Sud­bi­na je biv­šeg se­lek­to­ra Cr­ne Go­re i tre­ne­ra Bu­duć­nost Vo­li Lu­ku Pa­vi­će­vi­ća od­ve­la u Ja­pan. Ne osvr­ću­ći se na isto­rij­ske re­po­ve (ču­ve­ni rat na da­lji­nu iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ja­pa­na) i kul­tu­ro­lo­ške raz­li­ke za­su­kao je ru­ka­ve i sa svo­jim Al­var­kom do­mi­nant­no osvo­jio šam­pi­o­nat eg­zo­tič­ne ze­mlje. Za one ko­ji ga do­bro po­zna­ju to ni­je pred­sta­vlja­lo iz­ne­na­đe­nje. Svi su bi­li ubi­je­đe­ni da se ob­reo u sre­di­ni ko­ja će zna­ti da ci­je­ni nje­go­vu iz­u­zet­nu rad­nu eti­ku i mo­ral.
- Mo­ram da pri­znam da kad sam do­bio po­ziv od ja­pan­ske re­pre­zen­ta­ci­je mno­gi pri­ja­te­lji su mi upra­vo to i re­kli: Lu­ka, to je ze­mlja za te­be i na­čin na ko­ji ti ži­viš i ra­diš. Ni­sam baš o to­me ta­da ta­ko raz­mi­šljao, ali po­sli­je ne­kog vre­me­na shva­tio sam da u to­me ima isti­ne. Sa dru­ge stra­ne, ako mo­že­mo da pri­ča­mo o iz­vje­snoj pre­do­dr­eđe­no­sti, on­da ona do­la­zi pre­ko mo­ga oca Bo­ži­da­ra Sa­vo­vog Pa­vi­će­vi­ća. Na­i­me, on je još da­le­ke 1983. go­di­ne po­zvan u Ja­pan da odr­ži se­ri­ju pre­da­va­nja na te­mu ze­mljo­tre­sa u Cr­noj Go­ri. Bo­žo je kao di­rek­tor RZUP CG vo­dio pro­je­kat ob­no­ve na­še re­pu­bli­ke po­sli­je ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne. Po po­vrat­ku iz te nam da­le­ke ze­mlje on je me­ne stal­no zvao Lu­ka-san i Iči-ban. Što se tri i po de­ce­ni­je ka­sni­je stvar­no i de­si­lo, ot­krio je Pa­vi­će­vić pred­i­sto­ri­ju svo­jih od­no­sa sa Ja­pa­nom.
Po­što je go­di­nu da­na pro­veo pred­vo­de­ći re­pre­zen­ta­ci­ju ove ze­mlje do­bro se upo­znao sa ma­na­ma i kva­li­te­ti­ma, što mu je mno­go po­mo­glo ka­da je pre­u­zeo Al­vark.
- Osnov­ni pro­blem ko­ji sam de­tek­to­vao je ne­do­sta­tak fi­zič­kog in­te­zi­te­ta i agre­siv­no­sti u igri. U skla­du sa tim sam na­pra­vio no­vu se­lek­ci­ju, kao i po­stav­ku fi­zič­ke, teh­nič­ke i tak­tič­ke struk­tu­re igre ko­ja bi mo­gla da po­mog­ne ja­pan­skoj ko­šar­ci. Na­kon go­di­ne u re­pre­zen­ta­ci­ji pre­šao sam u To­jo­tin klub u To­ki­ju i na­sta­vio sa ra­dom po upra­vo tim tač­ka­ma. Mi­slim da smo uspje­li da na­pra­vi­mo uti­caj u Li­gi i ko­šar­ka­škoj za­jed­ni­ci u tom smi­slu. Sva­ka­ko da ima još pro­sto­ra za rast, ali Sa­vez, Li­ga, klu­bo­vi, pa i po­je­din­ci su svi mo­ti­vi­sa­ni da po­dig­nu ko­šar­ku na što vi­ši ni­vo.
Pa­vi­će­vić je svje­stan fi­zič­kih li­mi­ta ja­pan­skih ko­ša­r­ka­ša pred­lo­žio čel­ni­ci­ma nji­ho­vog Sa­ve­za da se oka­nu NBA li­ge, već da usa­vr­ša­va­nje tra­že u Evro­pi.
- Tre­ne­ri i igra­či su ve­o­ma obra­zo­va­ni. Ima­ju ozbilj­ne bu­dže­te, svi su mak­si­mal­no po­sve­će­ni i sa­mim tim su im do­stup­ne naj­bo­lje in­for­ma­ci­je ko­je ko­šar­ka mo­že da pru­ži u ovom mo­men­tu. Pro­blem na­sta­je ka­da do­đe do ras­ko­ra­ka iz­me­đu že­lja i mo­guć­no­sti. Sa svo­jim ra­stom i fi­zič­kim pre­di­spo­zi­ci­ja­ma ni­je la­ko spro­vo­di­ti teh­nič­ke i tak­tič­ke va­ri­jan­te vo­de­ćih NBA klu­bo­va. Ko­li­ko god na to­me ra­di­li uvi­jek će se sre­sti sa svo­jim li­mi­tom. Zbog to­ga sam sa­vje­to­vao vo­de­će lju­de nji­ho­ve ko­šar­ke da svo­je usa­vr­ša­va­nje tra­že u Evro­pi, ko­ja je usljed ne­do­sta­ta­ka po­me­nu­tih kva­li­te­ta još dav­no na­pra­vi­la pri­la­go­đa­va­nja ove pre­li­je­pe ame­rič­ke igre.
Biv­ši se­lek­tor Cr­ne Go­re je do ti­tu­le sa Al­var­kom i zva­nja naj­bo­ljeg tre­ne­ra do­šao sa de­vet uza­stop­nih po­bje­da. Ja­pan­ski me­di­ji is­ti­ču da je za to za­slu­žan Pa­vi­će­vi­ćev si­stem i vje­ra u igra­če.
- Tre­ner Lu­ka je vr­lo de­ta­ljan u pri­stu­pu utak­mi­ci. On je de­fi­ni­tiv­no je­dan od naj­pa­met­ni­jih tre­ne­ra sa ko­ji­ma sam ra­dio. Nje­go­va po­sve­će­nost de­ta­lji­ma u od­bra­ni i na­pa­du je ne­nad­ma­šna. Bio je vr­lo iskren, a nje­gov si­stem je pri­hva­ćen od igra­ča jer ni­je bi­lo ni­ka­kvih taj­ni, ob­ja­snio je je­dan od naj­bo­ljih ko­šar­ka­ša Al­var­ka Dža­vad Vi­li­jams, ko­ji je u ka­ri­je­ri no­sio dre­so­ve Kli­vlen­da, Ha­po­e­la, Kar­ši­ja­ke, AEK-a...N.Z.

Mi­li­on do­la­ra za ja­pan­skog igra­ča

Šam­pi­o­nat Ja­pa­na je iz go­di­nu u go­di­nu sve ja­či i ozbilj­ni­ji, ali čel­ni lju­di ne na­mje­ra­va­ju da se za­do­vo­lje ura­đe­nim.
- B-li­ga je sjaj­no or­ga­ni­zo­va­na, što ni­je bio slu­čaj do pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Gru­pa lju­di na če­lu sa ču­ve­nim go­spo­di­nom Ka­va­bu­či­jem pre­u­ze­la je pro­je­kat po­di­za­nja kva­li­te­ta tak­mi­če­nja po svim osno­va­ma. Ka­va­bu­či je ču­ven po to­me što je pri­je par de­ce­ni­ja to isto ura­dio sa fud­ba­lom i J-li­gom. U ne­for­mal­nom raz­go­vo­ru po­ru­čio je da će li­ga bi­ti ozbilj­na ka­da ja­pan­ski igrač bu­de imao ugo­vor od mi­li­on do­la­ra. A to se do­go­di­lo ovog lje­ta.

Osta­je u Al­var­ku

Ka­ko ima još go­di­nu da­na ugo­vo­ra sa Al­var­kom Pa­vi­će­vi­ću ne pa­da na pa­met da tra­ži hle­ba pre­ko po­ga­če.
- Pri­vat­no uži­vam u svim aspek­ti­ma ži­vo­ta u Ja­pa­nu. Lju­di­ma, hra­ni, To­ki­ju... Su­pru­ga San­dra je sa mnom, a si­no­vi An­drej i Ma­ti­ja do­la­ze kad god uhva­te vre­me­na od ško­la u Ita­li­ji i Špa­ni­ji. Svi smo pod­jed­na­ko fa­sci­ni­ra­ni ovom da­le­kom ze­mljom. Imam još go­di­nu da­na ugo­vo­ra sa Al­var­kom i ne raz­mi­šljam da­lje od to­ga. Ra­du­jem se do­la­sku ku­ći to­kom lje­ta, a što pod­ra­zu­mi­je­va i Be­o­grad i rod­nu Pod­go­ri­cu.