B
I­JE­LO PO­LjE – Pred­stav­ni­ci Cr­kve­ne op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje, pred­vo­đe­ni pro­to­je­re­jom sta­vro­fo­rom Dar­kom Pe­ji­ćem po­sled­njih go­di­na či­ne na­por da stig­nu da po­mog­nu sva­kom ko­me je po­moć po­treb­na. Ovih da­na pred­stav­ni­ci Cr­kve­ne op­šti­ne kre­nu­li su u adap­ta­ci­ju ku­će še­sto­čla­ne po­ro­di­ce Vu­ko­vić iz se­la Iva­nje.
– Čim smo ču­li da Vu­ko­vi­ći ži­ve u vi­še ne­go te­škim uslo­vi­ma i da im je po­moć pri­je­ko po­treb­na, pri­sko­či­li smo i kre­nu­li u ak­ci­ju ko­ja je re­zul­ti­ra­la ra­do­vi­ma na adap­ta­ci­ji di­je­la nji­ho­ve ku­će. Cr­kve­na op­šti­na je ku­pi­la neo­p­ho­dan ma­te­ri­jal. An­ga­žo­va­ni su, na če­mu smo im za­hval­ni, kom­ši­je maj­sto­ri ko­ji po­sao oba­vlja­ju pot­pu­no bes­plat­no. Je­dan po­sta­vlja ke­ra­mi­ku, dru­gi mal­ta, tre­ći uvo­di stru­ju i vo­du. Is­ko­pa­će se i sep­tič­ka ja­ma i u ku­ću uve­sti vo­da – na­vo­di pro­to­je­rej Pe­jić.
Po­ro­di­ca Vu­ko­vić ni­je ima­la vo­du u ku­ći ni­ti ku­pa­ti­lo pa se sa­mo mo­že za­mi­sli­ti ka­ko je su­pru­žni­ci­ma sa če­tvo­ro dje­ce, od ko­jih je tro­je sa po­seb­nim po­tre­ba­ma, bi­lo te­ško odr­ža­va­ti hi­gi­je­nu.
Otac Pe­jić do­da­je da Cr­kve­na op­šti­na i da­lje vo­di bri­gu o po­ro­di­ci Sr­đa­na Mi­ni­ća iz se­la Ja­bla­no­vo, či­ja je ku­ća ne­dav­no iz­go­re­la u po­ža­ru. Ova sed­mo­čla­na po­ro­di­ca, u ko­joj su po­red su­pru­žni­ka Sr­đa­na i Ivan­ke i pe­to­ro ma­lo­ljet­ne dje­ce, od ko­jih naj­mla­đe ima dvi­je a naj­sta­ri­je 15 go­di­na, osta­la je bez iče­ga.
– Bi­li smo na li­cu mje­sta, uru­či­li tre­nut­nu po­moć Mi­ni­ći­ma i vi­dje­li da se ova po­ro­di­ca na­la­zi u ve­li­koj ne­vo­lji. Ni­je la­ko za tren osta­ti bez sve­ga što si stva­rao de­ce­ni­ja­ma. I još go­re što su u pi­ta­nju ma­la dje­ca, ko­ji­ma je dje­tinj­stvo na ovaj na­čin po­ma­lo ugro­že­no. Cr­kve­na op­šti­na je na­kon sa­gle­da­va­nja po­sto­je­ćeg sta­nja na­ru­či­la i do­bi­la idej­ni pro­je­kat za iz­grad­nju ku­će Mi­ni­ći­ma. Mo­ra­mo da vi­di­mo ko­li­ko šta ko­šta i ko­li­ko nam je po­treb­no sred­sta­va, a čim to do­zvo­le vre­men­ske pri­li­ke kre­nu­će­mo sa ra­do­vi­ma ka­ko bi Mi­ni­ći, ko­ji sa­da ži­ve u ku­ći Sr­đa­no­ve maj­ke, što pri­je do­bi­li no­vi krov nad gla­vom – na­vo­di Pe­jić.
On do­da­je da je Cr­kve­na oošti­na obez­bi­je­di­la po­moć od pre­ko 2.000 eura, i da je u sa­zna­nju da je po­ro­di­ca pri­pre­mi­la sko­ro de­set hi­lja­da eura, te da je ro­đak Mi­ni­ća, ko­ji ži­vi u Ame­ri­ci, po­klo­nio par­če ze­mlje ka­ko bi se iz­mje­sti­la šta­la i lak­še pri­šlo ku­ći ko­ja će se pro­ši­ri­ti na osta­ci­ma po­sto­je­će.
Cr­kve­na op­šti­na Bi­je­lo Po­lje za­vr­ši­la je adap­ta­ci­ju ku­će Zo­ri­ce Ra­bre­no­vić, sa­mo­hra­ne maj­ke tro­je ma­lo­ljet­no dje­ce iz pri­grad­skog na­se­lja Ra­so­vo.
– S Bož­jom po­mo­ći, za­vr­ši­li smo adap­ta­ci­ju ku­će za ovu sa­mo­hra­nu maj­ku, ko­ja je sa si­nom i dvi­je kćer­ke ži­vje­la u vi­še ne­go te­škim uslo­vi­ma i je­dva sa­sta­vlja kraj s kra­jem. Po­tru­di­li smo da ih zbri­ne­mo, da ima­ju to­pao ku­tak i da ne stra­hu­ju od zi­me – ka­že Pe­jić, do­da­ju­ći da su maj­sto­ri ob­lo­ži­li ku­ću sti­ro­po­rom, po­sta­vlje­na su ula­zna vra­ta od elok­si­ra ko­ja su dar kom­pa­ni­je „Im­pe­ri­jal”, po­sta­vljen je li­me­ni krov, po­kri­ve­na i ure­đe­na te­ra­sa, a u unu­tra­šnjo­sti objek­ta po­sta­lje­ne su plo­či­ce...
Pe­jić is­ti­če da je za­hva­lan ma­sto­ri­ma ko­ji su bes­plat­nim ra­dom po­ka­za­li svo­ju hu­ma­nost.
– To su maj­sto­ri, kom­ši­je Ne­no i Mi­ki Še­ku­larc, za­tim Bo­žo Gvo­zde­no­vić i Mi­lo Mi­li­će­vić. Za­hval­ni smo i Pe­tru Smo­lo­vi­ću iz „Im­pe­ri­ja­la”, kao i te­sa­ri­ma Ći­ru Ga­če­vi­ću i Mi­o­mi­ru Vu­jo­še­vi­ću i fir­ma­ma ko­je su po­mo­gle i ko­je po­ma­žu po­ro­di­ci ko­ja se na­la­zi u sta­nju ne­vo­lje. Ta­ko­đe, za­hval­nost tre­ba oda­ti i Brat­stvu pra­vo­slav­ne omla­di­ne ,,Kralj Mi­lu­tin” na če­lu sa Ha­dži Dra­gi­šom Je­re­mi­ćem – is­ti­če pro­to­je­rej Pe­jić i do­da­je da su pri­je ne­ko­li­ko da­na sa­ku­pi­li pri­log u Cr­kvi i po­moć da­li po­ro­di­ci Ze­jak, či­ja se kćer­ka li­je­či u Be­o­gra­du.
Pe­jić po­zi­va sve lju­de do­bre vo­lje da se uklju­če i po­mog­nu oni­ma ko­ji­ma je po­moć po­treb­na.
– Mi ra­di­mo svoj po­sao, jer po­red du­hov­ne po­mo­ći, va­žna je i ova ovo­ze­malj­ska, po­ro­di­ca­ma ko­je se na­la­ze u ne­vo­lji. Ta­ko smo u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na iz­gra­di­li če­ti­ri no­ve ku­će a pre­ko de­set adap­ti­ra­li. Ra­di­će­mo ovaj po­sao i da­lje – is­ti­če Pe­jić, do­da­ju­ći da se po­red ove po­mo­ći ra­di na stal­nom do­bro­volj­nom da­va­la­štvu kr­vi i po­mo­ći oko iz­grad­nje cr­ka­va.
M.N.


Bu­di­mo lju­di

Pe­jić do­da­je i da su ova­kve ak­ci­je pri­li­ka da se vi­di­mo jed­ni s dru­gi­ma, da uti­če­mo jed­ni na dru­ge, da mi­je­nja­mo svi­jest i sa­vjest na­ro­da.
– Ne­ka Bog da u ovoj go­di­ni što vi­še zdra­vlja, slo­ge i  lju­ba­vi, a što  ma­nje bo­le­sti, ali ako je i bu­de i ka­da do­đe ne­ka se na­đe ova kap kr­vi ko­ja će spa­si­ti ne­či­ji ži­vot. Ka­ko je ne­kad go­vo­rio naš sve­ti pa­tri­jarh Pa­vle „Bu­di­mo lju­di”, to je naj­va­žni­je i za­to vje­ru­jem da će se po­ve­ća­ti broj onih ko­ji su sprem­ni na ovo hu­ma­no dje­lo – re­kao je pro­ta Pe­jić.
Na­ja­vio je usko­ro i iz­ra­du jed­ne knji­ge, u ko­joj će sli­kom i ri­ječ­ju bi­ti pri­ka­za­no sve što je Cr­kve­na op­šti­na ura­di­la po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na kad je pi­ta­nju po­moć ne­volj­ni­ci­ma.