BE­RA­NE – Ne­kad je na pro­sto­ru be­ran­ske op­šti­ne bi­lo na sto­ti­ne vo­de­ni­ca po­to­ča­ra ko­je su, ko­ri­ste­ći vo­de­nu ener­gi­ju, zr­na ku­ku­ru­za, pše­ni­ce, ječ­ma ...pre­tva­ra­le u bra­šno. Sve su one, uglav­nom, ra­di­le pu­nim ka­pa­ci­te­tom, jer je do­ma­ći hljeb bio osnov­na ži­vot­na na­mir­ni­ca u do­ma­ćin­stvi­ma vri­jed­nih mještana. No, sa po­ja­vom mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja, do­šlo je do za­tva­ra­nja i uru­ša­va­nja sko­ro svih tih mli­no­va, o či­jem po­sto­ja­nju go­vo­re le­gen­de, za­pi­si i pri­če ri­jet­kih mje­šta­na ko­ji se sje­ća­ju kad su sve ora­ni­ce u Va­so­je­vi­ći­ma obra­đi­va­ne do po­sled­njeg pe­dlja. Me­đu ri­jet­kim ko­ji su shva­ti­li da ne­is­ko­ri­šte­no vo­de­no bo­gat­stvo pred­sta­vlja raz­voj­nu šan­su sje­ve­ra je Ra­do­mir Cim­ba­lje­vić uzor­ni do­ma­ćin iz se­la Dap­si­će. On je pri­je pet go­di­na na svom ima­nju sa­gra­dio mo­der­ni obje­kat u ko­jem je, ko­ri­ste­ći po­ten­ci­ja­le Dap­sić­ke ri­je­ke, in­sta­li­rao po­stro­je­nje za mlje­ve­nje ži­ta i pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je. Cim­ba­lje­vić pod­sje­ća da je ne­kad na Dap­sić­koj ri­je­ci po­sto­ja­lo 16 vo­de­ni­ca po­to­ča­ra i da su se sve pre­se­li­le u pro­šlost. Na­po­mi­nje da je je­di­no on na mje­stu jed­ne od sta­rih vo­de­ni­ca po­di­gao no­vi mo­der­ni mlin, uvje­ren da će mu do­no­si­ti zna­čaj­ne pri­ho­de.
-U že­lji da se na svom ogled­nom ima­nju, ko­je za­hvat po­vr­ši­nu od oko 13 hek­ta­ra, ba­vim pro­iz­vod­njom zdra­ve eko­lo­ške hra­ne, spo­jio sam tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti i is­ku­stva sa sa­vre­me­nim teh­no­lo­škim do­stig­nu­ći­ma. Po­čeo sam da uz­ga­jam ži­ta­ri­ce od ko­jih se do­bi­ja kva­li­tet­no eko­lo­ško bra­šno. U po­čet­ku sam te ži­ta­ri­ce no­sio u pri­vat­ne mli­no­ve da se sa­me­lju i na­kon to­ga bra­šno pro­da­vao usta­lje­nim mu­šte­ri­ja­ma, ko­je su pre­po­zna­le kva­li­tet mo­jih pro­iz­vo­da. Po­sao je išao do­bro, što me je do­dat­no mo­ti­vi­sa­lo da pri­je pet go­di­na na Dap­sić­koj ri­je­ci sa­gra­dim sop­stve­nu vo­de­ni­cu uvi­đa­ju­ći da je šte­ta ne uze­ti ono što pri­ro­da pru­ža. Is­po­sta­vi­lo se da sam po­vu­kao do­bra po­tez jer je mlin, uz osta­le neo­p­hod­ne ma­ši­ne, ci­je­lo vri­je­me ra­dio pu­nim ka­pa­ci­te­tom – na­vo­di Cim­ba­lje­vić.
Pod­sje­ća da je po­stro­je­nje kon­stru­i­sao po­zna­ti be­ran­ski ino­va­tor Ran­ko De­le­vić, do­ka­zu­ju­ći da na­še ri­je­ke pru­ža­ju iz­van­red­ne pred­u­slo­ve za re­a­li­za­ci­ju raz­li­či­tih pro­je­kata ko­ji mo­gu bi­ti od ve­li­ke ko­ri­sti za lo­kal­no sta­nov­ni­štvo.
- Htio sam da sve bu­de pri­rod­no. Ta­ko sam pro­na­šao dva vo­de­nič­ka ka­me­na ko­ja sta­ra si­gur­no pre­ko 150 go­di­na. Ra­di se o spe­ci­jal­nim ka­me­nji­ma ko­je su u po­seb­nim maj­da­ni­ma gli­je­ti­ma ob­ra­đi­va­li na­ši pre­ci i ka­sni­je ih ko­ri­sti­li za mlje­ve­nje ži­ta. Ta dva ka­me­na, od ko­jih je je­dan „sta­tič­ni“, a dru­gu „rad­ni“, ugra­đe­ni u po­stro­je­nje ko­je je osmi­slio ino­va­tor Ran­ko De­le­vić. On je uspio da spo­ji tra­di­ci­o­nal­no i mo­der­no i da in­sta­li­ra li­ni­ju ko­ja pro­iz­vo­di bra­šno vr­hun­skog kva­li­te­ta. U tom ino­vi­ra­nom si­ste­mu po­sta­vlje­na je i tur­bi­na ko­ja, ko­ri­ste­ći vo­du za po­kre­ta­nje mli­na, pro­iz­vo­di oko šest ki­lo­va­ta stru­je, što je do­volj­no za el­ktri­fi­ka­ci­ju objek­ta i rad ma­ši­na ko­je se ko­ri­ste za si­ja­nje bra­šna, kru­nje­nje ku­ku­ru­za, pra­nje i pre­či­šća­va­nje ži­ta - po­ja­šnja­va Cim­ba­lje­vić, do­da­ju­ći da je do sa­da imao zna­čaj­nu po­dr­šku Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, ko­je mu je, ka­ko na­vo­di, po­mo­glo da re­a­li­zu­je ovaj pro­je­kat.
Cim­ba­lje­vić na­ja­vlju­je da će, ako obez­bi­je­di do­volj­no obrt­nih sred­sta­va, ne­da­le­ko od mli­na iz­gra­di­ti i obje­kat za pri­hvat tu­ri­sta ko­ji sve vi­še is­ka­zu­ju po­tre­bu za kon­zu­mi­ra­njem zdra­ve, eko­lo­ške hra­ne.
- Svo bra­šno ko­je sa­me­ljem pro­da se br­zo i to ši­rom Cr­ne Go­re. In­te­re­sant­no je da sam bra­šno pla­si­rao i pro­da­vao i u Voj­vo­di­ni, ko­ja slo­vi za ve­li­ku evrop­sku žit­ni­cu, ali i ši­rom evrop­skih ze­ma­lja gdje ži­ve na­ši ise­lje­ni­ci. Ozbilj­no raz­mi­šljam da uz mlin na­pra­vim je­dan ma­nji rib­njak i obje­kat gdje bi mo­gli da do­đu go­sti i da se po­slu­že tra­di­ci­o­nal­nim spe­ci­ja­li­te­ti­ma. Ovu­da pro­la­zi­li broj­ni tu­ri­sti ko­ji su odu­še­vlje­ni na­či­nom kao se pro­iz­vo­di hra­na u mom ga­zdin­stvu. Da bi tu za­mi­sao pre­to­čio u dje­lo po­treb­na su zna­čaj­na ula­ga­nja, ali se iskre­no na­dam da ću i u tom di­je­lu na­i­ći na ra­zu­mi­je­va­nje Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­di, ali i Mi­ni­star­stva tu­ri­zma - na­da se Cim­ba­lje­vić.
D.J.


Vr­hun­ski kva­li­tet

Cim­ba­lje­vić is­ti­če da vo­de­ni­ce po­put nje­go­ve za­do­vo­lja­va­ju sve kri­te­ri­ju­me za pro­iz­vodnju bra­šna vr­hun­skog kva­li­te­ta.
- U ovom mli­nu sto ki­lo­gra­ma ži­ta sa­me­lje se za ne­kih tri sa­ta. Elek­trič­ni mli­no­vi to ura­de znat­no br­že, ali kva­li­tet bra­šna ni­je isti. Ov­dje se ra­di o po­seb­noj teh­no­lo­gi­ji ko­ja ga­ran­tu­je vi­sok kva­li­tet. Si­stem je ta­ko po­de­šen da se vo­de­nič­ki ka­men okre­će usta­lje­nom spo­ri­jom br­zi­nom ka­ko se ži­to pri­li­kom mlje­ve­nja ne bi pre­vi­še za­gri­ja­va­lo. Uz to, tri­ce se odva­ja­ju po­seb­no ta­ko da do­bi­ja­mo bra­šno ko­je u se­bi ne­ma ni­ka­kvih ne­po­treb­nih sa­sto­ja­ka – na­gla­ša­va Cim­ba­lje­vić.


Kon­ce­si­je za lo­kal­no sta­nov­ni­štvo

Cim­ba­lje­vić sma­tra da bi dr­ža­va tre­ba­lo da osmi­šlja­va raz­voj­ne pro­jek­te ko­ji se ba­zi­ra­ju na is­ko­ri­šta­va­nju al­ter­na­tiv­nih iz­vo­ra ener­gi­je i da ih pre­do­ča­va­ju za­in­te­re­so­va­nom lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu.
- Do­sad su kon­ce­si­je na šu­me i vo­de do­bi­ja­li pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, dok lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od to­ga ni­je ima­lo ni­ka­kve ko­ri­sti. Mi­slim da tre­ba pra­vi­ti raz­voj­ne pla­no­ve po ko­ji­ma bi se što ve­ćem bro­ju lju­di sa ovih pro­sto­ra pru­ža­la šan­sa da ko­ri­ste pri­rod­ne po­ten­ci­ja­le sa ko­ji­ma ras­po­la­že­mo. To je je­dan od na­či­na da za­u­sta­vi­mo iz­ra­že­nu mi­gra­ci­ju sta­nov­ni­štva i otvo­ri­mo od­re­đe­ni broj rad­nih mje­sta – po­ru­ču­je Cim­ba­lje­vić.