Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je slu­žio je na pra­znik Sve­tog Pan­te­lej­mo­na i Sve­tog Kli­men­ta Ohrid­skog, Sve­tu arhijerejsku liturgiju u Manastiru Sa­mo­gra­du kod Bi­je­log Po­lja, a či­ji je hram po­sve­ćen ovim ve­li­kim ugod­ni­ci­ma Bož­jim. Vla­di­ci je u pra­znič­nom bo­go­slu­že­nju sa­slu­ži­va­lo sve­šten­stvo i sve­šte­no­mo­na­štvo Epar­hi­je, a u li­tur­gi­ji je pri­su­stvo­vao ve­li­ki broj vjer­ni­ka iz ovog kra­ja.
Go­vo­re­ći o Sv. Pan­te­lej­mo­nu, ve­li­kom mu­če­ni­ku i is­cje­li­te­lju, ko­ji je svoj ži­vot žr­tvo­vao za Go­spo­da, kao i o Sv. Kli­men­tu Ohrid­skom, či­ji spo­men na­ša Sve­ta Cr­kva sla­vi ta­ko­đe 9. av­gu­sta, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je re­kao:
- Da­nas se sla­vi Sv. ve­li­ko­mu­če­nik Pan­te­lej­mon, is­cje­li­telj, nje­ga mo­li­mo da nas is­ci­je­li od raz­li­či­tih na­ših sla­bo­sti i ne­du­ga, pri­je sve­ga, od du­šev­nih sla­bo­sti i ne­du­ga, od ma­lo­vjer­ja, su­je­vjer­ja, gre­ho­va, ta­me, mra­ka ko­ji se use­lio u na­še du­še, da ih Bož­jom si­lom, od Bo­ga iz­mo­lje­nom, prog­na iz na­ših du­ša i na­ših sr­ca, da se na­še bi­će osvi­je­tli pra­vom, isti­ni­tom vje­rom i oba­sja Bož­jom svje­tlo­šću, jer nam pr­vo tre­ba is­cje­lje­nje du­še, a zdra­va du­ša da­će zdra­vlje i ti­je­lu. Da­nas pro­sla­vlja­mo i Sve­tog Kli­men­ta Ohrid­skog, slo­ven­skog pro­svje­ti­te­lja, ne sa­mo Ma­ke­do­ni­je, ne­go svih Slo­ve­na i svih slo­ven­skih na­ro­da. Slo­ven­ski pra­vo­slav­ni na­ro­di ima­ju za­jed­nič­ke uči­te­lje, za­jed­nič­ko pi­smo, za­jed­no su pri­mi­li sve­tu vje­ru pra­vo­slav­nu, za­jed­no su na­pre­do­va­li u toj vje­ri, ima­ju za­jed­nič­ku isto­ri­ju i kul­tu­ru. To tre­ba da shva­ti­mo i ne­što na­u­či­mo, da zna­mo za svo­ju isto­ri­ju i za svo­je ko­ri­je­ne – re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je, na­po­mi­nju­ći da se u na­šim ško­la­ma ma­lo uči o Sve­tim Ki­ri­lu i Me­to­di­ju, o Sve­tim slo­ven­skim pro­svje­ti­te­lji­ma i uči­te­lji­ma, o to­me ka­ko smo na­pre­do­va­li kroz isto­ri­ju do Sve­tog Sa­ve i Ne­ma­nji­ća.
To se, is­ta­kao je on, na­mjer­no za­po­sta­vlja da bi na­rod ostao bez ko­ri­je­na, a on­da sa njim sva­ko mo­že da vla­da, da bu­de na­rod za upo­tre­bu, a ne na­rod ko­ji će bi­ti svje­stan se­be, svo­je isto­ri­je i ima­ti svo­je do­sto­jan­stvo.
Epi­skop je, go­vo­re­ći o drev­nom Sa­mo­gra­du, re­kao da je to slav­no i sve­to mje­sto, ozna­me­nje­no mno­gim sve­ti­nja­ma. Me­đu­tim, ako bi­smo sa­mo za­mi­šlja­li ka­kav je Sa­mo­grad bio ka­da su ov­dje po­sto­ja­le dvi­je slav­ne car­ske za­du­žbi­ne sa mno­štvom dru­gih zda­nja, a ni­je­smo u sta­nju da sa­gle­da­mo šta Sa­mo­grad tre­ba da bu­de u bu­duć­no­sti na­šoj i na­ših na­sljed­ni­ka, on­da, po vla­di­ki­nim ri­je­či­ma, ne­ma­mo pra­vu sli­ku Sa­mo­gra­da
- Sve­ti­nja uvi­jek va­pi­je da se ob­no­vi, va­pi­je za svo­jim na­ro­dom, da se oko nje oku­pi, da za­ci­je­li nje­ne ra­ne. Na­rod to osje­ća kao dug i, evo, hva­la Bo­gu, u na­šoj užoj otadž­bi­ni Cr­noj Go­ri i svim srp­skim ze­mlja­ma, ob­no­vi­še se mno­ge sve­ti­nje. To, po­naj­vi­še, ob­no­vi srp­ski na­rod bez iči­je po­mo­ći, sam na­rod sa svo­jim sve­šten­stvom, kao što to mi u Cr­noj Go­ri ra­di­mo. Po­što sto­ji­mo na sve­tom mje­stu, sva­ko od nas, dra­ga bra­ćo i se­stre, tre­ba da shva­ti šta zna­či sta­ja­ti na sve­tom mje­stu. To je iz­u­zet­na i ve­li­ka po­vla­sti­ca. Svi vi ko­ji ste da­nas do­šli ulo­ži­li ste svoj trud, svo­ju vo­lju, od­re­di­li ovaj dan da do­đe­te na Sa­mo­grad, ali, bu­di­te si­gur­ni, da je i ve­li­ka po­vla­sti­ca za vas što vam je Bog dao pri­li­ku da da­nas do­đe­te ov­dje, da se za­jed­no Bo­gu po­mo­li­mo na sve­tom mje­stu, da po­gle­da­te svo­jim oči­ma ka­ko iz ze­mlje iz­ra­nja­ju sve­ti te­me­lji i ka­ko se sve­ti­nja po­la­ko pro­ja­vlju­je ov­dje, a to zna­či da se ona ob­na­vlja, ona i nas ob­na­vlja – re­kao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Na­gla­ša­va­ju­ći da je mje­sto na ko­me sto­je ima­lo pod­gi­nu­tu cr­kvu pri­je ras­ko­la, vla­di­ka is­ti­če da bi upra­vo za­to svi tre­ba­li bi­ti svje­sni istih ko­ri­je­na ka­zao je vla­di­ka. Do­dao je i da srp­ski na­rod tre­ba bi­ti za­hva­lan pr­vim hri­šća­ni­ma ko­ji su po­di­gli ove sve­ti­nje i da ov­dje bu­de sa­bor­no mje­sto za sve ko­ji že­le da do­đu i na­sla­de se du­hov­nim bo­gat­stvom Sa­mo­gra­da.
- Iz­ra­nja sve­ti­nja iz du­bi­na ze­mlje da nas ob­no­vi, da nas pri­zo­ve k se­bi da se vra­ti­mo vje­ri, da se na­u­či­mo vje­ri, a to zna­či da se na­u­či­mo po­šte­nju, re­du, po­ret­ku, po­što­va­nju sve­ti­nje i bli­žnje­ga svo­ga, lju­ba­vi me­đu­sob­noj. To zna­či ob­no­va sve­ti­nje. Ob­no­vi­ti sve­ti­nju ne zna­či sa­mo ob­no­vi­ti zi­do­ve, ne­go zna­či ob­no­vi­ti se­be. Ni­šta nam ne zna­či ako bi­smo zi­da­li ku­le i gra­do­ve, a da to ne iza­zo­ve pro­mje­nu u na­šoj du­ši, da se i mi kroz to ne ople­me­ni­mo. To je pri­zva­nje i to nam tre­ba- za­klju­čio je Nje­go­vo Pre­o­sve­šten­stvo Epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
U čast hra­mov­ne sla­ve pr­lo­mljen je slav­ski ko­lač, a na­kon to­ga odr­žan je i pri­go­dan cr­kve­no-na­rod­ni sa­bor.M.N.