Sve do sa­da je bi­lo za­gri­ja­va­nje - eg­zi­bi­ci­ja u Abu Da­bi­ju, Hop­man kup u Per­tu, tur­ni­ri u Do­hi, Pu­neu, Bri­zbej­nu, Ho­bar­tu, Oklan­du, Sid­ne­ju...Svi su po­slu­ži­li za tem­pi­ra­nje for­me za 51. Austra­li­jan open u Open eri, ko­ji star­tu­je u no­ći iz­me­đu ne­dje­lje i po­ne­djelj­ka u je­dan sat po na­šem vre­me­nu. Pred na­ma je vr­hu­nac pr­vog di­je­la se­zo­ne na uža­re­nom be­to­nu u Mel­bur­nu, dvi­je ne­dje­lje spek­ta­kla, u na­ja­vi no­vi re­kor­di i is­pi­si­va­nje no­vih stra­ni­ca te­ni­ske isto­ri­je.
Čast žen­skom tur­ni­ru, ali mu­ški će bi­ti mno­go za­ni­mlji­vi­ji, a ako je su­di­ti po pri­ka­za­nom u pr­vim da­ni­ma no­ve se­zo­ne oče­ku­je se ne­pred­vi­div Austra­li­jan open. U cen­tru pa­žnje bi­če ve­li­ka troj­ka - No­vak Đo­ko­vić, Ra­fa­e­al Na­dal i Ro­džer Fe­de­rer, ali bi te­ni­se­ri no­ve ge­ne­ra­ci­je mo­gli da blje­snu i na naj­ve­ćoj sce­ni po­put Ru­sa Ka­re­na Ha­ča­no­va i Njem­ca Alek­san­de­ra Zve­re­va na kra­ju pro­šle se­zo­ne.
Naj­bo­lji te­ni­ser svi­je­ta No­vak Đo­ko­vić imao je fan­ta­stič­nih šest mje­se­ci u mi­nu­loj se­zo­ni. Osvo­jio je Vim­bldon, Ma­sters u Sin­si­na­ti­ju ko­ji mu je je­di­ni ne­do­sta­jao u ko­lek­ci­ji, JU-ES Open i Šan­gaj, a iz­gu­bio je fi­na­la u Pa­ri­zu i na Za­vr­šnom Ma­ster­su u Lon­do­nu.
No­vu se­zo­nu No­vak je za­po­čeo tri­jum­fom na eg­zi­bi­zi­o­nom tur­ni­ru u Abu Da­bi­ju, ali je u Do­hi po­ka­zao sla­bo­sti. Mu­čio se go­to­vo u sva­kom me­ču, Ma­đa­ra Mar­to­na Fu­čo­vi­ča i Gru­zij­ca Ni­ko­lo­za Ba­si­la­švi­li­ja do­bio je na mi­ši­će i is­ku­stvo, ali je po­kle­kao u po­lu­fi­na­lu pred Špan­cem Ro­ber­tom Ba­u­ti­stom Agu­tom, ko­ji je i osvo­jio ti­tu­lu. Iz­gle­da­lo je da No­vak ni­je još svjež za naj­ve­će na­po­re, ali u Austra­li­ju je do­šao sa sa­mo jed­nim ci­ljem - da osvo­ji sed­mu ti­tu­lu i po­sta­ne re­kor­der. Nje­gov tre­ner Ma­ri­jan Vaj­da na­ja­vio je čak i na­pad na ka­len­dar­ski grend slem.
U Mel­bur­nu se No­le osje­ća kao kod ku­će, „Rod Lej­ver Are­na” je nje­go­va „dnev­na so­ba” u ko­joj je čak šest pu­ta po­di­zao po­bjed­nič­ki pe­har, ali mu žreb ni­je išao na ru­ku. Na star­tu pro­tiv kva­li­fi­kan­ta Kru­ge­ra ne bi tre­ba­lo da ima pro­ble­ma, ali već u dru­gom ko­lu oče­ku­je ga mo­gu­ća re­pri­za fi­na­la iz 2008. pro­tiv Žoa-Vil­fre­da Con­ge, na­rav­no pod uslo­vom da Fran­cuz bu­de bo­lji od Slo­va­ka Mar­ti­na Kli­ža­na.
Mno­ge ti­tu­le No­vak je bur­no pro­sla­vio u Mel­bur­nu, a po­seb­no po­bje­du u ep­skom fi­na­lu nad Ra­fa­e­lom Na­da­lom 2012. go­di­ne, na­kon go­to­vo šest sa­ti pro­ve­de­nih na te­re­nu.
- Pri­čao sam sa svo­jim ti­mom o naj­u­zbu­dlji­vi­jim me­če­vi­ma ko­ji­ma smo pri­su­stvo­va­li, ne­bit­no da li sam ih ja igrao, i svi su re­kli da je to fi­na­le sa Na­da­lom ono ko­je se iz­dva­ja. Ta­ko je osta­lo i u mom sje­ća­nju, kao naj­u­zbu­dlji­vi­ji meč ko­ji sam igrao. Sve se do­go­di­lo to­kom tih šest sa­ti, krov je za­tva­ran i otva­ran, bi­lo je pre­o­kre­ta, bo­ri­li smo se do po­sled­njeg da­ha - ka­zao je No­vak.
Naj­ve­ćeg kon­ku­ren­ta No­vak će ima­ti u Fe­de­re­ru, ko­ji je sla­vio u pret­hod­ne dvi­je go­di­ne i ko­ji će ta­ko­đe na­pa­da­ti sed­mu ti­tu­lu. Fe­deks je imao do­bru uver­ti­ru na Hop­man ku­pu, do­bio sve me­če­ve, ali ot­krio ka­ko ga je Đo­ko­vić mu­čio kroz ve­o­ma uspje­šnu ka­ri­je­ru.
- On mi je po­sta­vljao iza­zo­ve iz­no­va i iz­no­va. Igrao sam pro­tiv nje­ga ka­da je bio na sa­mom vr­hun­cu, ka­da je prak­tič­no bio ne­po­bje­div. Za me­ne je bi­lo bit­no da me to ne fru­stri­ra, mo­žda se to de­ša­va­lo sa­mo po­ne­kad - iz­ja­vio je Fe­de­rer.
Po­red No­va­ka, osva­jač 20. grend slem ti­tu­la po­hva­lio je i Ra­fu Na­da­la i Lej­to­na Hju­i­ta.
- Na­pa­dač­ki obo­ji­ca smo pri­rod­no ori­jen­ti­sa­ni igra­či, ta­ko da je bi­lo tu do­sta agre­siv­nih po­e­na i to je ono što mi se svi­đa­lo o na­šim me­če­vi­ma. On je je­dan od onih igra­ča ko­ji su me na­tje­ra­li da evo­lu­i­ram svo­ju igru, kao što su to ra­di­li Na­dal i Hju­it - do­dao je Švaj­ca­rac.
Je­dan od naj­bo­ljih te­ni­se­ra u isto­ri­ji je tre­nut­no na ci­fri od 99 osvo­je­nih ti­tu­la, a ju­bi­lar­nu 100. po­ku­ša­će da osvo­ji u Mel­bur­nu.
- To što imam 99 ti­tu­la je već sa­mo po se­bi ne­vje­ro­vat­no i mo­gu da bu­dem sre­ćan do kra­ja ži­vo­ta sa tih 99. Ne raz­mi­šljam pre­vi­še o bu­duć­no­sti. Ako se to de­si (100. ti­tu­la) i uz to od­bra­nim ti­tu­lu na Austra­li­jan ope­nu, ne­ka ta­ko i bu­de - za­klju­čio je Fe­de­rer.

Na­dal op­ti­mi­sta, ali...
Ti­tu­la je cilj i Na­da­la, ali je pi­ta­nje da li je pot­pu­no spre­man. Iako je tvr­dio da zdrav ula­zi u no­vu se­zo­nu na­kon pro­šlo­go­di­šnje ope­ra­ci­je zglo­ba i is­teg­nu­ća tr­bu­šnog zi­da, ot­ka­zao je na­stup u Bri­zbej­nu. Od­i­grao je tek je­dan meč, i to na eg­zi­bi­ci­ji u Abu Da­bi­ju gdje je po­ra­žen od Ke­vi­na An­der­so­na. Na­dal je po­sled­nji zva­nič­ni meč od­i­grao u sep­tem­bru na JU-ES Ope­nu ka­da je pre­dao po­lu­fi­na­le Hu­a­nu Mar­ti­nu del Po­tru po­sle dva se­ta zbog po­vre­de ko­lje­na. Ne­ko­li­ko da­na uoči AO, Špa­nac je po­ra­žen od Ni­ka Kir­jo­sa na eg­zi­bi­ci­o­nom me­ču u Sid­ne­ju, ali je ipak op­ti­mi­sta.
- Ni­šta ne mo­že da se pred­vi­di. Bi­lo bi bo­lje da sam mo­gao da od­i­gram ci­je­le tur­ni­re u Abu Da­bi­ju i Bri­zbej­nu, ali naj­va­žni­je je da se osje­ćam do­bro dok uda­ram lop­ti­cu. Ni­sam igrao du­go, ali sam zdrav. Na­rav­no da si na po­čet­ku uvi­jek ma­lo upla­šen jer pr­vi put vi­diš te­ren po­sle do­sta vre­me­na. Ali to je po­zi­ti­van osje­ćaj - re­kao je Na­dal.
Po­vre­da mu­či i Alek­san­de­ra Zve­re­va, ko­ji do­sad na grend sle­mo­vi­ma ni­je na­pra­vio ni­šta zna­čaj­ni­je, ali bi mo­gao da bu­de naj­ve­ća pri­jet­nja vo­de­ćoj troj­ci. U kru­gu fa­vo­ri­ta su i Ke­vin An­der­son, Kei Ni­ši­ko­ri, Do­mi­nik Tim, pa i Ma­rin Či­lić, dok se na En­di­ja Ma­re­ja ne mo­že ozbilj­no ra­ču­na­ti, po­go­to­vo na­kon što je tri da­na pred po­če­tak tur­ni­ra na kon­fe­ren­ci­ji sa su­za­ma u oči­ma ob­ja­vio da će mu ovo mo­žda bi­ti i po­sled­nji tur­nir u ka­ri­je­ri. Da­le­ko bi mo­gli Ha­ča­nov, Bor­na Ćo­rić, ali i bo­lji iz der­bi­ja pr­vog ko­la Nik Kir­jos ili Mi­loš Ra­o­nić. Od igra­ča iz Top 10 tur­nir će zbog po­vre­de pro­pu­sti­ti Hu­a­na Mar­tin del Po­tro.

Se­re­na pr­va fa­vo­rit­ki­nja
Žen­ski tur­nir ta­ko­đe bi mo­gao da bu­de ne­pred­vi­div, ali i po­red du­ge pa­u­ze Se­re­na Vi­li­jams na­kon pro­šlo­go­di­šnje pa­u­ze po­no­vo je pr­va fa­vo­rit­ki­nja u Mel­bur­nu. Na­pad na 24. GS ti­tu­lu i iz­jed­na­ča­va­nje sa Mar­ga­ret Kort bi­će joj ve­li­ki mo­tiv, a na Hop­man ku­pu ostva­ri­la je tri po­bje­de i na­go­vi­je­sti­la da je sprem­na za no­vu se­zo­nu.
Pr­va te­ni­ser­ka svi­je­ta Ru­mun­ka Si­mo­na Ha­lep pro­pu­sti­la je fi­niš pro­šle se­zo­ne zbog po­vre­de, dok je u ovoj od­i­gra­la sa­mo je­dan meč u Sid­ne­ju i pre­tr­pje­la po­raz od Ešli Bar­ti, ali opet to ne mo­ra ni­šta da zna­či. Za ti­tu­lu će kon­ku­ri­stai i pro­šlo­go­di­šnja šam­pi­on­ka Dan­ki­nja Ka­ro­li­na Vo­zni­jac­ki, šam­pi­on­ka JU-ES Ope­na Ja­pan­ka Na­o­mi Osa­ka, Nje­mi­ca An­đe­li­ka Ker­ber, Če­hi­nje Ka­ro­li­na Pli­ško­va i Pe­tra Kvi­to­va, Bje­lo­ru­ski­nja Ari­na Sa­ba­len­ka, dok će do­ma­ća uzda­ni­ca bi­ti Ešli Bar­ti.
Da­vor Ka­tić

Skra­ćen od­lu­ču­ju­ći set
Ovo­go­di­šnji Austra­li­jan open do­no­si jed­nu ve­li­ku pro­mje­nu u for­ma­tu tak­mi­če­nja, jer će po pr­vi put u isto­ri­ji ovog tur­ni­ra bi­ti skra­ćen od­lu­ču­ju­ći set. Ne­će se vi­še igra­ti na dva ge­ma raz­li­ke, već pri re­zul­ta­tu 6:6 tak­mi­ča­ri će igra­ti set taj­brejk, od­no­sno igrač ko­ji pr­vi osvo­ji de­set po­e­na sla­vi­će po­bje­du.

Isto­ri­ja AO
Otvo­re­no pr­ven­stvo Austra­li­je ukrat­ko Austra­li­jan open je pr­vi grend slem ko­ji se odr­ža­va u ka­len­dar­skoj go­di­ni i igra se na tvr­doj pod­lo­zi. Ovaj tur­nir je osno­van 1904. go­di­ne, a pr­vi po­bjed­nik je bio Rod­ni Hit. Po­bjed­ni­ku ovog tur­ni­ra, ka­ko u mu­škoj, ta­ko i u žen­skoj kon­ku­re­ni­ci­ji, pri­pa­da 2000. po­e­na. Ovaj tur­nir je tek 1968. go­di­ne do­bio na­ziv Austra­li­an open, dok je do ta­da imao ra­znih po­te­ško­ća sa or­ga­ni­za­ci­jom i spon­zo­ri­ma. Za­to se isto­ri­ja ovog tur­ni­ra di­je­li na do 1968. go­di­ne i po­sle to­ga. Do te spo­me­nu­te go­di­ne naj­vi­še ti­tu­la (šest) na ovom tur­ni­ru osvo­jio je Austra­li­ja­nac Roj Emer­son, dok je u žen­skoj kon­ku­ren­ci­ji bez prem­ca bi­la, ta­ko­đe Austra­li­jan­ka, Mar­ga­ret Smit-Kort sa 11. ti­tu­la. Kad je ri­ječ o ti­tu­la­ma po­sle 1968. naj­vi­še ti­tu­la u mu­škoj kon­ku­ren­ci­ji na Austra­li­an ope­nu su osvo­ji­li No­vak Đo­ko­vić i Ro­džer Fe­de­rer po šest, dok je u žen­skoj Se­re­na Vi­li­jams isto to­li­ko pu­ta sla­vi­la.


1977. go­di­ne Austra­li­an open odr­žan je dva pu­ta u to­ku jed­ne ka­len­dar­ske go­di­ne. Pr­vi tur­nir odr­žan je u ja­nu­a­ru, a dru­gi u de­cem­bru iste go­di­ne.