HER­CEG NO­VI - Za­hva­lju­ju­ći na­po­ru lo­kal­ne upra­ve He­rceg No­vog, sta­ri že­lje­znič­ki tu­nel ko­ji spa­ja Me­lji­ne i Ze­le­ni­ku je ob­no­vljen na na­čin da da­nas pred­sta­vlja ure­đe­nu pje­šač­ku sta­zu, ko­ja je sve­ča­no otvo­re­na ju­če.
Uspje­šan za­vr­še­tak pro­jek­ta adap­ta­ci­je ko­ji je fi­nan­si­ra­la Op­šti­na Her­ceg No­vi obi­lje­žen je u pri­su­stvu broj­nih gra­đa­na i pred­stav­ni­ka lo­kal­ne upra­ve.
– Ovo da­nas što ima­mo raz­li­ku­je se kao od ne­ba do ze­mlje, u od­no­su na ono što smo ov­dje za­te­kli ja i sa­rad­ni­ci ka­da smo u sep­tem­bru obi­la­zi­li mje­sne za­jed­ni­ce. Ta­da je bi­lo go­to­vo ne­mo­gu­će pro­ći kroz tu­nel, a da­nas je sta­vljen u funk­ci­ju. Ima­mo no­vu, re­pre­zen­ta­tiv­nu pje­šač­ku ko­mu­ni­ka­ci­ju, ko­ja je na do­bro­bit mje­šta­na Me­lji­na i Ze­le­ni­ka i svih gra­đa­na Her­ceg No­vog - ka­zao je Ste­van Ka­tić, pred­sjed­nik Op­šti­ne Her­ceg No­vi.
U pro­je­kat re­kon­struk­ci­je sta­rog že­lje­znič­kog tu­ne­la kre­nu­lo se ne­du­go na­kon for­mi­ra­nja no­ve lo­kal­ne vla­sti u Her­ceg No­vom. Za kra­tak pe­ri­od do­šlo se od ide­je do re­a­li­za­ci­je. As­fal­ti­ra­na je sta­za, po­sta­vlje­na jav­na ra­svje­ta u tu­ne­lu i na pri­la­zi­ma, po­sta­vlje­ne klu­pe, ure­đen pla­to u Ze­le­ni­ci, za­sa­đe­no no­vo ze­le­ni­lo: ma­sli­ne, li­pe, le­an­dri, euka­lip­tu­si.
Ka­tić se za­hva­lio svi­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u re­a­li­za­ci­ji pro­jek­ta, a po­seb­no Agen­ci­ji za iz­grad­nju i raz­voj i pred­u­ze­ću Ko­mu­nal­no- stam­be­no ko­ji su da­li mak­si­ma­lan do­pri­nos da se tu­nel i pro­stor oko nje­ga ople­me­ne. U re­a­li­za­ci­ji su uče­stvo­va­li i pred­u­ze­će Či­sto­ća, Slu­žba za­šti­te i spa­sa­va­nja, a sve uz pu­nu po­dr­šku or­ga­na lo­kal­ne upra­ve.
– Na­mje­ra Op­šti­ne je da ure­đe­nu i bez­bjed­nu pje­šač­ku ko­mu­ni­ka­ci­ju do­bi­ju svi dje­lo­vi gra­da - po­ru­čio je Ka­tić, i do­dao da se se već ra­di na pro­jek­ti­ma iz­grad­nje tro­to­a­ra pre­ko Zmi­ji­ca u Ze­le­ni­ci, od Bi­je­le do Ka­me­na­ra.
U ime gra­đa­na mje­snih za­jed­ni­ca Me­lji­ne i Ze­le­ni­ka za­do­volj­stvo zbog adap­ta­ci­je tu­ne­la sa oku­plje­nim su­gra­đa­ni­ma po­di­je­lio je Dra­gan An­drić.
– Ovaj tu­nel po­ve­zu­je dvi­je mje­sne za­jed­ni­ce i pro­du­ža­va Še­ta­li­šte Pet Da­ni­ca od ri­je­ke Su­to­ri­ne skroz do lu­ke Ze­le­ni­ka. Ovim smo iz­bje­gli mno­ge pro­ble­me, jer smo ne­ka­da ko­ri­sti­li tu­nel na ma­gi­stra­li kao pje­šač­ki. Ovaj tu­nel otva­ra no­ve per­spek­ti­ve, i ko­ri­stan je svih gra­đa­na na­ših mje­snih za­jed­ni­ca i ci­je­le op­šti­ne, kao i tu­ri­sta, jer je ovo no­va vri­jed­nost i kva­li­tet - ka­zao je An­drić.
On se za­hva­lio lo­kal­noj upra­vi što je tu­nel la­lo­vi­na na­kon 50 go­di­na po­no­vo oži­vio i po­že­lio da ga du­go go­di­na kor­iste mno­ge na­red­ne ge­ne­ra­ci­je.
Iz­lo­žbom fo­to­gra­fi­ja u tu­ne­lu gra­đa­ni­ma su pri­ka­za­ni de­ta­lji vre­me­na ka­da su her­ceg­nov­skim pri­o­ba­ljem tut­nja­li vo­zo­vi, a pri­sut­ne je sa isto­rij­skim zna­ča­jem že­lje­zni­ce i ovog tu­ne­la upo­znao Jo­sip Ve­ber, autor mo­no­gra­fi­je „Že­lje­zni­ca u Bo­ki Ko­tor­skoj 1901-1968”, ko­ji je i ustu­pio fo­to­gra­fi­je za po­stav­ku.
–Ve­li­ka mi je čast i za­do­volj­stvo da kao ve­li­ki lju­bi­telj i rad­nik na po­pu­la­ri­za­ci­ji že­lje­zni­ce i oču­va­nju nje­ne isto­ri­je ve­če­ras mo­gu da pri­su­stvu­jem ova­ko zna­čaj­nom do­ga­đa­ju. Otva­ra­njem ovog tu­ne­la ču­va­mo uspo­me­nu na že­lje­zni­cu kao si­stem ko­ji je umno­go­me pre­po­ro­dio ne sa­mo Bo­ku Ko­tor­sku, već i ci­je­lu ovu re­gi­ju - po­ru­čio je Ve­ber.
Pje­šač­ko-tu­ri­stič­ke sta­ze ovo­ga ti­pa po­sled­njih de­se­tak go­di­na po­sta­le su ve­o­ma zna­ča­jan trend u Evro­pi i svi­je­tu. Ka­ko je ka­zao Ve­ber, an­ke­ti­ra­nje broj­nih tu­ri­sta ko­ji su bo­ra­vi­li u Her­ceg No­vom, kon­kret­no u In­sti­tu­tu „Dr Si­mo Mi­lo­še­vić” je po­ka­za­lo da go­sti iz Nor­ve­ške, Nje­mač­ke i dru­gih za­pad­nih ze­ma­lja, ve­li­ki plus da­ju ide­ji bu­du­će sta­ze ko­ja bi se pro­te­za­la pre­ma gra­ni­ci sa Hr­vat­skom.
– Za to po­sto­je ja­ko do­bri pla­no­vi ko­ji će se re­a­li­zo­va­ti kroz IPA fon­do­ve, sa op­šti­na­ma Tre­bi­nje, Du­brov­nik i Ko­na­vle. Ja se na­dam da ne­će pro­ći pu­no vre­me­na i da će­mo usko­ro do­bi­ti i taj dio va­žne pje­šač­ke tran­sver­za­le, ko­ja će da spa­ja ne sa­mo kra­je­ve i gra­do­ve, već što je naj­bit­ni­je, spa­ja­će lju­de - za­klju­čio je Ve­ber.
K.Ma­to­vić

Pru­ga ra­di­la do 1968. go­di­ne

Jo­sip Ve­ber je pod­sje­tio je da je pri­ča o že­lje­zni­ci u Her­ceg No­vom i Bo­ki Ko­to­r­skoj po­če­la 16. ju­la 1901. go­di­ne. Ta­da je tač­no u 11 sa­ti u sta­ni­cu u Ze­le­ni­ci pri­spio pr­vi voz iz Sa­ra­je­va. Tog da­na su že­lje­zni­cu do­bi­li i Tre­bi­nje i Du­brov­nik. Od tog da­tu­ma Her­ceg No­vi i ci­je­li ovaj dio Bo­ke Ko­tor­ske ima­li su di­rekt­nu ve­zu sa gra­do­vi­ma Evro­pe jer je sa­vre­me­na kom­po­zi­ci­ja sa udob­nim va­go­ni­ma put­ni­ke pre­vo­zi­la do Sa­ra­je­va, Pe­šte, Be­ča i dru­gih cen­ta­ra. Vo­zo­vi su kroz Her­ceg No­vi pro­la­zi­li do 1968. go­di­ne, ka­da je do­ne­se­na od­lu­ka da je pru­ga ne­ren­ta­bil­na i ona je uki­nu­ta.