Pre­da­va­njem rek­to­ra ce­tinj­ske Bo­go­slo­vi­je „Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski“, pro­to­je­re­ja-sta­vro­fo­ra Goj­ka Pe­ro­vi­ća po­čeo je ci­klus pre­da­va­nja uoči Bo­ži­ća u pod­go­rič­kom Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja. Te­ma Pe­ro­vi­će­vog pre­da­va­nja bi­la je „Va­ve­de­nje Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce“, a odr­žao ju je na isto­i­me­ni pra­znik.
Go­vo­re­ći o uvo­đe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Sve­ti­nju nad sve­ti­nja­ma, je­ru­sa­lim­ski hram, pro­to­je­rej-sta­vro­for Pe­ro­vić na­gla­ša­va da je pra­znik Va­ve­de­nja du­bo­ko po­ve­zan sa bo­žić­nim po­stom, ne sa­mo či­nje­ni­com što se pro­sla­vlja u vri­je­me dok tra­je ovaj post, već i sim­bo­li­kom. Pe­ro­vić pod­sje­ća da je Vas­krs naj­ve­ći pra­znik, a vas­kr­šnji post naj­i­za­zov­ni­ji, i da sva­ka sed­mi­ca ovog po­sta, za raz­li­ku od bo­žić­nog, ima ne­ku „te­mu“. Ipak, i bo­žić­ni post, na­gla­ša­va Pe­ro­vić, ima svo­ju „pri­ču“, na­rav­no ko­ja je sva usmje­re­na ka pra­zni­ku ro­đe­nja Bo­go­mla­den­ca. Ta­kav je i do­ga­đaj uvo­đe­nja Bo­go­maj­ke kao dje­voj­či­ce u hram je­ru­sa­lim­ski, gdje su je do­ve­li ro­di­te­lji, ne zna­ju­ći za­što će se ona tu pri­pre­ma­ti, ali im je od Bo­ga bi­lo da­to vi­đe­nje da je tu mo­ra­ju do­ve­sti, na­vo­di Pe­ro­vić. Na­gla­sak je, do­da­je on na to­me, da je u hram uve­de­no di­je­te, a da i to­kom bo­žić­nog po­sta, u okvi­ru pra­zni­ka Dje­tinj­ci, kao i Ma­te­ri­ca i Ota­ca, kao i na kra­ju po­sta, Bad­njeg da­na i Bo­ži­ća, ima­mo te­mu dje­te­ta.
- Ovo je li­je­pa po­ru­ka, da naš Bog, u ko­ga mi hri­šća­ni vje­ru­je­mo, po­ja­vlju­je se me­đu na­ma za­i­sta kao pra­vi čo­vjek, ni­je pao s ne­ba me­đu lju­de, ne­go je pro­šao kroz cio pro­ces do­la­ska na Ze­mlju, kao i svi dru­gi lju­di, a na kra­ju, to­kom Vas­kr­sa, ču­će­mo i vi­dje­će­mo da je umro kao čo­vjek. Sve je na se­be pri­mio, ali na to se va­lja če­sto pod­sje­ti­ti. Jer, na svi­je­tu po­sto­je raz­li­či­te re­li­gi­je, i ne pri­ka­zu­ju sve Bo­ga na isti na­čin ni­ti ga ot­kri­la lju­di­ma. I ne umi­je sva­ka re­li­gi­ja da ot­kri­je Bo­ga kao hri­šćan­stvo – ka­že Pe­ro­vić, do­da­ju­ći da ovo ni­je uma­nje­nje zna­ča­ja dru­gih re­li­gi­ja, već pod­sje­ća­nje hri­šća­ni­ma da se ne smi­ju uli­je­ni­ti, uspa­va­ti u svo­joj vje­ri i na­u­ku.
- Bo­žić­ni post po­ka­zu­je da je Bog pri­hva­tio ljud­sku pri­ro­du u pot­pu­no­sti, a vas­kr­šnji post go­vo­ri i o ne­kim dru­gim te­ma­ma – lju­ba­vi ko­ja te go­ni u stra­da­nje, smr­ti, vas­kr­se­nju. Za­to je lju­di­ma pri­jem­či­vi­ji Bo­žić, jer je ve­zan za bla­ge te­me – ro­di­lo se di­je­te, an­đe­li pje­va­ju, pa­sti­ri do­la­ze... sam ovaj do­ga­đaj je ra­do­stan – is­ti­če Pe­ro­vić. Na­rav­no, do­da­je sve­šte­nik, ra­do­va­nje ne is­klju­ču­je i onu dru­gu stra­nu ži­vot­ne me­da­lje.
- Dru­ga isti­na ili po­ru­ka bo­žić­nog po­sta, a ko­ju sim­bo­li­šu dje­ca, je­ste da bož­ja na­u­ka u na­ma ra­ste, raz­vi­ja se. Pro­ces je po­tre­ban da usvo­ji­mo lju­bav, ri­ječ bli­žnjeg. Di­je­te je sli­ka i sim­bol ra­sta i pro­ce­sa raz­vo­ja, di­je­te je bi­će ko­je će da ra­ste, ko­me ne mo­žeš u mo­men­tu da ob­ja­sniš mno­ge stva­ri, ali ćeš mo­ći – ka­že Pe­ro­vić, pot­kre­plju­ju­ći to sta­ro­za­vjet­nim pri­ča­ma o je­vrej­skom rop­stvu u Egip­tu i Va­vi­lo­nu, gdje su i car­ski i sin ro­ba, oba sa­mo dje­ca.
Za­to, do­da­je Pe­ro­vić, pra­znik Va­ve­de­nja je ujed­no i po­ru­ka da su dje­ca na po­čet­ku, na sre­di­ni i na kra­ju kao te­ma i po­ru­ka bo­žić­nog po­sta. No, za­pi­tao je Pe­ro­vić, za­što je Ma­ri­ja uve­de­na u hram, odvo­je­na od svo­jih vr­šnja­ka, i kao ni­jed­na že­na pri­je nje i po­sli­je nje, uve­de­na u dio hra­ma u ko­ji je ula­zio sa­mo pr­vo­sve­šte­nik jed­nom go­di­šnje. Ka­ko is­ti­če Pe­ro­vić, upra­vo ta izo­la­ci­ja je pr­va sli­ka po­sta, o če­mu, ka­ko se sa­zna­je kroz Pe­ro­vi­će­vo pre­da­nje, na sim­bo­li­čan na­čin kroz mno­ge pri­mje­re go­vo­ri Sta­ri za­vjet.
- No, ni­je iz­lo­la­ci­ja sa­ma po se­bi cilj. Ne tra­ži Go­spod da svi bje­ži­mo u pu­sti­nju, uga­si­mo mo­bil­ne i fej­sbuk pro­fi­le. Ne, već ako že­liš da poč­neš ne­ko ve­li­ko dje­lo, mo­raš se pri­je sve­ga sklo­ni­ti, po­mo­li­ti Bo­gu, pre­sa­bra­ti i on­da kre­nu­ti – ka­že Pe­ro­vić, do­da­ju­ći da je taj pe­ri­od pri­pre­me neo­p­ho­dan što god da se kre­ne ra­di­ti. Pa čak i Bo­go­ro­di­ci, iako su je na­ja­vlji­va­liu pro­ro­ci, ko­ja je bi­la pred­o­dre­đe­na, tre­ba­la je pri­pre­ma za ono što sli­je­di.
Ujed­no, ovo uvo­đe­nje Ma­ri­je u je­ru­sa­lim­ski hram je po­ru­ka lju­di­ma – da se od­go­vo­ri istog mo­men­ta na bož­ji pri­ziv, ne če­ka­ju­ći ne­ke eks­klu­ziv­ne, ide­al­ne uslo­ve, is­ti­če sve­šte­nik.
- Kad je naj­bo­lje vri­je­me da se poč­neš bri­nu­ti za svo­je spa­se­nje? Naj­bo­lje je vri­je­me sad – ka­že Pe­ro­vić, do­da­ju­ći da je naj­bo­lji pri­mjer za to da se tre­ba dje­lo­va­ti sad i od­mah, s re­sur­si­ma ko­je imaš, dje­lo­va­nje mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja po­sljed­njih 25 go­di­na.
Ce­tinj­ski rek­tor pod­sje­tio je i na sim­bo­li­ku Kov­če­ga za­vje­ta, ko­ji je bio ču­van u Sve­ti­nji nad sve­ti­nja­ma, a u ko­ju je uve­de­na Ma­ri­ja, ko­ja i sa­ma tim či­nom po­sta­je sim­bol - ona je Kov­čeg za­vje­ta, jer će ona u svo­joj utro­bi po­ni­je­ti ži­vog Bo­ga. Pri­tom, na­gla­ša­va Pe­ro­vić, Bog u ovom, kao i u dru­gim slu­ča­je­vi­ma po­ka­zu­je da ne pod­li­je­že ljud­skim i pri­rod­nim za­ko­ni­ma.
Na kra­ju, i Bo­go­ro­di­čin iz­la­zak iz hra­ma je sim­bol, i tu već, do­da­je Pe­ro­vić, po­či­nje te­o­lo­gi­ja No­vog za­vje­ta, te­o­lo­gi­je lju­ba­vi, a ne Za­ko­na kao u Sta­rom za­vje­tu. No, taj dar lju­ba­vi, ko­ji Bog iz­li­va na nas i da­je nam, ali ne vi­še za za­slu­ge is­pu­nja­va­nja Za­ko­na, isto­vre­me­no je i oba­ve­zu­juć za hri­šća­ne. Od­no­sno, Bo­gu se mo­ra uz­vra­ti­ti na po­klo­nu – od­no­sno, ipak ži­vje­ti po pra­vi­li­ma Bo­gu ugod­nim, za­klju­ču­je Pe­ro­vić.
Ž.J.


Pre­da­va­nje hi­lan­dar­skog igu­ma­na

Uvod­nik u ve­če dao je pa­roh to­lo­ški, pro­to­je­rej Pre­drag Šće­pa­no­vić, ina­če di­rek­tor Ra­di­ja „Sve­ti­go­ra“, ko­ji je pod­sje­tio da ovaj ve­li­ki pra­znik kao svo­je kr­sno ime sla­ve Ma­na­stir Ostrog i Ma­na­stir Hi­lan­dar. Šće­pa­no­vić do­da­je i da će to­kom bo­žić­nog po­sta, sva­ke ne­dje­lje u Sa­bor­nom hra­mu bi­ti odr­ža­no jed­no pre­da­va­nje, a da će ov­da­šnja pu­bli­ka ima­ti pri­li­ku da ču­je i igu­ma­na Hi­lan­da­ra, oca Me­to­di­ja.
Ove ne­dje­lje, u pod­go­rič­kom hra­mu, u 19 ča­so­va go­vo­ri­će na­sto­ja­telj Ma­na­sti­ra Sa­vi­na, je­ro­mo­nah Ma­ka­ri­je, na te­mu „Du­hov­no ra­su­đi­va­nje o ne­pre­sta­noj mo­li­tvi”.