NIKŠIĆ – Narukvice, šalovi, rukavice, kape, rukotvorine su deset djevojaka, polaznica školice pletenja i tkanja koju je organizovala unikatna radionica „Aleksandra RAM” u Nikšiću. Tokom pet dana vrijedne ruke mladih Nikšićanki, srednjoškolki i studentkinja, prave od prirodnih materijala predmete koji će se naći na prodajnoj izložbi radionice koja je planirana u oktobru. „Aleksandra RAM” osnovana je prije nekoliko godina, a nosi ime rano preminule studentkinje arhitekture
Aleksandre Milatović. Ideja da organizuju školicu pletenja i tkanja rodila se spontano, Aleksandrine prijateljice poželjele su da nauče zanat svojih baka. Kroz svijet tradicije, umijeća i boja vodila ih je
Rajka Milatović, Aleksandrina majka koja je i osnivač radionice.
-Poslednjih nekoliko godina više smo se družile ja i Aleksandrine prijateljice koje su željele da ih naučim da pletu. Da ne bih učila svaku pojedinačno, došle smo na ideju da to bude u okviru školice.Njihovi radovi biće prikazani na izložbi naše radionice u oktobru, a sredstva od prodaje doniraćemo Udruženju za djecu i omladinu ometenu u razvoju u Nikšiću. Jedna od članica tog udruženja bila nam je specijalna gošća, učili smo je da plete, kazala je Milatovićeva.
Prva tri dana polaznice su uz njeno mentorstvo učile da pletu, četvrti dan je bio posvećen tkanju, a peti i jednom i drugom. Sve one su prvi put imale priliku da rade na razboju, a neke i da vide tu spravu, na kojoj su nekada pravljeni odjevni i brojni drugi upotrebni predmeti.
-Šal koji radimo na razboju biće naš zajednički rad. Svaka od njih je osnovala svoj dio i s svaka tka svojom bojom, pojasnila je Milatovićeva.
Dio sredstava za školicu su obezbijedili projektom koji je odobrio Američki centar, a gnajzaslužnija za to je Aleksandrina prijateljica iz djetinjstva
Miljana Mićunović, budući inženjer industrijskog dizajna. Obaveze na fakultetu u Novom Sadu, ispričala je ona, bile su razlog što ideju nijesu realizovale mnogo ranije.
-Rajkini pokloni koje sam dobijala bili su predivni, upravo onakvi kakvi danas izlaze iz radionice „Aleksandra RAM”. Od nje sam pomalo učila da pletem, a onda o tome pričala i drugaricama koje su izrazile želju da to nauče. U srednjoj školi sam bila na razmjeni u Americi i član sam „Alumina” organizacije. Preko „Fleks” programa imali smo grantove za koje smo mogli da se prijavimo, pa sam odlučila da to bude projekat ove školice. Probale smo i uspjele, kazala je Mićunovićeva.
Od odobrenih sredstava pribavili su materijal, koji je uglavnom stizao iz Sent Džordža, i pribor za rad- igle. Za sve ostalo pobrinule su se same, a akademski vajar
Sreten Milatović im je ustupio svoj atelje.
B.B.
Unikati na cijeniTkane i ručno pletene odjevne predmete iz radionice „Aleksandra RAM“ Nikšićani su prethodnih godina imali priliku da vide na dvjema izložbama. Svaki od radova „splet“ je tradicije, različite ornamentike i umjetnosti, a time i autentičnosti, a ono što ih posebno karakteriše je da su izrađeni od prirodnih materijala, pamuka, vune, lana.
-U vremenu kada svi nekako gledamo da što jeftinije prođemo kad je kupovina garderobe u pitanju, ipak su ovakvi radovi na cijeni. Svako ko malo više vodi računa o kvalitetu odjeće i ko želi da mu ona duže traje prije će se odlučiti da kupi nešto ovakvo. Radovi radionice „Aleksandra RAM“ svakako da su u tome bez konkurencije, naglasila je Mićunovićeva.
)){kind=small}
