu, ko­ji iz­no­si 1.084.876,664 di­na­ra – re­če­no je „Da­nu” u pri­boj­skoj lo­kal­noj upra­vi.
Za funk­ci­o­ne­ra De­mo­krat­skog fron­ta Vla­di­sla­va Bo­jo­vi­ća pro­blem je što lo­kal­na vlast ne­re­al­no pla­ni­ra sred­stva i po­tom ih ne­ra­ci­o­nal­no tro­ši. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, pla­no­vi su ne­re­al­ni jer Vla­da Cr­ne Go­re ko­či raz­voj plje­valj­ske op­šti­ne pre­ko „po­slu­šnih lo­kal­nih vla­sti”, spre­ča­va­ju­ći da se na­pla­ću­ju broj­ni pri­ho­di, kao što je slu­čaj sa eko­lo­škom na­kna­dom. Pri­tom, ka­že on, kon­ce­si­o­na­ri na šu­me po­put „Vek­tre Ja­kić” du­gu­ju Op­šti­ni ogrom­ne iz­no­se. Bo­jo­vić is­ti­če da od­nos Vla­de Sr­bi­je i Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske ni­je ta­kav pre­ma svo­jim op­šti­na­ma.
Ka­že da je u Čaj­ni­ču lo­kal­ni bu­džet pla­ni­ran na dva mi­li­o­na i 890 hi­lja­da ma­ra­ka, što je mi­li­on i 445 hi­lja­da eura, i da se on upra­vo naj­vi­še pu­ni kon­ce­si­ja­ma na šu­me. U pri­boj­skoj op­šti­ni je re­a­li­zo­va­no mi­li­jar­du i 360 mi­li­o­na di­na­ra ili oko 11 mi­li­o­na i 333 hi­lja­de eura, što go­vo­ri da lo­kal­ni bu­dže­ti ne­kad zna­čaj­no si­ro­ma­šni­jih op­šti­na po­la­ko pre­sti­žu iz­nos plje­valj­skog bu­dže­ta, ko­ji je pro­šle go­di­ne re­a­li­zo­van u iz­no­su od 12 i po mi­li­o­na eura, a 2016. go­di­ne bio je sve­ga de­set mi­li­o­na i 790 hi­lja­da eura.
– Po­seb­no su ne­re­al­ni pla­no­vi u iz­bor­nim go­di­na­ma, ka­da se gra­đa­ni­ma obe­ća­va mno­go, a re­a­li­zu­je ma­lo. To se ra­di i ove go­di­ne, ka­da se pla­ni­ra bu­džet od go­to­vo 18 mi­li­o­na, a pro­šle go­di­ne je ostva­re­nje bi­lo sve­ga 12 i po mi­li­o­na eura – ka­že Bo­jo­vić i do­da­je da je ža­lo­sno što Plje­vlja za­o­sta­ju i u raz­vo­ju u od­no­su na pri­boj­sku, pri­je­polj­sku, čaj­nič­ku i sve dru­ge su­sjed­ne op­šti­ne.
– Sa­da ima­mo si­tu­a­ci­ju da pri­boj­ska op­šti­na ubi­ra pri­hod od 11 mi­li­o­na i 333 hi­lja­da eura, a plje­valj­ska 12 i po mi­li­o­na. Pri­boj ne­ma rud­ni­ke kao što je Rud­nik uglja, kao što je Rud­nik „Šu­plja sti­je­na”, ne­ma Ter­mo­e­lek­tra­nu ni bo­ga­te i kva­li­tet­ne šu­me. Pri­boj ima pot­pu­no raz­bi­je­nu pri­vre­du, ali je uspio da or­ga­ni­zu­je ma­lu pri­vre­du, da or­ga­ni­zu­je ži­vot u se­li­ma, što plje­valj­ska lo­kal­na vlast i ne po­ku­ša­va da ura­di – ka­že Bo­jo­vić.
U op­šti­ni Pri­je­po­lje, ka­ko po­ja­šnja­va, sta­nov­ni­štvo sa­mo od pro­iz­vod­nje ma­li­na na go­di­šnjem ni­vou pri­ho­du­je oko dva i po mi­li­o­na eura.
– Za­hva­lju­ju­ći uni­šte­noj ži­vot­noj sre­di­ni mi vi­še i ne mo­že­mo da uz­ga­ja­mo zdra­ve pro­iz­vo­de i ka­da bi se to de­si­lo ne bi ih mo­gli pro­da­ti. Za­to su te­zge na na­šoj ze­le­noj pi­ja­ci za­u­ze­li pro­iz­vo­đa­či iz Pri­bo­ja i Pri­je­po­lja, a nji­hov kaj­mak i dru­gi mli­ječ­ni pro­iz­vo­di po­ti­sku­ju na­še – ka­že Bo­jo­vić i kon­sta­tu­je da je pret­hod­na lo­kal­na vlast DPS-a na če­lu sa Fi­li­pom Vu­ko­vi­ćem pre­za­du­ži­la Plje­vlja, i što će sa­da­šnja vlast, na če­lu sa Mir­kom Đa­či­ćem, kroz ne­pla­ća­nje pri­sti­glih oba­ve­za i kroz no­vo kre­dit­no za­du­že­nje za si­stem za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­de, osta­vi­ti još ve­će du­go­ve.B.Je.


DPS vlast kri­va za sve

Bo­jo­vić ka­že da je plje­valj­ska op­šti­na to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka bi­la uzor svim su­sjed­nim op­šti­na­ma.
– Ta­kva je si­tu­a­ci­ja bi­la i u pret­hod­nim de­ce­ni­ja­ma, po­seb­no pri­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, kad su sa­da­šnji su­sjed­ni gra­do­vi prak­tič­no bi­li se­la za Plje­vlja. Ra­du­je me što u po­sled­nje vri­je­me ti cen­tri na­pre­du­ju, ali mi te­ško pa­da što Plje­vlja gu­be na zna­ča­ju i što pro­pa­da­ju. Na­rav­no, to se de­ša­va u vri­je­me vla­sti DPS-a i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ka­da je utvr­đe­na sa­mo jed­na prak­sa, a to je po­ha­ra, da ne ka­žem pljač­ka Plje­va­lja – ka­že Bo­jo­vić.


Ni ski­ja­li­šta, ni ba­ze­na

Plje­vlja­ci ako že­le da se ski­ja­ju od­la­ze na ski­ja­li­šte na Ja­bu­ku u Pri­je­po­lje, a ako že­le da idu na ba­ze­ne u to­ku lje­ta, on­da od­la­ze u Pri­boj, Čaj­ni­če ili Fo­ču jer u svom gra­du ne­ma­ju ni ski­ja­li­šta ni ba­ze­na. Pri­tom sve ove op­šti­ne ko­je se gra­ni­če sa Plje­vlji­ma ima­ju bo­lje raz­vi­je­nu put­nu in­fra­struk­tu­ru, bo­lje sport­ske sa­dr­ža­je, ali i mla­đe sta­nov­ni­štvo. Sta­ro­sna struk­tu­ra sta­nov­ni­štva u Plje­lji­ma je oko 42 go­di­ne.