Gdje god bu­de­mo mo­gli sa­ra­đi­va­će­mo ka­ko sa Cr­nom Go­rom ta­ko i sa dru­gi­ma, ali osnov za tu sa­rad­nju vi­še ni­ka­da ne­će bi­ti lju­bav, ne­go in­te­res, re­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” Ivi­ca Da­čić, pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de i šef srp­ske di­plo­ma­ti­je.
Ko­men­ta­ri­šu­ći od­no­se iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, šef srp­ske di­plo­ma­ti­je sma­tra da „strast ve­li­kih lju­ba­vi” iza­zi­va isto to­li­ko stra­snu mr­žnju, a to­ga nam je, vje­ru­je, svi­ma do­sta.
– Dok god se bu­de­mo ru­ko­vo­di­li ra­ci­om, eko­no­mi­jom i uskla­đi­va­njem in­te­re­sa, ne­će bi­ti ni­ka­kvog op­te­re­ći­va­nja od­no­sa. To je naš stav i za­hva­lju­ju­ći nje­mu iz re­gi­o­na su u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va ne­sta­le emo­ci­je u od­no­si­ma, što je s ob­zi­rom na ne ta­ko dav­nu pro­šlost, ne­što naj­bo­lje što je svi­ma mo­glo da se do­go­di. Uosta­lom, ako ne­što po­ma­že zdra­vim emo­ci­ja­ma, on­da to je­ste eko­nom­ska sa­rad­nja i me­đu­sob­no po­što­va­nje i uskla­đi­va­nje in­te­re­sa – ka­zao je on do­da­ju­ći da je sva­ko op­te­re­ći­va­nje na­ših od­no­sa pre­sta­lo onog da­na ka­da je na vlast u Sr­bi­ji do­šla ova ko­a­li­ci­ja.
– Pri­je sve­ga za­to što mi Sr­bi­ju do­ži­vlja­va­mo kao svo­ju dr­ža­vu, i svo­ju oba­ve­zu, a ne Cr­nu Go­ru, ili bi­lo ko­ju dru­gu dr­ža­vu na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. I za­to što nam je dra­go što, ko­nač­no, ima­mo sa­mo­stal­nu i su­ve­re­nu Sr­bi­ju i ne že­li­mo da vi­še sa­nja­mo uto­pi­stič­ke sno­ve o brat­stvu, vječ­noj lju­ba­vi i za­jed­ni­štvu. Sa­mim tim cio taj pro­stor, pa i Cr­nu Go­ru ne po­sma­tra­mo kao „dru­go oko u gla­vi”, ne­go kao mo­gu­će part­ne­re, eko­nom­ske pri­je sve­ga i kao dr­ža­ve sa ko­ji­ma tre­ba pr­o­na­ći za­jed­nič­ki ime­ni­telj, ka­da je o in­te­re­si­ma ri­ječ – is­ti­če Da­čić.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te od­lu­ku zva­nič­ne Cr­ne Go­re da po­dr­že pri­jem Ko­so­va u Une­sko i ko­li­ko se taj po­tez Vla­de Cr­ne Go­re od­ra­zio na di­plo­mat­ske i sve­u­kup­ne od­no­se dvi­je dr­ža­ve?
– Ne mo­gu da ka­žem da smo bi­li sreć­ni zbog od­lu­ke go­to­vo svih na­ših su­sje­da, ali moj po­sao sva­ka­ko ni­je ni da se lju­tim ni­ti da op­tu­žu­jem. To vri­je­me je da­le­ko iza nas. Sr­bi­ja po­štu­je svo­je su­sje­de, po­štu­je i nji­ho­ve in­te­re­se, pa i one ko­ji se ne po­kla­pa­ju sa na­šim, tru­di se da gdje god je to mo­gu­će te in­te­re­se uskla­di i, na­rav­no, pr­ven­stve­no dr­ži do svo­jih. Pri­mjer Une­ska je upra­vo to i po­ka­zao. Na­ši in­te­re­si su po­bi­je­di­li, za­to što su bi­li u skla­du i sa me­đu­na­rod­nim pra­vom i sa ele­men­tar­nom prav­dom i sa na­po­ri­ma Sr­bi­je da sva otvo­re­na pi­ta­nja, od ko­jih je jed­no i Une­sko, ri­je­ši ta­mo gdje to i tre­ba da se rje­ša­va – u Bri­se­lu, u di­ja­lo­gu ko­ji tra­je sa Pri­šti­nom. I ovo pi­ta­nje smo i htje­li ta­mo da rje­ša­va­mo, ali je Pri­šti­na od­bi­la. On­da je po­če­la ta sa­ga u Une­sko, i mi smo, na kra­ju, po­bi­je­di­li. Cr­na Go­ra je, u kon­kret­nom slu­ča­ju, bi­la na dru­goj stra­ni, ali vje­ru­jem da joj ni­je sme­ta­lo što je Sr­bi­ja uspje­la u svo­jim na­sto­ja­nji­ma. Ubu­du­će će­mo, i mi i Cr­na Go­ra, vi­še vo­di­ti ra­ču­na o sop­stve­nim in­te­re­si­ma, ne­go o mit­skim ve­za­ma. Za me­ne lič­no, to ni­je­su po­sle­di­ce, ne­go nor­mal­no sta­nje stva­ri u od­no­si­ma dvi­je su­ve­re­ne dr­ža­ve. Da­kle, Cr­noj Go­ri je na pr­vom mje­stu njen in­te­res, ali je i Sr­bi­ji naj­va­žni­ji njen. I to je sve.
●Ka­ko vi­di­te po­lo­žaj Sr­ba u Cr­noj Go­ri?
– Vi­di­mo ih kao gra­đa­ne Cr­ne Go­re, pri­je sve­ga. Sa­mim tim se i ne mi­je­ša­mo u nji­ho­ve po­li­tič­ke od­no­se, već is­klju­či­vo u ona pra­va ko­ja kao i pra­va Cr­no­go­ra­ca u Sr­bi­ji mo­ra­ju da bu­du na evrop­skom ni­vou. To je i pred­met raz­go­vo­ra dvi­je dr­ža­ve, obje pred vra­ti­ma EU, i nji­ho­vih na­sto­ja­nja da ta pra­va una­pri­je­de.
Sr­bi­ja je i zva­nič­no otvo­ri­la po­gla­vlja sa EU, što je isto­rij­ski uspjeh za zva­nič­ni Be­o­grad. Da li je in­di­ka­tiv­no to što su pred otva­ra­nje pr­vih pro­gla­vlja u jav­no­sti pla­si­ra­ne i raz­ne afe­re ko­ju su di­rekt­no ili in­di­rekt­no udar na vlast?
– Na­rav­no, ma­da se mi tru­di­mo da se ne ba­vi­mo te­o­ri­ja­ma za­vje­ra. Svje­sni smo svih po­dje­la u Sr­bi­ji, svje­sni smo ne­zgod­nog me­đu­na­rod­nog po­lo­ža­ja – pri­ja­telj­stva i sa Evro­pom i sa Ru­si­jom u tre­nut­ku ka­da nji­ho­vi od­no­si ni­su naj­bo­lji – ali smo i svje­sni da će da­lji na­pre­dak i raz­voj Sr­bi­je naj­vi­še za­vi­si­ti od nas i na­še umje­šno­sti. A da će raz­ne stra­ne po­vla­či­ti afe­re, iz­mi­šlja­ti pri­če – na to smo na­vi­kli. Ono što ni­ko ne mo­že da nam uzme, je­ste uspjeh ko­ji smo po­sti­gli i ko­ji je, ko­nač­no, mjer­ljiv i ve­o­ma kon­kre­tan, i uz to ne­mo­gu­će je ospo­ri­ti i naš rad. Ti­me se i bo­ri­mo pro­tiv iz­mi­šljo­ti­na i po­ka­zu­je­mo re­zul­tat.
Mi­ljan Nje­guš

Part­ne­ri su nam u Sr­bi­ji
●Da li SPS na cr­no­gor­skoj po­li­tič­koj sce­ni vi­di ne­ku stran­ku kao svog part­ne­ra?
– Mi part­ne­re ima­mo u Sr­bi­ji, a u Cr­noj Go­ri mo­že­mo i ima­mo stran­ke sa ko­ji­ma di­je­li­mo ide­o­lo­šku ma­tri­cu. One lje­vi­čar­ske, pri­je sve­ga. I one mo­gu da nam bu­du part­ner, sju­tra u Evrop­skom par­la­men­tu, ili u dru­gim me­đu­na­rod­nim, par­tij­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma.

Me­di­ji da ri­je­še su­ko­be u svo­jim re­do­vi­ma
●Evi­den­tan je i me­dij­ski rat u Sr­bi­ji, gdje me­dij­ski taj­ku­ni vo­de otvo­re­ni ob­ra­čun? Vaš ko­men­tar?
– Moj pr­vi ko­men­tar je da je štam­pa u Sr­bi­ji slo­bod­na. Ci­je­na te slo­bo­de su i raz­li­či­ti upli­vi ko­ju na štam­pu vr­še od­re­đe­ni cen­tri, pri­je sve­ga, eko­nom­ske mo­ći, a ci­je­na su i ra­to­vi na sa­moj me­dij­skoj sce­ni. No, ka­ko smo mi do­ni­je­li iz­u­zet­no do­bre i mo­der­ne me­dij­ske za­ko­ne ko­ji dr­ža­vi, s pra­vom od­u­zi­ma­ju mo­guć­nost da se u sve to mi­je­ša, osta­je da sa­ma me­dij­ska pro­fe­si­ja ri­je­ši su­ko­be u sop­stve­nim re­do­vi­ma. Ja im u to­me že­lim svu sre­ću.

Bez za­kli­nja­nja do ci­lja
●Va­ša po­ru­ka gra­đa­ni­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re u No­voj go­di­ni?
– Da na­sta­vi­mo pu­tem ko­jim smo kre­nu­li. I da što pri­je stig­ne­mo na kraj­nje od­re­di­šte. Ta­mo gdje ne­će­mo mo­ra­ti da se za­kli­nje­mo u lju­bav da bi­smo sa­ra­đi­va­li i da bismo se po­što­va­li. I do­zvo­li­te mi da svim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re po­že­lim sreć­nu No­vu go­di­nu.

Emo­ci­je nam ni­je­su po­treb­ne

●Ko­ga bi­ste iz cr­no­gor­skog po­li­tič­kog ži­vo­ta iz­dvo­ji­li kao mu­drog po­li­ti­ča­ra, ka­ko iz vla­sti, ta­ko iz i opo­zi­ci­o­nih re­do­va?
– Pla­šim se da ovim pi­ta­njem ne pre­đe­mo na te­ren emo­ci­ja, ko­ji nam ni naj­ma­nje ni­je po­tre­ban, jer bi ne­ko mo­gao da iz od­go­vo­ra iz­vu­če za­klju­čak da ja, mo­ja stran­ka i vla­da po­dr­ža­va­mo ne­kog od­re­đe­nog po­li­ti­ča­ra, ili čak i za ne­kog na­vi­ja­mo.

Ne­ma voj­nih sa­ve­za

●Mo­že li Sr­bi­ja osta­ti voj­no ne­u­tral­na, van NA­TO pak­ta, kao bu­du­ća čla­ni­ca EU i ho­će li se o ovom pi­ta­nju, za raz­li­ku od na­ja­va iz Cr­ne Go­re, ako bu­de po­treb­no od­lu­či­va­ti na re­fe­ren­du­mu u Sr­bi­ji?
– Ta te­ma je ovog tre­nut­ka ja­ko da­le­ko od nas. Sr­bi­ja vo­di po­li­ti­ku voj­ne ne­u­tral­no­sti, pi­ta­nje pro­mje­ne tog sta­tu­sa se ne po­sta­vlja. Uosta­lom, ni u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja ne­ma po­me­na ni­ka­kvih oba­ve­za ka­da je o voj­nim sa­ve­zi­ma ri­ječ, ta­ko da se si­gur­no, tom te­mom ne­će­mo sko­ro ba­vi­ti.