Sve­ča­no je pro­šle ne­dje­lje bi­lo na To­ploj gdje je po­sli­je Sve­te li­tur­gi­je u Cr­kvi Sve­tog Spa­sa, u zgra­di Pa­ro­hij­skog do­ma, bla­go­slo­vom mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja u or­ga­ni­za­ci­ji her­ceg­nov­ske Cr­kve­ne op­šti­ne Sta­ri Grad i To­palj­ske op­šti­ne otvo­re­na knji­ža­ra, ko­ja će ra­di­ti pri ovoj cr­kvi.
Na­kon osve­šta­nja no­ve knji­ža­re pro­to­je­rej Ni­ko­la To­do­ro­vić u pri­god­noj be­sje­di re­kao je da je u No­vom do­bi­jen pro­stor u ko­me po­sje­ti­lac ima mo­guć­nost da se na­dah­ne.
- Ovo je po­ku­šaj da ne­što do­da­mo du­hov­nom i kul­tur­nom ži­vo­tu ovog gra­da. Ovo je mi­si­ja cr­kve da se ov­dje oku­plja­mo i či­ta­mo knji­ge, ku­pu­je­mo iko­ne, svi­je­će, cr­kve­ne ka­len­da­re, i da ovaj pro­stor ko­ri­sti na­ma i svim po­sje­ti­o­ci­ma – ka­zao je To­do­ro­vić.
Po­vo­dom otva­ra­nja no­ve knji­ža­re đa­kon Zo­ran Mi­lja­nić odr­žao je be­sje­du na te­mu „Su­sret sa bli­žnjim kao mi­si­ja Cr­kve i kao is­pis iz ovog svi­je­ta”. Ci­ti­ra­ju­ći ve­li­kog te­o­lo­ga 20. vi­je­ka Ge­or­gi­ja Flo­rov­skog da Cr­kva ne mo­že da se de­fi­ni­še, ni­ti se mo­že uokvi­ri­ti ni u ka­kve okvi­re ljud­ske lo­gi­ke i ljud­skih shva­ta­nja, Mi­lja­nić do­da­je:
- Cr­kva mo­že sa­mo da se ži­vi i kroz ži­vot i is­ku­stvo opi­su­je, ali svi ti mi­sa­o­ni opi­si i pri­stu­pi ne mo­gu bi­ti de­fi­ni­ci­je. Na­dah­nji­va­ti se eto­som i mu­dro­šću Cr­kve zna­či bi­ti u nje­noj mi­si­ji i svje­do­či­ti o njoj, a po­sti­ći bla­že­ni is­pis iz ovog svi­je­ta zna­či ostva­ri­ti tu mi­si­ju, zna­či bi­ti mi­si­jom Cr­kve, bi­ti sa­mo ta mi­si­ja. U Cr­kvi i cr­kvom mi se uči­mo toj is­pi­sa­no­sti. U mo­men­tu ka­da uđe­mo u car­stvo mi se is­pi­su­je­mo i na­ša is­pi­sa­nost je ku­plje­na kr­vlju Go­spod­njom, dje­lom ko­je je on uči­nio za spa­se­nje svi­je­ta. Da­kle, mi tu is­pi­sa­nost do­bi­ja­mo za­ba­da­va, za­slu­gom Bož­jom. Sav naš pod­vig se sa­sto­ji u to­me da od mo­men­ta ka­da iza­đe­mo is­tra­je­mo u bla­že­noj is­pi­sa­no­sti. Is­pi­sa­nost zna­či, ima­ti smje­lost po­gle­da­ti bli­žnjeg u li­ce i re­ći - ja sam ču­var tvoj. Is­pi­sa­nost zna­či ski­nu­ti ko­žu i na go­lom me­su po­ni­je­ti bli­žnjeg svog – re­kao je Mi­lja­nić.
- Sve či­me cr­kva ži­vi u ovom svi­je­tu je­ste jed­na is­pi­sa­nost, pa i ovo mje­sto na ko­jem sto­ji­mo. Onaj ko­ji bi ko­jim slu­ča­jem ovo mje­sto na­zvao bi­znis pro­sto­rom kao da se­be upi­su­je u ovaj svi­jet i kao da utki­vlju­je svo­ju ko­žu ne to­li­ko za svo­je me­so ko­li­ko za svoj ego. Ču­vaj­mo se te vr­to­gla­ve hra­bro­sti – re­kao je Mi­lja­nić, po­zdra­vlja­ju­ći pri­sut­ne i one ko­ji su po­mo­gli otva­ra­nje ove knji­ža­re.Z. Ša­ko­tić