Nova sezona Evrolige donosi nove okršaje, uzbuđenja, radosti, tuge... a za ljubitelje u Crnoj Gori će pogotovo biti nteresantna zbog učešća košarkaša Budućnost Voli. Iako tokom ljeta aktuelni šampioni nisu mnogo mijenjali sigurno je da će im trebati vremena da se naviknu na život bez Luke Dončića. Dovedeni su mladi Argentinac Dek i Klemen Prepelič, tako da će se osloniti na provjerene snage, prije svih na oporavljenog Ljulja. Tu su Fernadez, Rejes, Kerol, Kozer, Ajon... vratio se i Kuzmić, tako da će izabranici Pabla Lasa ponovo biti konkurenti za najviši plasman.
Po običaju i trofejni trener Fenerbahčea Željko Obradović nije puno eksperimentisao. Iz NBA je angažovao Lovernja i Enisa i sigurno je da neće imati slabiji sastav nego prošle sezone. Uostalom, kostur tima čine provjereni internacionalci Slukas, Dikson, Meli, Datome, Veseli, Kalinić... Dobro se poznaju, Obradović zna bolje od drugih kako se osvajaju trofeji i vrlo je vjerovatno da ćemo ih opet gledati na fajnal foru.
Kao po običaju među glavne kandidate za titulu svake sezone je ekipa CSKA. I Armejci su zadržali okosnicu tima. Trener Itudis ima puno povjerenje u De Koloa, Hajnsa, Hantera, Rodrigeza, Klajburna, Higinsa, Heketa... Iz NBA je doveden Alek Peters, pa Moskovljani ponovo imaju najviše ambicije. Ne fali im iskustva, i kvaliteta za napad na trofej.
Počela je era Dejvida Blata u Olimpijakosu. Barem se čelnici i navijači Pirejaca nadaju da će sa trofejnim trenerom ponovo na tron. Za razliku od ostalih konkurenata oni su napravili dosta izmjena. Ljetos su angažovani Vilijams-Gos, Tupan, Tima, Vezenkov, Lidej... i sigurno je da će trebati vremena da se uigraju. Iako Spanulis i Printezis neće biti mlađi, sa Mancarisom, Papanikolauom, Strelnieksom, Agravanisom.. predstavljaće izuzetno teškog protivnika za sve rivale.
Još jedan grčki velikan Panatinaikos pokušaće da se domogne fajnal fora. Zeleni imaju pravo da se nadaju plasmanu na završni turnir, jer trener Paskval ima odličnu ekipu. Stigli su Dešon Tomas, Lengford i Papajanis (iz NBA) i sa te strane Atinjani mogu biti zadovoljni. Uz sjajnog Kalatesa, Lazmea, Gista, Vujukasa, Lodžeskog, Papasa, Lekavičijusa jasno je da nemaju razloga da zaziru od nikoga u ovoj konkurenciji.
Pošto je dobila organizaciju fajnal fora Baskonija će sve uraditi i da se nađe na njemu. Ova ekipa je i prethodnih sezona znala da bude blizu i ostaje da se vidi da li će napraviti korak više. Kvaliteta im ne fali. Šengeliji, Dženingu, Grejndžeru, Uertasu, Poirieu, Foigtmanu, Diopu... pridružili su se Šilds, Hilijard, talentovani Penava i sada je na treneru Martinezu da to posloži kako treba. Sa već rasprodatom dvoranom za cijelu sezonu imaće veliki vjetar u leđa.
Ukoliko konačno budu uspjeli da izgrade pravu timsku hemiju košarkaši Makabija bi mogli da se vrate na staze uspjeha. Prvi preduslov je ispunjen, pošto su istrpjeli i zadržali trenera Spahiju. Zatim je doveden sjajni Skoti Vilbekin, Obrajant i Blek iz NBA lige, Rej, Kaloiaro... Ostali su Pargo, Rol, Kejn, Tajus, Dibartolomeo... Imaju supertalentovanog Denija Avdiju, bučne navijače, tradiciju... Čini se da će se do kraja boriti za fajnal for.
Iako su unaprijedili finansijsko poslovanje i obezbijedili najveći budžet u istoriji čini se da čelnici Žalgirisa ne mogu računati na uspjeh iz prošle sezone, kada su se mimo svih očekivanja obreli na fajnal foru. U međuvremenu su ostali bez prvih zvijezda Pengosa, Tupana.. i čini se da zamjene u vidu Voltersa (bivši igrač Zvezde), Vestermana i Volkapa ne garantuju zadržavanje tog nivoa igre. Istina, ostali su Amerikanci Dejvis i Vajt, litvanski reprezentativci Jankunas, Milaknis, Ulanovas, Kavaliauskas... pa treba vidjeti da li će trener Šarunas Jasukevičijus ponovo izvući neku čaroliju.
Poslije nekoliko sušnih sezona Barselona želi da se vrati u vrh pod trenerskom palicom starog vuka Svetislava Pešića. O ambicijama španskog velikana dovoljno govori i prelazni rok. Redove Barse su pojačali Pengos, Kjurik, Singlton, Smits, Blažič, Pustovi... Zadržani su Tomić, Klaver, Hanga, Ertel, Ribas, Sereafan, Orila... Na papiru djeluju vrlo moćno, ali tako je bilo i nekih prethodnih sezona, a rezultata nije bilo. Ovaj put na klupi imaju Pešića, koji zna kako se dolazi do trofeja.
Sudeći po pojačanjima i Anadolu Efes bi trebalo da igra značajnu ulogu ove sezone. Međutim, turski tim je velika nepoznanica, pogotovo sa Atamanom na klupi. Jasno je da su dobro pazarili jer je kvalitet Larkina, Buboe, Moermana, Plajsa, Andersona i Micića neupitan. Starosjedioci Danston, Simon, Motum i nekoliko iskusnih turskih igrača su takođe dobri, ali će se o njihovim dometima nešto više moći reći tek poslije sedam-osam kola.
Objektivno, jedini ozbiljni klub u Italiji, barem na finansijskom planu, Armani i u ovu sezonu ulazi sa velikim ambicijama. Kako i ne bi kada su ljetos angažovali Džejmsa, Nedovića, Burnsa, Bruksa... a zadržali Kuzminskasa, Bertansa, Džerelsa, Micova, Tarčevskog, Gudaitisa, Ćinćarinija, Dela Valea... Djeluju jako, mada su u nekim prethodnim sezonama imali i jača imena, a ostajali praznih šaka. Sada su ipak sačuvali okosnicu tima, pa je na treneru Pjaniđaniju da to i iskoristi.
Iako će i ove sezone predstavljati tvrd orah za sve rivale košarkaši Himkija ne ulaze u red kandidata za fajnal for. Čini se da ni ljetošnja pojačanja – Di Bost, Kroker, Prater i Miki – ne garantuju neki veliki pomak. Međutim, nikad ne treba otpisivati ekipu koja na klupi ima iskusnog stručnjaka Jorgosa Barcokasa, a na terenu velikog Aleksandra Šveda. Uz Gila, Dženkinsa, Tomasa, Markovića, Moniju i još nekoliko ruskih igrača u stanju su da pokvare račune favoritima.
Košarkaši Bajerna su se poslije kraće pauze vratili u Evroligu i sigurno je da neće predstavljati topovsko meso. Trener Dejan Radonjić je i na klupi Crvene zvezde pokazao da sa ograničenim budžetom može da napravi zapažene rezultate. Bavarci su ovog ljeta doveli Koponena, Loa, Dangubića i Vilijamsa. Zadržali su Jovića, Lučića, Đedovića, Bartela, Bukera, Hobsa, Kinga... Problem im pravi teška povreda Milana Mačvana, ali će na njegovo mjesto upasti Vilijams. Jasno je da ne mogu ugroziti vodeće klubove, mada ne bi bilo iznenađenje da konkurišu za Top 8.
Pošto su se kao pobjednici Evrokupa plasirali u Evroligu košarkaši Darušafake će vjerovatno imati tešku sezonu. Pogotovo što su ostali bez trofejnog trenera Blata, kao i ideologa igre Vilbekina. Pred novim trenerom Čakijem je veliki izazov. Ipak, Darušafaka je dobro trgovala. Iz NBA su stigli Evans i Braun, dovedeni su Mekalum, Dibler i Pieners i sa te strane mogu biti zadovoljni. Čini se da su starosjedioci problem, jer se tu ističu Savaš, Kid i Erik.
I košarkaši Gran Kanarije su novajlije u elitnom društvu. Oni su u Evroligu stigli preko plasmana u ACB ligi i to im se mora cijeniti. Angažovali su nekoliko iskusnih igrača – Tili, Strouberi, Evans, Hanah – što govori da su riješeni da što skuplje prodaju kožu u ovoj konkurenciji. Pogotovo jer su zadržali: Rabasedu, Baeza, Fišera, Balvina, Eriksona, veterana Olivera...
Zoran Nikolić

Početak u znaku timova iz SSSR-a

Početak Kupa evropskih šampiona protekao je u znaku sovjetskih timova. ASK Riga je osvojila prve tri titule, da bi njihov niz prekinuo CSKA. Sledeće sezone je slavio Dinamo Tbilisi, da bi zatim CSKA vratio titulu. Prvi klupski šampion Evrope van SSSR-a bio je Real, koji je u finalu sezone 1963-64 savladao Spartak Brno. Zatim su se na tronu smjenjivale ekipe iz SSSR-a, Real i ekipe iz Italije, dok se elitnom druptvu u sezoni 1976-77 nije pridružio Makabi. Samo dvije sezone kasnije za timove iz bivše SFRJ led je probila Bosna Bogdana Tanjevića, koja je u nezaboravnom finalu savladala Vareze.

Dominacija srpskih trenera

Od kada se igra fajnal for Evrolige 1988. godine srpski treneri su daleko najuspješniji, toliko da imaju više trofeja (16) od svih ostalih. Naravno, za to je najzaslužniji Željko Obradović koji je Evroligu osvajao čak devet puta. Njemu je to pošlo za rukom sa Partizanom, Huventudom, Realom, Panatinaikosom i Fenerbahčeom. Poslije njega najviše titula ima Božo Maljković i to četiri sa Jugoplastikom, Limožom i Panatinaikosom. Dušan Ivković se dva puta peo na krov Evrope sa Olimpijakosom, a Svetislav Pešić jednom sa Barselonom. Što se tiče trenera iz drugih zemalja ističe se Italijan Etore Mesina sa četiri trofeja. Srpski treneri su imali i najviše učešća na završnim turnirima (36). Obradović se na fajnal foru našao čak 17 puta.

Sve promjene Evrolige

Evroliga je kao takmičenje pretrpjelo dosta promjena od kako je krenulo da se igra 1958. godine, naravno tada u drugom formatu. Prvo je bilo pod okriljem FIBA, i igrali su samo najbolji timovi iz većine zemalja, pošto je samo prvacima država bilo garantovano mjesto. Takmičenje koje je organizovala FIBA igralo se od 1958. godine do 2001. godine. i to kao FIBA Kup evropskih šampiona (1958 – 1991), FIBA Evroliga (1991 – 2000) i FIBA Suproliga (2000 – 2001). Zatim je došlo do raskola, uglavnom zbog distribucije novca, i Evroligu od 2000. godine vodi ULEB.

Parovi 1. kola: (četvrtak) CSKA – Barselona (19.00), Panatinaikos – Makabi (20.00), Bajern – Anadolu Efes (20.30), Real – Darušafaka (21.00). (petak) Budućnost Voli – Armani (18.45), Himki – Olimpijakos (19.00), Žalgiris – Baskonija (19.00), Fenerbahče – Gran Kanarija (19.45).

Španija ispred svih

Kada se radi o uspješnosti zemalja u Evroligi onda je Španija ispred svih. Španski klubovi su, uglavnom zahvaljujući Realu, osvojili 13 titula (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1994, 1995, 2003, 2010, 2015, 2018) i 16 puta igrali u finalu. Zatim slijedi Italija sa 13 titula (1966, 1970, 1972, 1973, 1975, 1976, 1982, 1983, 1984, 1987, 1988, 1998, 2001) i 13 finala, pa Grčka sa devet trofeja (1996, 1997, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, 2012, 2013) i sedam finala. Rusija ima sedam titula, Izrael šest, a Hrvatska pet (tri Jugoplastika, dva Cibona).

Jović i dalje drži rekord asistencija

Od sezone 2000-01 do danas postavljeni su mnogi zanimljivi rekordi Evrolige. Tako je najveći indeks korisnosti 63 imao košarkaš Žalgirisa Tanoka Bird na utakmici protiv Skipera 2004. godine. Po 41 poen uspjela su da ubace čak četiri igrača: Alfonso Ford (Peristeri), Karlton Majers (PAF Bolonja), Kaspers Kambala (Esef Pilsen) i Bobi Braun (Montepaski). Najviše skokova (24) imao je Antonis Focis (Dinamo Moskva), asistencija (19) Stefan Jović (Crvena zvezda), ukradenih lopti (11) Džef Trepanje (Ulkersport), blokada (10) Stojan Vranković (PAF Bolonja), pogođenih bacanja (18) Nikola Mirotić (Real) i trojki (10) Endrju Gaudlok (Fenerbahče). Najviše utakmica Evrolige odigrao je Huan Karlos Navaro (341), koji je i najbolji strijelac sa ukupno 4152 poena.

Budućnost Voli
Olimpijakos
Panatinaikos
Makabi
Armani
Himki
CSKA
Barselona
Baskonija
Fenerbahče
Darušafaka
Real
Gran Kanarija
Anadolu Efes
Žalgiris
Bajern

Madriđani najuspješniji

Kao i u fudbalu Real je i u košarci najuspješniji evropski tim. Madriđani su klupsku titulu prvaka Starog kontinenta osvajali 10 puta (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1995, 2015, 2018), dok su osam puta zaustavljeni u finalu. Zatim slijedi CSKA sa sedam trofeja (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016) i šest izgubljenih finala. Treću poziciju dijele Makabi i Panatinaikos sa po šest titula, s tim da je Ponos Izraela uz to poražen u čak devet finala, a zeleni samo jednom. Od klubova sa prostora bivše SFRJ najuspješnija je Jugoplastika, koja je tri puta bila pobjednik, Cibona je osvojila dva trofeja, a Partizan jedan.


Barseloni se gleda kroz prste

Za igranje u Evroligi potrebno je da klub ima halu sa minimum 5000 mjesta, ali za one sa A licencom ta granica je 10000 sjedišta. Istina, pravila znaju da budu rastegljiva tako da Barselona iako vlasnik A licence igra u dvorani Blaugrana, koja ima skoro 2500 sjedišta manje od propisanog. Dvorana Panatinaikosa „Nikos Galis“ sa 18989 je najveća. Inače, rekordne posjete u Evroligi imali su beogradski velikani Partizan i Crvena zvezda.
Anadolu Efes – „Sinan Erdem“....................................(16000)
Armani - Mediolanum ..................................................(12700)
Bajern - Audi dom.............................................................(6700)
Barselona - Blaugrana....................................................(7585)
Budućnost Voli - SC „Morača“.......................................(5000)
Darušafaka - ksvagen arena..........................................(5240)
Žalgiris - Žalgiriis arena......................................(15552)
Baskonija – „Fernando Buesa“.....................................(15504)
Makabi – „Menora Mivtašim“......................................(11060)
Olimpijakos - Dvorana mira i prijateljstva............(11600)
Panatinaikos – „Nikos Galis“......................................(18989)
Real- Palata sportova..................................................(15000)
Fenerbahče -Ulker arena.............................................(13000)
Himki - Arena Mitišči..................................................(8000)
CSKA - Megasport arena................................................(13126)

Klubovi sa A licencom i ostali

U Evroligi imamo 11 povlaštenih klubova sa A licencom, kojima je zagarantovano učešće bez obzira na rezultat u domaćem takmičenju. Ove sezone košarkaši Budućnost Voli su izborili učešće iz ABA lige, kojoj pripada samo jedno mjesto, sa tendencijom da joj se i to oduzme. Kao pobjednik Evrokupa plasman je izborila Darušafaka, po plasmanu u ACB ligi Gran Kanarija, iz VTB lige Himki, a kao šampion Njemačke Bajern. Evroliga je prethodnih sezona koristila i takozvanu vajld kard (specijalnu pozivnicu), koju je za sledeću sezonu već dobio Asvel Zvezdana Mitrovića. Zanimljivo je da su A licencu izgubili: Virtus Roma, Montepaski, Malaga i Prokom Gdinja. Klubovi vlasnici A licence su:
CSKA
Real
Barselona
Olimpijakos
Makabi
Panatinaikos
Fenerbahče
Anadolu Efes
Baskonija
Žalgiris
Armani

Fajnal for u Vitoriji

I ove sezone Evroliga broji 16 klubova. Prvi dio takmičenja igra se po dvokružnom bod sistemu u 30 kola. Osam najboljih timova iz prvog dijela takmičenja prolaze u četvrtfinale i uparuju se po sistemu 1-8, 2-7, 3-6, 4-5. Četvrtfinale se igra u serijama na tri dobijene utakmice po formatu 2-2-1, a prednost domaćeg terena ima ekipa koja je ostvarila bolju poziciju u prvom dijelu takmičenja. Pobjednici četvrtfinalnih serija idu na fajnal for. Organizator fajnal fora ove sezone je španska Vitorija. Četiri najbolje ekipe će se za trofej boriti u dvorani Fernando Buesa. Ovaj grad je 2010. godine bio organizator završnog turnira Evrokupa. Domaći tim Baskonija, uglavnom pod imenom Tau Keramika, pet puta je učestvovao na završnim turnirima Evrolige, ali nije uspio da se domogne titule. Ima jedno finale, jedno treće mjesto i tri četvrta. Inače. Od razlaza FIBA i Evrolige Španija je četiri puta bila domaćin fajnal fora (Barselona 2003. i 2011. i Madrid 2008. i 2015.). Barsa je sa Svetislavom Pešićem i Dejanom Bodirogom 2003. godine slavila, a Real 2015. godine.


Fenerbahčeu i Realu najlakše na startu

Zanimljivo da su i brojne kladionice odredile favorite na početku sezone, barem po kvotama. Tako je po Meridijanbetu CSKA baš veliki favorit protiv Barselone, jer je na domaćine kvota 1.20 (na goste 3.93). Kladionice vjeruju da će se Panatinaikos lako obračunati sa Makabijem pošto je kvota na zelene 1.35 (na goste 2.96). Uopšte se ne postavlja pitanje pobjede Fenerbahčea protiv Gran Kanarije (kvota na Obradovićeve izabranike 1.08), kao ni Reala protiv Darušafake (ista kvota). Kladionice su pomalo neočekivano nagradile Bajern kvotom 1.53 protiv Anadolu Efesa (2.38). Najzanimljivije bi trebalo da bude u duelu između Himkija i Olimpijakosa, pošto je kvota na domaćine 1.76, a na goste dva. Slično je i u okršaju Žalgirisa (1.75) sa Baskonijom (2.04). Ako je vjerovati ovoj kladionici Budućnost Voli je skoro bez šansi protiv Armanija jer je na nju kvota 2.72.