DANILOVGRAD – Na javnoj raspravi o budžetu za narednu godinu Opštine Danilovgrad problematizovana je naplata poreza na nepokretnosti. Direktor Uprave lokalnih javnih prihoda
Zdravko Bogetić istakao je da lokalni javni prihodi nisu planirani kako treba, odnosno da su za narednu godinu planirani previsoko.
– Dostavili smo predlog za izradu nacrta sa iznosima koje smo smatrali realnim, ali vidim da su oni u ovom nacrtu plana postavljeni previsoko i smatram da im je potrebna korekcija. Porez na nepokretnost je planiran na 550.000 eura, a u 2020. godini je ostvareno svega 300.000 eura, jer je pandemija uslovila takvu naplatu. Takođe, treba imati u vidu da ni u narednoj godini ne očekujemo boljitak, pa smo predložili da ovaj iznos bude najmanje umanjen za sto hiljada. Čak i u godini u kojoj je zabilježena najbolja naplata ovog poreza, tačnije 2019, ova cifra je iznosila oko 430.000 eura. Prosto je neralno očekivati da se naplati ovolika cifra, a bio bih presrećan da se naplati oko 400 do 450 hiljada – kazao je Bogetić.
Istakao je da su i naknade za komunalno opremanje zemljišta ove godine ostvarene u iznosu od oko 70.000 eura, a planirane su 180.000, te je predložio da ta cifra bude umanjena za 50.000 eura.
Pomoćnica sekretarke Sekretarijata za finansije i ekonomski razvoj
Milanka Kaluđerović problematizovala je činjenicu da opština ima oko dva miliona nenaplaćenih potraživanja po osnovu poreza na nepokretnosti i upitala da li postoji mogućnost naplate ovih potraživanja.
Bogetić je istakao da su ovo fiktivni dugovi, od kojih se bar 95 odsto nikada neće naplatiti.
– To su dugovanja koja nije realno naplatiti jer većina tih stanovnika više ne živi u Danilovgradu, ili se u bazi podataka o tim ljudima nalaze netačni podaci. Porezi zastarijevaju u periodu od deset godina, a u bazi podataka se nalazi čak 1.500 umrlih lica, čiji potomci žive širom svijeta. Takođe, postoji i oko 5.700 poreskih rješenja koja ne mogu da se uruče, pa se s toga ne mogu ni naplatiti – poručio je Bogetić.
Predstavnika Kulturnog centra „Matriks”
Nikolu Rakočevića zanimalo je koliko sredstava je predviđeno za finansiranje kulture i nevladinog sektora.
Kaluđerovićeva je istakla da je do sada bila praksa da se izdvaja 0,3 odsto od ukupnog budžeta, te da će za narednu godinu biti opredijeljeno 0,5 odsto od tekućeg budžeta.
Sekretar Sekretarijata za imovinu i investicije
Slavko Velimirović istakao je da u njegovom sektoru nedostaje zaposlenih, te da se u budžetu mora naći prostora za zaposlenje novih radnika.
Kaluđerovićeva je odgovorila da se za to mora pribaviti saglasnost nadležnog ministarstva.
M.D.S.
Organizacija kulturnih manifestacija dovedena u pitanjeZamjenik direktora Centra za kulturu
Slavko Sekulović istakao je da je budžetom za narednu godinu izdvojeno značajno manje sredstava za tradicionalne manifestacije poput Katunskih i Bjelopavlićkih igara, kao i Spuškog ljeta i istakao da je njihova organizacija naredne godine dovedena u pitanje.
Milanka Kaluđerović je odgovorila da je to urađeno zbog još uvijek nepovoljne epidemiološke situacije te da će u slučaju održavanja ovih manifestacija dio finansiranja morati da se obezbijedi preko sponzorstava.
Sekulović je problematizovao i to što budžetom nije predviđeno zapošljavanje dva bibliotekara za biblioteku koja bi trebalo da počne sa radom.
)){kind=small}
