Iz ko­tor­skog odje­lje­nja Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re upo­zo­ri­li su da u Sta­rom ko­tor­skom gra­du još uvi­jek po­sto­je zna­čaj­no ošte­će­ne gra­đe­vi­ne ko­je na­kon ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne ni­su sa­ni­ra­ne i da kao ta­kve pred­sta­vlja­ju opa­snost.
Na­čel­nik Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju, di­plo­mi­ra­ni kon­zer­va­tor-re­sta­u­ra­tor Bo­ris Ku­stu­dić pro­cje­nju­je da je naj­u­gro­že­ni­ji obje­kat ne­ka­da­šnjeg za­tvo­ra ko­ji je za Ko­tor pro­jek­to­vao ču­ve­ni ita­li­jan­ski ar­hi­tek­ta Ben­co­ni.
– Ta zgra­da, ko­ju su zva­li i Ben­co­no­va ku­ća, u ka­ta­stro­fal­nom je sta­nju,što je ža­lo­sno jer smo je u Stu­di­ji za­šti­te, či­ji auto­ri su Cen­tar za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re i Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, sta­vi­li kao pri­o­ri­tet sa­na­ci­je. Na zgra­di se na­la­zi ske­la ko­ju je Op­šti­na tre­ba­lo da uklo­ni jer ona bu­kval­no pri­je­ti da ubi­je ne­ko­ga, ili da se da­ske i dio zi­da stro­po­šta­ju pro­la­zni­ci­ma na gla­vu. Ta­ko­đe, tre­ba ima­ti u vi­du da se od­mah do zgra­de za­tvo­ra na­la­zi se re­pre­zen­ta­tiv­na Cr­kva Sve­tog Pa­vla, biv­še po­či­va­li­šte Bla­že­ne Oza­ne – na­vo­di Ku­stu­dić u raz­go­vo­ru za „Dan“ do­da­ju­ći da su u vr­lo lo­šem sta­nju i ba­rok­na Pa­la­ta Vra­ken, vla­sni­štvo jed­ne ple­mić­ke po­ro­di­ce, Pa­la­ta Dra­go, kao i obje­kat u ko­me se svo­je­vre­me­no na­la­zi­la pro­dav­ni­ca „Ši­mec­ki“.
– Pa­la­ta Vra­ken ili Vra­ćen, sa ka­rak­te­rič­nim sred­nje­vje­kov­nim vr­tom i pod­nim mo­za­i­kom, u pot­pu­no je de­va­sti­ra­ju­ćem sta­nju. Do­sta je ošte­će­na i Pa­la­ta Dra­go u ko­joj je, osim Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju, smje­šte­na i Pod­ruč­na je­di­ni­ca Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra. Njen ula­zni hol je pot­pu­no de­va­sti­ran, a krov je u ve­o­ma tro­šnom sta­nju i non-stop pro­ki­šnja­va. Pred­ra­čun ra­do­va za gor­nji hol, za ko­ji sam ja ra­dio pro­je­kat, tre­ba­lo je da bu­de 2.500 eura. On još ni­je ura­đen, a ima­li smo obe­ća­nja i od Op­šti­ne i od dr­ža­ve da će zgra­da bi­ti sa­ni­ra­na – ka­že Ku­stu­dić.
U Sta­rom gra­du, na­gla­ša­va on, još ni­su sa­ni­ra­ne ni zgra­de ko­je su u pri­vat­nom vla­sni­štvu, po­put one u ko­joj se ne­ka­da na­la­zi­la gvo­žđa­ra. Isti slu­čaj je sa ku­ćom ko­ja do Pja­ce od ki­na ide pro­če­ljem, a ko­ja je bez kro­va, za­tim sa onom či­ji je vla­snik, ka­že, ne­ka­da bi­la po­ro­di­ca Sta­ro­vić, te ku­ćom sa re­šet­ka­ma ko­ja se na­la­zi pre­ko pu­ta ap­si­de Sve­te Ane, ko­ja ne­ma krov i ugro­ža­va osta­le ku­će i pro­la­zni­ke.
– Ta­kvih zgra­da po Sta­rom gra­du ima još, po­seb­no u di­je­lu pri be­de­mi­ma od Ta­ba­či­ne, a na ko­ji­ma će se mo­ra­ti ra­di­ti hit­ne in­ter­ven­ci­je. Nji­ho­va sa­na­ci­ja zah­ti­je­va sve kon­zer­va­tor­ske uslo­ve ko­ji su iz­u­zet­no slo­že­ni – pod­vla­či Ku­stu­dić.
On na­vo­di da ni­su ugro­že­ni sa­mo objek­ti, već i lo­ka­li­te­ti, po­put ko­to­r­skog Kam­po San­to na Gur­di­ću, gdje se na­la­zi sred­nje­vje­kov­no gro­blje ple­mi­ća, a pla­vlje­njem Ca­ri­ne u Ri­snu ko­je su je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih lo­ka­li­te­ta u Evro­pi. Na Ri­san­skim mo­za­i­ci­ma, is­ti­če, sre­ćom već vi­še od dva mje­se­ca na te­re­nu ra­di ko­le­gi­ni­ca Ja­smin­ka Gr­gu­re­vić i Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja (TO) Ko­tor.
Ku­stu­dić upo­zo­ra­va da je ve­ći­na kul­tur­ne ba­šti­ne u Ko­to­ru ja­ko ugro­že­na, te da su nje­ni naj­u­gro­že­ni­ji dje­lo­vi be­de­mi, u du­ži­ni od 4,5 ki­lo­me­tara.
– To je sto­go­di­šnja ne­bri­ga. U naj­go­rem sta­nju je dio ci­ta­de­le, uklju­ču­ju­ći ve­li­ke pu­ko­ti­ne kod Kul­tur­nog cen­tra, dio ci­ta­de­le na Gur­di­ću pre­ma tzv. voj­noj zgra­di, a pu­ko­ti­na kod Glav­nih vra­ta Sta­rog gra­da mo­ra pod hit­no da se sa­ni­ra. Ona se sa­da pro­ši­ri­la, kao i vol­to­vi u Sta­rom gra­du. Gdje god po­sto­je pa­sa­re­le-spo­je­vi iz­me­đu dvi­je ku­će, one su u ja­ko ošte­će­nom sta­nju – is­ti­če Ku­stu­dić.
On na­gla­ša­va da je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re na če­lu sa biv­šim mi­ni­strom Jan­kom Lju­mo­vi­ćem pla­ni­ra­lo ula­ga­nje u sa­na­ci­ju di­je­la be­de­ma za ko­je su Ita­li­ja­ni pla­ni­ra­li da ulo­že pre­ko 800 hi­lja­da eura.
– Ne mo­že se ra­di­ti ka­da su ki­še i vje­ro­vat­no se če­ka­ju ljep­ši da­ni ka­ko bi se pri­stu­pi­lo pr­vo od­re­đi­va­nju ošte­će­nja, a on­da i da­ljim ra­do­vi­ma – ka­že Ku­stu­dić.


Op­šti­na za be­de­me pla­ni­ra 780.000 eura

Iz lo­kal­ne upra­ve sa­op­šta­va­ju da je odr­ža­va­nje i sa­ni­ra­nje be­de­ma jed­na od pri­o­ri­tet­nih ak­tiv­no­sti u ovoj go­di­ni. Ta­ko je za po­slo­ve pro­jek­to­va­nja, sni­ma­nja i iz­vo­đe­nja ra­do­va ko­ji se od­no­se na sa­na­ci­ju be­de­ma u ovoj go­di­ni pla­ni­ra­no oko 780 hi­lja­da eura. Već su okon­ča­ni ra­do­vi na sa­na­ci­ji i vra­ća­nju u pr­vo­bit­no sta­nje kon­tra­fo­ra ko­ji se pri­je vi­še od go­di­nu na Ta­ba­či­ni bio odvo­jio od zi­di­na, obez­bi­je­đen je i su­sjed­ni kon­tra­for, kao i zi­di­ne be­de­ma ko­je se na­la­ze u ri­je­ci Škur­di iz­me­đu ova dva kon­tra­sta i di­je­lom oko njih. Okon­čan je i pro­je­kat sa­na­ci­je di­je­la ju­žnog be­dem­skog zi­da iz­nad Gur­di­ća, a po­či­nju i pri­pre­me za obez­be­đi­va­nje te­me­lja be­de­ma duž ci­je­le ri­je­ke. Kra­jem pro­šle go­di­ne ras­pi­san je kon­kurs za sni­ma­nje kom­plet­nog sta­nja be­de­ma, uklju­ču­ju­ći i ši­po­ve na ri­vi i pod­vod­nog di­je­la zi­di­na sve do Gur­di­ća, što će po­ka­za­ti šta se kon­kret­no u na­red­nom pe­ri­o­du sve tre­ba ura­di­ti.


Po­pis po­kret­nog spom­enič­kog bla­ga

Ku­stu­dić je po­zdra­vio ini­ci­ja­ti­vu da se ura­di po­pis kom­plet­nog po­kret­nog spo­me­nič­kog fon­da op­šti­ne Ko­tor od­no­sno otva­ra­nje ar­he­o­lo­škog mu­ze­ja.
– Da se ura­di ko­na­čan po­pis ta­kve jed­ne zbir­ke ar­te­fak­ti po­seb­no, kao što su gr­bo­vi, nat­pi­si, plo­če sa nat­pi­si­ma, ka­pi­te­li, od ko­je bi se mo­gao na­pra­vi­ti vr­hun­ski ar­he­o­lo­ški mu­zej. To je jed­na div­na ak­ci­ja ko­le­ge ar­he­o­lo­ga Goj­ka An­dri­ja­še­vi­ća i di­rek­to­ra Mu­ze­ja u Pe­ra­stu Sr­đe Ko­va­če­vi­ća ko­ju po­dr­ža­vam – po­ru­ču­je Ku­stu­dić.