Go­to­va je cr­no­gor­ska fud­bal­ska je­sen 2018. Pro­mje­na vi­še ne­ma, cr­ta je pod­vu­če­na, ne­ko br­o­ji šti­ho­ve, a ne­ko kar­te. Li­je­po bi bi­lo da sva­ko se­be vi­di kao po­bjed­ni­ka, ali ova, uosta­lom kao i pret­hod­na, bi­la je Su­tje­ski­na. „Pla­vo-bi­je­li” će pre­zi­mi­ti sa če­ti­ri bo­da pred­no­sti u od­no­su na svo­je pra­ti­o­ce, Ze­tu i OFK Ti­to­grad. Da pod­sje­ti­mo, Nik­ši­ća­ni su do sa­da kad god su osvo­ji­li pr­vu di­o­ni­cu i se­zo­nu okru­ni­li na­slo­vom. Ni­ko­la Ra­ko­je­vić je te­ški di­zel sa po­čet­ka se­zo­ne, ipak pre­tvo­rio u šam­pa­njac. Pro­šle je­se­ni kon­stant­no je te­kao pje­nu­šac, u ak­tu­el­noj se star­to­va­lo is­pod oče­ki­va­nja. Sje­ti­mo se re­ci­mo re­mi­ja sa Mor­na­rom, po­ra­za od Iskre, u se­dam pr­vih ko­la osvo­je­no je de­vet bo­do­va

Osva­ja­nje tro­fe­ja je iza­zov

Iako se mo­žda ne­gdje du­bo­ko u se­bi na­dao, vje­ro­vat­no ni glav­ni autor još jed­nog uspje­ha, ni­je baš mi­slio da će ta­ko br­zo us­pje­ti sklo­pi­ti po­bjed­nič­ki me­ha­ni­zam i uz to eki­pu od­ve­sti do još jed­ne ti­tu­le je­se­njeg pr­va­ka.
– Bi­lo je te­ško, sje­ti­mo se broj­nih pro­mje­na, od­la­za­ka igra­ča, ko­ji su no­si­li Su­tje­sku i ko­ji su bi­li vr­lo va­žni u kon­cep­ci­ji. Na­rav­no da me nji­ho­vi od­la­sci uoči star­ta se­zo­ne ni­su či­ni­li sreć­nim, pa sva­ka­ko na­kon sve­ga mo­ram bi­ti za­do­vo­ljan uči­nje­nim. Na­kon lo­šeg star­ta, ma­lo se ko na­dao ova­kom sce­na­ri­ju. Uto­li­ko je za­do­volj­stvo ve­će – ka­zao je Ni­ko­la Ra­ko­je­vić.
Ni­ko­la su i kao fud­ba­le­ra i kao tre­ne­ra, i pri­je ovih po­sled­njih uspje­ha, iden­ti­fi­ci­ra­li kao le­gen­du klu­ba sa Bi­stri­ce. Sa­da je i Ra­ko­je­vić i vi­še od naj­u­spje­šni­jeg, naj­tro­fej­ni­jeg Su­tje­ski­nog tre­ne­ra. Sti­gao je, bo­lje re­ći vra­tio se, kraj Bi­stri­ce pri­je sko­ro dvi­je go­di­ne, sa ja­snom vi­zi­jom čo­vje­ka ko­ji umi­je da vi­di da­lje, da sa­gle­da ši­re i da na­pra­vi bo­lje. Da li se Ni­ko­la, na­kon no­vog uspje­ha sa ma­tič­nim klu­bom, osje­ća kao naj­bo­lji cr­no­gor­ski tre­ner?
– Svi smo lju­di od kr­vi i me­sa, ni­je va­žno što mi pr­o­la­zi kroz gla­vu ka­da sta­nem pred ogle­da­lo. Ne bi tre­ba­lo iz­u­ze­ti fak­tor su­je­te, ali se mo­ra bi­ti re­a­lan. Ja mo­gu se­bi da ka­žem: „ Ni­ko­la do­bro si pre­gu­rao sve ove go­di­ne na cr­no­gor­skoj pr­vo­li­ga­škoj sce­ni“, ali da li sam baš taj fa­mo­zni broj je­dan, to mo­ra­ju dru­gi da kon­sta­tu­ju. Te­ško je iza­bra­ti naj­bo­ljeg, jer po­sto­ji vi­še kri­te­ri­ju­ma. Ono što osje­ćam je da sam osta­vio trag. Ne mo­gu da ne bu­dem ne­za­do­vo­ljan. U sr­cu je i da­lje iza­zov da se na­sta­vi sa osva­ja­njem tro­fe­ja – od­go­va­ra Ra­ko­je­vić.
Ni naj­ve­ći nje­go­vi opo­nen­ti ne mo­gu pre­ne­bre­ći či­nje­ni­cu da je za ma­nje od dvi­je go­di­ne stvo­rio od Su­tje­ske ne­što i te ka­ko pre­po­zna­tlji­vo Iza jed­nog ozbilj­nog li­ca i ge­ne­ral­skog gar­da, za­pra­vo se kri­je osje­ćaj­na oso­ba, ko­ja će ši­rem audi­to­ri­ju ri­jet­ko ot­kri­ti onu svo­ju ljud­sku stra­nu. Fud­bal ni­je baš nje­go­va 24-sat­na pre­o­ku­pa­ci­ja, ali je­ste po­sao i strast. Per­fek­ci­o­ni­sta ko­ji uvi­jek raz­mi­šlja dva ko­ra­ka una­pri­jed, ko­jeg na­gon za uspje­hom tje­ra da od sa­rad­ni­ka i fud­ba­le­ra tra­ži do­dat­ni na­por. Ko ni­je spre­man na to – mo­že i oti­ći. Ni­je Ra­ko­je­vić na­rav­no u pro­te­kle dvi­je go­di­ne sam pre­o­bra­zio Su­tje­sku. Re­ak­ci­ja je bi­la uza­jam­na.
– Okon­ča­li smo sa­mo pr­vi dio po­sla, onaj naj­va­žni­ji oče­ku­je nas na pro­lje­će, ali ima­mo raz­lo­ga da bu­de­mo za­do­volj­ni uči­nje­nim, jer smo pod­sje­ti­ću u naj­ma­sov­ni­jem tak­mi­če­nju obez­bje­di­li po­lu­fi­na­le. Naj­bo­lji su oni ko­ji do­đu do kra­ja. Lak­še je na­rav­no bi­lo ka­ko je se­zo­na od­mi­ca­la. Ne­ki igra­či su do­šli ra­ni­je, ne­ki ka­sni­je, kod jed­no­ga je adap­ta­ci­ja bi­la spo­ri­ja, kod dru­go­ga br­ža. Bi­lo je i lak­še, jer smo do­bro ske­ni­ra­li i se­be i mo­guć­no­sti pro­tiv­ni­ka. Ne­do­stat­ke smo uspje­li da pri­kri­je­mo od ri­va­la, a ve­ćim ko­ri­šće­njem oči­gled­ne pred­no­sti po­je­di­na­ca i ko­lek­ti­va sti­za­li do po­zi­tiv­nih re­zul­ta­ta. Pro­tiv nas, po pra­vi­lu, pro­tiv­ni­ci igra­ju iz­nad svo­jih mo­guć­no­sti. Su­tje­ska je­ste iza­zov, ak­tu­el­ni je šam­pi­on i to smo mo­ra­li pri­hva­ti­ti, ali je još va­žni­je bi­lo, ta­ko se i po­na­ša­ti. Da­kle, na­met­nu­ti se na te­re­nu, na­pra­vi­ti sve da bi se kva­li­tet pre­tvo­rio u bo­do­ve. Pro­lje­će će do­ni­je­ti ko­nač­ni ras­plet, ali naš cilj je­ste od­bra­na ti­tu­le. Re­zul­ta­ti u ovoj po­lu­se­zo­ni, sa­mo su na­sta­vak ono­ga što je tra­si­ra­no po­šle se­zo­ne. Ra­di­li smo i što je naj­va­žni­je vje­ro­va­li u se­be – po­ru­čio je is­ku­sni stra­teg.

Po­sto­ji sa­mo si­stem ra­da

Tron je i ove zi­me da­kle kraj Bi­stri­ce. Ja­sno je i da će Ra­ko­je­vić i na pro­lje­će ja­ha­ti na po­bjed­nič­kom ko­nju. Ali, ni slu­čaj­no ne­moj­te mu to spo­me­nu­ti. Ti­tu­lu je­se­njeg pr­va­ka Nik­ši­ća­ni su, pri­je svih Ni­ko­la, pri­mi­li bez eufo­ri­je, jer je okon­čan sa­mo pr­vi deo po­sla. Ipak, mo­ra se kon­sta­to­va­ti da su re­zul­ta­ti­ma u fi­ni­šu je­se­ni raz­o­ru­ža­li i one ko­ji su na­kon ne­u­bje­dlji­vog star­ta tvr­di­li da će Nik­ši­ća­ni na kra­ju pr­vog di­je­la se­zo­ne bi­ti sa­mo ti­gro­vi ko­ji re­kla­mi­ra­ju hra­nu za umi­lja­te mač­ke.
– Zbog je­se­nje ti­tu­le ne­će­mo, bo­lje re­ći ne smi­je­mo za­spa­ti na lo­vo­ri­ka­ma za­do­volj­stva. Ni­sam za bom­ba­stič­ne na­ja­ve. Zna­mo šta nas če­ka. Naj­lak­še je nu­di­ti bom­bo­ne za me­di­je, za jav­nost. Svi će pro­tiv nas to­kom pro­lje­ća ići mak­si­mal­no. Da­kle, ni­je do­bro bi­ti eufo­ri­čan, bo­lje je bi­ti sa­mo­u­vje­ren u svom ra­du i na svom pu­tu. Mo­ra­mo ra­di­ti za onaj tre­nu­tak ko­ji svi že­li­mo i sprem­ni do­če­ka­ti taj tre­nu­tak.
I sa­da, na po­lo­vi­ni šam­pi­o­na­ta, po­no­vo ste na pr­vom mje­stu. Pa ka­ko se tu do­la­zi, po­sto­ji li for­mu­la ili ča­rob­ni šta­pić?
– Ča­rob­ni šta­pić ne po­sto­ji, po­sto­ji sa­mo si­stem ra­da, od­nos sa fud­ba­le­ri­ma i di­sci­pli­na. Naj­te­že je uvje­ri­ti igra­ča da ne­što mo­že, pre­do­či­ti mu sop­stve­ni kva­li­tet i mo­guć­no­sti. Va­žan je, zna­či, volj­ni mo­me­nat, ali i psi­ho­lo­ški. Po­ne­kad do­bar rad ne mo­ra da re­zul­ti­ra na pra­vi na­čin, ali igra­či ko­ji su ja­ke lič­no­sti, to mo­gu da pre­va­zi­đu i ni­šta ih ne mo­že po­ko­le­ba­ti. Po­ne­kad ni­je lo­še da se vra­tiš na pro­šlost, me­đu­tim, stal­no tra­žiš no­vi cilj, no­vi iza­za­vov. Uvi­jek sam na­gla­ša­vao da su us­pje­si i za­slu­ga lju­di i igra­ča sa ko­ji­ma ra­dim. Ogrom­ne za­slu­ge idu na adre­su i sa­rad­ni­ka u struč­nom šta­bu, funk­si­o­ni­sa­li smo kao har­mo­ni­čan tim, ko­ga je oku­pi­la za­jed­nič­ka ide­ja, en­tu­zi­ja­zam i že­lja za uspje­hom. I ovim pu­tem od sr­ca im se za­hva­lju­jem, jer su za­i­sta oba­vi­li ve­li­ki dio po­sla – kon­sta­to­vao je Ni­ko­la Ra­ko­je­vić.
Bo­ris Kne­že­vić

12 go­lo­va su fud­ba­le­ri Su­tje­ske pri­mi­li ove je­se­ni. Po tom učin­ku, na­kon Ze­te ima­ju naj­bo­lju od­bra­nu u li­gi

26 žu­tih kar­to­na do­bi­li su Nik­ši­ća­ni su to­kom je­se­ni. Pet­na­est fud­ba­le­ra je opo­me­nu­to, a po tri pu­ta je kar­ton po­ka­zan Dar­ku Bu­la­to­vi­ću, Mar­ku i Mi­li­šu Vu­či­ću i Ste­fa­nu Lon­ča­ru

Pu­nom sna­gom

Ra­ko­je­vić vo­li da go­vo­ri o že­lji za po­bje­dom. On žu­di za sle­de­ćim iza­zo­vi­ma, čim spla­sne pje­na na šam­panj­cu. Na pi­ta­nje zbog če­ga je to ta­ko, Ni­ko­la ka­že:
– Mi­slim da je to zbog mog po­ri­je­kla, vas­pi­ta­nja. Po­sto­ji je­dan dio čo­vje­ka ko­ji on no­si kroz či­tav ži­vot, iz po­ro­di­ce, a na­rav­no, vre­me­nom čo­vjek stek­ne ra­zna is­ku­stva. Te dvi­je stva­ri vas već či­ne ona­kvim ka­kvim je­ste. Ta že­lja za po­bje­dom po­sta­la je sa­stav­ni dio me­ne. Ta ener­gi­ja da se ne­što ura­di, uči­ni­li su od me­ne ono što sam. Da­lje, čo­vjek mo­ra da od­re­di pri­o­ri­te­te u ono­me šta ra­di. U mom slu­ča­ju pri­o­ri­te­ti u po­slu su vr­lo jed­no­stav­ni, a sa­sto­je se u to­me da uvi­jek imam u gla­vi pred­sta­vu o ono­me šta ra­dim – is­ta­kao je Ra­ko­je­vić.

Pra­ti­će­mo tr­ži­šte

Pred Su­tje­skom je pre­la­zni rok, još jed­ne pri­pre­me, pro­lje­će...
– Pred na­ma je vri­je­me, u ko­je­me će od­lu­či­va­ti de­ta­lji, is­ku­stvo, pra­vo­vre­me­ne pro­cje­ne. Oslu­ški­va­će­mo, pra­ti­će­mo tr­ži­šte, ali ja ću bi­ti naj­sreć­ni­ji ako osta­ne­mo ova­kvi ka­kvi je­smo, a pri­je sve­ga zdra­vi. U ta­kvim okol­no­sti­ma smo i, u pr­vom re­du sa­mi se­be, po­ka­za­li ono naj­bit­ni­je, od­no­sno da se ne tre­ba­mo ni­ko­ga bo­ja­ti. Tran­sfe­ri ka­kvi bi nas za­do­vo­lji­li u sva­kom po­gle­du ipak se do­ga­đa­ju ta­ko če­sto u zim­skom pe­ri­o­du. Po­na­vljam, na­dam se da će­mo osta­ti na oku­pu, ali to ne zna­či da ne pra­ti­mo i ne pri­pre­ma­mo igra­če od­no­sno tran­sfe­re, ko­je bi­smo uklju­či­li u rad, ali raz­mi­šlja­ju­ći i o ljet­njem pre­la­znom ro­ku – ka­zao je Ra­ko­je­vić.

Sa­mo Gi­ljen igrao sve me­če­ve

To­kom je­se­njeg di­je­la se­zo­na u dre­su Su­tje­ske na­stu­pio je 21 fud­ba­ler. Svih 19 utak­mi­ca od­i­grao je je­di­no ka­pi­ten i ču­var mre­že Vla­dan Gi­ljen. Meč ma­nje upi­sa­li su Ste­fan Lon­čar i Mar­ko Vu­čić, 17 na­stu­pa ima­ju Bo­jan Bo­žo­vić i Dar­ko Bu­la­to­vić, a Ne­ma­nja Ne­dić i Vla­dan Bu­ba­nja po 16.